Igrao je za tim sveta. Kao trener osvajao titule u Srbiji, Švajcarskoj, Japanu. U Zvezdi je upisao duplu krunu i kao igrač i kao trener. U crveno – belom dresu je odigrao čak 509 utakmica, a ispred njega su samo Dragan Džajić, Rajko Mitić, Bora Kostić i Jovan Kule Aćimović. Impresivna biografija Boška Đurovskog koji govori za MaxBet Sport.
Legendarni fudbaler trenutno je angažovan u Crvenoj zvezdi kao savetnik, uglavnom nadgleda rad sa mlađim kategorijama,znači li to da je posao sa seniorima završen?
– Ma ne, ne bežim od rada sa seniorima, ali ne bih da radim po svaku cenu. Prihvatio bih samo ponudu kluba koji bi se opredelio za kontinuitet, rad na duži period, recimo četiri godine. U tom intervalu jedino može nešto ozbiljno da se uradi. Ad hok priče i ponude me ne interesuju, a kod nas je trenutno sve nestabilno – počinje svoju fudbalsku priču Đurovski.
NISU PROBLEM TRENERI
Nemate baš lepo mišljenje o sportu koji je vaš život, na ovim našim prostorima?
– Ovde je glavna povika na struku, kažu da je nemamo da je slaba. Sa tim se ne slažem. To je bacanje prašine u oči da bi drugi vladali. Struka je tu, kvalitetna sa poštenim načinom razmišljanja koje odudara od mnogih koji vode fudbal. Nama pod brojem jedan nedostaje infrastruktura. Obišao sam sve naše stadione, na nekima u svlačionicama nema mesta za pet igrača, nema toaleta. To je dno, sramota. Gubi se volja za igrom. To je i glavni razlog što nam talenti odlaze za male pare. Danas su po infrastrukturi daleko ispred nas i Švajcarska, Mađarska, Austrija, Bugarska, Danska, Norveška..
Nije jedini problem valjda u infrastrukturi, imali još toga što boli naš fudbalski narod?
– Sve ima svoju genezu. Moram da se vratim na vreme prošlo i početak krize. Mislim da je za to umnogome zaslužan Miljan Miljanić. Ja sam od onih koji popularnom Čiči, koji je decenijama bio prvi čovek našeg fudbala, zamerao što nije naše trenere slao na edukaciju u Evropu nego je sam vodio glavnu reč. Bratoubilački rat je načinio veliku rupu u edukaciji srpskih trenera koji su ostali uskraćeni za praćenje modernih trendova, a posebno zonske igre i blok tim sistema. Zbog takvog stava, pre svih Miljana Miljanića, Evropa nas je preskočila, a i one manje zemlje koje su po rezultatima bile iza nas, kao što su recimo Švajcarska, Danska, Norveška, Belgija su počele da prave veće rezultate od nas. Dok je zonska igra osvojila Evropu mi smo ostali na improvizaciji i igri čovek na čoveka. Ponavljam Miljan je morao da nađe soluciju da školujemo trenere. Ovako, ozbiljno smo zakasnili u toj fudbalskoj tranziciji. Sve je počelo da se pomera tek uvođenjem Pro licenci. Naš savez je tada, 20012. godine, počeo da prati evropska dostignuća, za šta je najviše zaslužna UEFA. To je bio veliki pomak – iznosi svoju tezu Đurovski.
Na koje segmente u fudbalu se odrazio taj veliki pomak?
– Da se razumemo, fudbal je daleko otišao što se tiče finansija. Danas mnogo toga pre svega zavisi od novca i uslova. Crvena zvezda i Partizan su poslednjih godina dostojno reprezentovali naš fudbal i zahvaljujući njihovim rezultatima smo se pomerili napred. Međutim, nismo za veće domete – smatra Đurovski.
NACIONALNI STADION U KRAGUJEVCU, NIKAKO U BEOGRADU!
Da li smo za veće domete u reprezentativnom fudbalu i kakvo je stanje u FSS?
