ARHITEKTA ŽENSKE KOŠARKE U AUSTRIJI Lana Petrović iz Niša osvojila duplu krunu

U državama u kojima ekipni sportovi nisu na visokom nivou nepisano je pravilo da ljudi sa naših prostora koje je život odveo van Srbije učestvuju u popravljanju sportske slike i rejtinga klubova i takmičenja. Kada se pomene sport u Austriji košarka nije ono što čoveku prvo padne na pamet. Ipak, Nišlijka Lana Petrović uspešno sprovodi misiju afirmacije i podizanja ovog sporta u ženskoj konkurenciji prethodnih godina. U nedavno završenoj sezoni bila je trener ekipe Sent Pelten i okitila se duplom krunom, osvojila je nacionalni kup i prvenstvo Austrije.

SERIJA A: Kvota na pobedu Fjorentine protiv Kaljarija u našoj kladionici je 1.73. Utakmica počinje u 20:45. 

Lana je sa zadovoljstvom prihvatila poziv MaxBet sporta da se predstavi široj javnosti u Srbiji, jer je svesna da se u našoj državi ne prate lige u kojima se košarka tek razvija. Ipak, uspesi koje je postigla nisu za potcenjivanje, daleko od toga, Lani je u prvoj seniorskoj sezoni uspelo nešto što mnogim iskusnijim trenerima i košarkaškim radnicima nije u znatno dužem periodu.

DVA TROFEJA U SEZONI

U Nišu je trenutno na kratkom odmoru, posle toga se vraća u Austriju i započinje pripreme za narednu sezonu, svesna je da uspeh koji je sa svojom ekipom ostvarila samo početak i da za ambicije koje ima u košarci mora kontinuirano da se radi i napreduje.

– Presrećna sam kako se sezona završila, osvojili smo dva trofeja, jedan u nacionalnom kup takmičenju, a posle toga smo postali i prvaci Austrije – istakla je Lana i prisetila se kako je krenuo put ka šampionskoj tituli.

– Prošlog leta smo napravili kooperaciju sa klubom ženskog fudbala, a oni su imali dobar budžet. Videli su potencijal za saradnju i za razvoj ženskog sporta pa smo uz finansijsku stabilnost selektirali sjajan tim. Od 14 košarkašica koje smo odabrali njih sedam su seniorske reprezentativke, a ostale su u mlađim reprezentativnim selekcijama. Imali smo dve košarkašice iz Bugarske, jedna je igrala za niški Student pre par sezona (Ana Marija Koliandrova). Imali smo i Austrijanku koja je igrala WNBA i bila je prava atrakcija u gradu.

Garancije za uspeh ne postoje, ali je Sent Pelten ispunio sve ciljeve.

– Nismo bili u startu sigurni šta možemo u prvoj sezoni, a ispostavilo se da smo na kraju imali samo jednu izgubljenu utakmicu u ligi.

KORAK NAPRED U NAREDNOJ SEZONI

Sent Pelten je učestvovao i u regionalnom Alpe Adria kupu gde su osim klubova iz Austrije učestvovali i predstavnici iz Slovenije, Slovačke i Hrvatske.

– Morali smo da ponudimo košarkašicama nešto više od igranja u domaćem takmičenju, to je bilo dobro za sve nas. Alpe Adria kup je internacionalno takmičenje i završili smo na četvrtom mestu.

Vreme za slavlje je prošlo, polako se počinje sa pripremama za sledeću sezonu.

– Kreću pripreme, moramo da selektujemo nove igračice, da vidimo sa kakvim budžetom raspolažemo pre svega. Imamo sada mogućnost da po plasmanu igramo i FIBA Evrokup, ali moramo i da budemo realni, da li ćemo moći sve da uskladimo. Plan je da zadržimo dobar deo ekipe, dovedemo dve ili tri košarkašice, centra pre svega. Korak više u Alpe Adria kupu bi bio neki realan domet iz trenutne perspektive, ali videćemo…

Lana deset godina živi u Austriji, a osam je košarkaški trener. Posle osnovnih studija arhitekture u Nišu otišla je u Austriju na master studije i paralelno uz školske obaveze krenula je sa radom u mlađim kategorijama, jer joj je sport, košarka pre svega, u krvi i nije želela da odustane. paralelno sa arhitekturom završila je i Fakultet za sport i fizičku kulturu.

