Pobedom (2:1) protiv Palmeirasa u Abu Dabiju Čelsi je postao osvajač Svetskog kupa za klubove. Golove su dali Romelu Lukaku u 55. i Kai Havertz u 117. pošto je Rafael Veiga izjednačio u 64. minutu iz penala. To takmičenje se nekada zvalo „Interkontinentalni kup“, počelo je 1960. nadmetanjem prvaka Evrope i Južne Amerike. Ovo je malo podsećanje na istorijat takmičenja u kome značajno mesto ima i Crvena zvezda.
Pet godina posle Evrope i Južna Amerika je dobila klupsko prvenstvo kontinenta. Godine 1960. osnovan je „Kopa Libertadores“, u prevodu „Kup oslobodilaca“. Prvi pobednik postao je urugvajski Penjarol, koji je bio bolji u finalu od Olimpije iz Paragvaja (1:0 i 1:1).
Te 1960. realizovana je ideja Anrija Deloneja, idejnog tvorca prvenstva Evrope u fudbalu, čoveka koji je osmislio i takmičenje za klupskog prvaka sveta nazvano „Interkontinentalni kup“. I pre 1960. bilo je pokušaja da se organizuje utakmica za klupskog prvaka sveta, još 1950. u Karakasu (Venecuela) organizovan je turnir nazvan „Mundialito klubova“, kasnije je igran „Internacionalni kup Rio“, u Africi je , u Maroku, od 1962. igran turnir za „Trofej Mohameda V“, ali svi ti turniri nisu imali zvaničan karakter.
Zvanično, „Interkontinentalni kup“ rođen je 1960, inaugurisali su ga Real Madrid i Penjarol. Tokom više od 60 godina postojanja takmičenje je doživelo razne promene, preživljavalo nekoliko kriza i potrajalo do 2004. Od naredne 2005. zvanično se zove „Svetski kup klubova FIFA“. Bilo je raznih formula učešća, vremenom su šansu dobili i klubovi iz ostalih zona FIFA, igralo se na dva meča, jedan na neutralnom terenu, turnir u jednom gradu, ali u fudbalskom svetu zadržao se naziv „Interkontinentalni kup“.
Opravdanost naziva potvrđuje podatak da su od 24 pobednika svi bili iz Evrope i Južne Amerike. Po tri titule imaju Milan, Penjarol, Real Madrid, Boka juniors i Nacional. Argentinski klubovi bili su najbolji devet puta i još toliko bili u finalu. Slede Italija sa sedam, zatim Brazil i Urugvaj sa šest, Španija sa četiri, Nemačka i Holandija sa po tri, Portugalija je dala dva šampiona, a po jednog Engleska, Paragvaj i Jugoslavija. Odnosno Srbija, kao naslednica Jugoslavije.
Jugoslavija je na ovoj mapi zahvaljujući Crvenoj zvezdi koja je 8. decembra 1991. u Tokiju, pred 62.064 gledalaca, pobedila Kolo-Kolo iz Santjaga sa 3:0. Strelci su bili MVP utakmice Vladimir Jugović u 19. i 58, a treći gol dao je Darko Pančev u 72. minutu.
Evo sastava junaka iz Tokija: Zvonko Milojević – Duško Radinović, Goran Vasilijević, Miodrag Belodedić, Ilija Najdoski – Vladimir Jugović, Milorad Ratković, Vlada Stošić – Dejan Savićević, Darko Pančev. Na klupi je bio Vladimir Popović, u loži Dragan Džajić i Vladimir Cvetković, tvorci Crvene zvezde koja je te godine, pobedom sa penala protiv Marselja u Bariju, postala prvak Evrope i sveta.
Teško da će se u dogledno vreme ponoviti, ne samo kad je Zvezda u pitanju, ali lepo je i kao sećanje.
ZBOG NJEGA JE NAPUSTIO PARTIZAN Zašto je Željko Obradović maltretirao Sumu?
RAZOČARAN Natho: Teren u Nišu je najgori na kojem sam igrao u karijeri!
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.