– Mene najviše boli što nam menadžeri odvlače talente kada još nisu zreli za veća dostignuća, a onda se posle dužeg perioda vraćaju da igraju za reprezentaciju. Nemamo kult nacionalnog tima. Njega ne stvaraju igrači već navijači. Kod nas postoji samo kult Zvezde i Partizana. Navijači ova dva kluba nisu zainteresovani za reprezentativni fudbal. Beograd je prezasićen događajima pa na utakmice nacionalnog tima dolaze navijači iz Republike Srpske i drugih gradova. Zato je moj predlog da se nacionalni stadion gradi u Kragujevcu, srcu Srbije, nikako u Beogradu. Tribine bi bile pune na svakom meču, a reprezentacija bi imala podršku kakvu zaslužuje. Deca iz Šumadije bi se vezivala i živela za dane kada igra nacionalni tim Srbije, pevala bi se himna, stvarao bi se kult, a samim tim bi i naši reprezentativci pružali više. Putevi su sada dobri u Kragujevac bi se stizalo iz svih krajeva Srbije i Republike Srpske za najviše tri sata – predlaže Djurovski.
Da li će se sa ovim zanimljivim predlogom složiti čelnici FSS, selektor Dragan Stojković , sa kojim ste zajedno radili i u Japanu čak 6 godinaŠ Piksija, malo ko poznaje kao vi, koje su mu glavne vrline i mane?
– Kako vidim Piksija? Glavni kvaliteti su mu harizma i pozitiva. Bio je veliki fudbaler. Za mene najkompletniji igrač na ovim našim prostorima. Nikada se ne predaje. I kao igrač je takav bio i to mu je jedna od glavnih karakteristika. Ono što mu zameram vezano je za Svetsko prvenstvo u Kataru. Nismo imali plan B. Fokusirali smo se na jedan sistem, jednostavne principe. U modernom fudbalu treba da se brani u jednom, a napada u drugom sistemu. Stručni štab mora da spremi nekoliko varijanti za obe faze igre. Švajcarci su nas pročitali , a mi nismo ništa promenili. To mu zameram. To je veliki kiks i u domenu je taktike. Nadigrali su nas. Što se tiče Kameruna tu ne može ništa da se prebaci. Igrali smo sjajno, vodili s 2:0, a posle su svi pametovali da je trebalo da se povučemo. Kako, zašto, pa imali smo igru, rezultat…Sigurno da je i Piksi svestan grešaka, ispraviče ih što je veliki ulog za budućnost – nastavlja Đurovski sa interesantnim opservacijama.
Kako vidite stanje u FSS, mislite je da je to zatvorena organizacija?
– Slažem se Fudbalski savez Srbije već godinama funkcioniše po principu zatvorenog kruga. Najbitnije su prijateljske veze, koje odlučuju o trenerima, licencama, što nije dobro za fudbal. Treneri početnici se stavljaju u prvi plan, postavljaju na najodgovornija mesta, rad sa mladim selekcijama, a na uštrb starijih, iskusnijih i kvalitetnijih. Posle, kada izostanu rezultati, nikom ništa. Niko nije kriv i nastavlja se po starom, umesto da se analizira sagledaju problemi, i učene greške otklone kako se ne bi ponovile. Tako rade uspešne fudbalske zemlje. Zašto ne bismo i mi. Stepenice znanja ne mogu da se preskaču. U Savezu, sa mladim selekcijama, moraju da rade najkvalitetniji treneri, a da se za to obezbede sredstva. Tada ćemo da postižemo željene rezultate, a ne da se igramo sa grbom i talentima – eksplicitan je Đurovski.
Bogata igračka karijera je iza vas. Igrali ste i za tim sveta na oproštaju čuvenog Brazilca Zika, u društvu sa tadašnjim velikanima fudbala: Detarijem, Valderamom, Frančeskolijem, Gerecom, Pintom, Prudomom…Imali ste i direktne duele sa Maradonom. Koji su vam najlepši i najtužniji trenuci u karijeri, šta biste izdvojili od onoga što se nikada ne zaboravlja?