– Igrala sam aktivno košarku u Nišu, prestala zbog povrede skočnog zgloba, a bila sam 2005. godine i deo šireg spiska za reprezentativne selekcije. Tada sam došla na ideju da mogu da odem na koledž, međutim, zbog povrede to kasnije nije bilo realno. Dugo se nisam bavila košarkom, otišla sam u Austriju i studirala, a kada sam vremenom naučila jezik i našla dovoljno vremena u pauzama od obaveza u školi, počela sam da treniram decu u klubovima.

U AUSTRIJI SADA DEVOJKE MOGU DA ŽIVE I OD KOŠARKE

Njen rad nije prošao nezapaženo.

– Vremenom je to bilo sve ozbiljnije sa decom i dobila sam poziv da radim u U16 reprezentaciji, kao član stručnog štaba. U Austriji su ljudi videli u meni potencijal da mogu da im pomognem da ostvare bolje reztultate. Jednostavno, mi smo došli iz sredine u kojoj se dosta radi u košarci i imamo takve navike. Bili smo uspešni na tom U16 prvenstvu i pobedili smo u C diviziji.

Nastavila je sa napretkom i samostalnim razvojem kao trener.

– Bila sam u stručnom štabu reprezentacija do 16 i do 18 godina. Dobila sam i šansu da radim sa basket 3×3 reprezentacijom do 17 godina. Razlikuje se sistem rada, timski sport u Austriji je u ranijem periodu bio više hobi, a ne takmičarski sport. Sada radimo na tome da se situacija promeni. Rastu budžeti u ženskom sportu, više se ulaže u klubove, samim tim i u trenere. Posle ove završene sezone mogu da budem prezadovoljna što smo došli do stadijuma da košarkašice po završetku perioda treniranja u mlađim kategorijama mogu da ostanu u Austriji, igraju košarku i od toga žive. Pokrenuli smo profesionalni sport u Austriji, veliki je to korak napred.

U Austriji je veliki broj sportista sa prostora bivše Jugoslavije.

– Dosta je tih naših ljudi, sa Balkana, koji žele da se deca bave sportom. Sa tom decom je zaista lakše da se radi, mi imamo tu sportsku kulturu u genima.

Izuzetno je zadovoljna odnosom sportskih radnika prema trenerima i sportistima koji imaju ambicije da pokrenu neke promene.

– Za neke od prvih poslova je mene kontaktiralo Ministarstvo sporta koje je imalo program da što više žena radi u ženskom sportu. To mi je bilo primamljivo. Taj Košarkaški savez Austrije je fleksibilan i spreman da prihvati neke stvari koje smo uveli mi, ljudi sa Balkana i američki treneri. Polako pravimo neku novu eru austrijske košarke. To je tamo bilo na nivou hobija. Meni je dosta pomogao taj proces koji sam započela baveći se sportom u Nišu, ali i iskustvo kod njih, da izbalansiram. Da ne budem klasičan „yugo-coach“ kako oni kažu, ali i da nisam suviše meka što je mali problem kod njih.

RAD U NIŠU IZAZOV ZA BUDUĆNOST

Lana je iz niške sportske porodice. Majka Jadranka Kocić je bila ritmička gimnastičarka, a otac Milan Petrović, koji je preminuo kada je bila mlada, bivši reprezentativac i jedan od najpoznatijih niških kajakaša.

– Volim arhitekturu i želim da se i njom bavim, takođe, želim da stvorim i porodicu, razmišljam o svemu. Ipak, kao dete iz sportske porodice nekako se podrazumevalo da ću ostati u sportu. Drago mi je što trenutno mogu da uspešno radim i napredujem u košarci.

Ne isključuje mogućnost da se vrati u Niš i da svojim znanjem i iskustvom pomogne i niškoj košarci.

– Ta opcija trenutno nije realna jer sam u procesu uzimanja državljanstva, a kada se to završi biće mi mnogo lakše i imaću veće mogućnosti. Pratim sportu Nišu i bio bi veliki izazov da radim u svom gradu. Pratila sam i trenere koji su radili ovde u Studentu, razgovarala sa njima, a sigurna sam da ćemo sa Studentom ubrzo i da napravimo neku vrstu saradnje. Da odigramo neke utakmice u mlađim kategorijama, da steknu i oni i mi što više međunarodnog iskustva.

Lana Petrović je još jedan primera sportiste koji nije mogao da ambicije u košarci ostvari u Nišu, a kada je iz njega otišla, ponosno ga predstavlja svuda gde se pojavi, na terenima širom Evrope. I Nišlije su ponosne što imaju takve sportske radnike, a nadamo se da će da dođe vreme kada će oni da učestvuju u izgradnji sporta u svom gradu na nivou kakav Niš svojim kapacitetom zaslužuje.

BONUS VIDEO