– Najlepši trenuci, naravno , vezani su za igre u Crvenoj zvezdi. Nezaboravna je pobeda nad Realom 4:2 (3:0), tog marta 1987, zbog sinergije sa 90.000 navijača. O ovom trijumfu sa ushićenjem je pisala kompletna evropska štampa, ističući ovaj rezultat kao jednu od najvećih pobeda Crvene zvezde. Potom trijumf nad Banjikom 3:0 u Beogradu. Tamo smo izgubili, a onda, na Marakani, uz neviđenu podršku publike, sve nadoknadili. Sećam se te neverovatne zajedničke emocije sa našim navijačima. Posebna sećanja bude i derbiji. Zaigrati u njima je san dvakog dečaka koji se bavi fudbalom. Ja sam svoj san dosanjao 1981. godine, na debiju sam čuvao legendarnog Santrača. Završilo se 0:0. Među najlepše trenutke u karijeri ubrajam i titulu u Servetu sa tadašnjim trenerom Petkovićem 1994, a posle 20 godina posta ovog kluba. Nebrojeno srećnih trenutaka sam doživeo u Zvezdinom dresu, pa odigrao sam 509 mečeva, kao fudbaler i kao trener – seća se Đurovski.
MILKO DOBIO „MOJU“ PENZIJU
Koji trenutak vam je bio najteži u karijeri?
– Dogodilo se to 1984 godine, pred odlazak na Olimpijske igre u Los Anđeles. Slomio sam nogu, ostao kod kuće, a bio sam jedan od lidera ove selekcije. Umesto mene pozvan je moj brat Milko, osvojili su tamo bronzu, dobili državnu penziju. Ostao sam bez medalje i primanja, a bio sam jedan od najzaslužnijih za plasman na OI. U Padovi sam protiv Italije igrajući beka postigao gol u 93. minutu, a ispostavilo se da je taj bod bio odlučujući za naš plasman. Revanš smo igrali u Rijeci. U 46. minutu kod rezultata 1:1 sviran je penal za nas. Gledam niko da krene ka lopti, postavi je na belu tačku. Svi sagli glave. I krenem ja. Kada sam video kako je Gali raširio ruke na golu kao orangutan, sam sam sebi rekao:“ Boško ti si budala“. Zaleteo sam se, šutnuo iz sve snage za 2:1. Na kraju smo ih slomili, dobili sa 5:1 i plasirali se na Olimpijadu. Bila je to sjajna generacija na čelu sa Piksijem, Milkom, Baždarevićem, Radanovićem… Moja uloga u toj reprezentaciji je bila značajna, ali sam zbog loma noge ostao kod kuće. To mi je najteži trenutak u karijeri zbog koga sam prolio mnogo suza – sa setom se seća ovih zbivanja Djurovski.
Mnogo više je bilo suza radosnica, lepih trenutaka, majstorskih poteza. Ko je, po vama, najbolji fudbaler sa kojim ste igrali?
– To je Vladimir Petrović Pižon. On je najveći majstor fudbalske igre. Veliki umetnici bili su i Milko, Piksi, Slišković, Sušić, Zajec. Njihovim potezima i igri divili su se svi istinski ljubitelji fudbala pa i ja. Kada smo već kod divljenja, iako se ne uklapa u ovo pitanje, moram da apostrofiram sjajna dostignuća trenera Gvardiole. On je zamenio Sakija i njegov čuveni zonski presing svojom filozofijom koja je unela mnoge novine u najpopularniju igru. Promenio je fudbal, a naročito igru u napadu.
Izneli ste mnoge zanimljive predloge, može li za kraj, za MBS, i nešto što nikada nikome niste rekli?
– Niko me nikada nije pitao pa nisam ni rekao podatak za koji je zaslužan moj prijatelj Vlada Mirković , nekadašnji špic Zvezde. On mi se jednog dana obratio sa pričom:“ Znaš li Boško da si ti jedini naš fudbaler iz čitave bivše Jugosalvije koji je igrajući u klubu naše lige, dao golove i Realu i Barseloni.“ U Beogradu sam u četvrtfinalu Kupa šampiona, zatresao mrežu kraljevskog kluba. U Barseloni smo izgubili s 2:1, igrao sam protiv Maradone i uspeo da postignem gol, ali ostala je žal zbog poraza. Barsi sam još jednom zatresao mrežu, na prijateljskom meču u Hihonu – završio je Boško Đurovski razgovor za naš portal.
Uspesi tako dobro idu uz Boška Djurovskog, koje krase pre svega dostojanstvenost i mirnoća, mudrost i strpljivost, poštenje i iskrenost, stav i vizija kako da nam fudbalska budućnost bude lepša.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.