Nije bilo baš na današnji dan, ali može da prođe pod „ovih dana“. Doduše, pre 70 godina ali tog 6.marta 1952. okrenuta je nova stranice istorije Real Madrida i svetskog fudbala. Španski klub je povodom 50 godina postojanja pozvao u goste Milionaris iz Bogote, kolumbijski klub koji je u to vreme bio jedan od najboljih u Južnoj Americi.
A bio je među najboljima jer je u svojim redovima imao jednog čudesnog Argentinca – Alfreda di Stefana. Gosti su pobedili sa 4:2, Di Stefano je dao dva gola i prosto naterao Santiaga Bernabea, predsednika Reala, da ga dovede u Madrid. Problem je nastao što je istu ideju imala i Barselona.
POSVAĐAO REAL I BARSELONU
Di Stefano je rođen je u Buenos Airesu 4.jula 1926. Sa 15 godina je debitovao za River, sa 19 je bio zvezda , šest puta reprezentativac Argentine, prvak Južne Amerike 1947. Na 6 utakmica dao je 6 golova. Otac mu je bio poreklom Italijan, majka je imala francusku i irsku krv. Njegov deda je došao u Argentinu sa italijanskog ostrva Kapri.
Zbog štrajka fudbalera u Argentini 1949. otišao je u Kolumbiju i postao član Milionarisa iz Bogote, u to vreme jedne od najboljih južnoameričkih ekipa. „Milionaris“ je sa Di Stefanom osvojio 4 titule prvaka. Kolumbijsksi klub bio je pozvan da 6. marta 1952. uveliča proslavu 50 godina Reala. Real je o prelasku Di Stefana pregovarao sa Milionarisom i bio spreman da plati za ono vreme impozantnu sumu, ali u trku je ušla i Barselona koja je pregovarala sa River Platom koja je zadržala prava na Di Stefana.
Nastala je jedna od najvećih afera u španskom fudbala, i Real i Barsa su tvrdili da je Di Stefano njihov. Intervenisala je španska federacija i donela „solomonsko rešenje“: Di Stefano će dve godine igrati za Real a dve za Barselonu! Barselona nije prihvatila odluku, njen predsednik Erik Marti podneo je ostavku u znak protesta… Bilo kako bilo, Di Stefano je postao igrač Reala, debitovao je 23. septembra 1953. protiv Nansija i postigao jedan gol ali je Real izgubio 2:4. Bio je to početak sjajne karijere u Evropi. Real je sa njim osvojio 8 od 10 narednih liga, pet uzastopnih Kupova šampiona (1956-1960), četiri puta bio je najbolji strelac lige…
Slučaj je rešen tako što je Santiago Bernabeu, predsednik Reala, otkupio prava koja je sporazumom sa Riverom stekla Barselona. „Slučaj Di Stefano“ bio je velika afera španskog fudbala, sačuvana i u nekoliko knjiga posvećenih slučaju.
IPAK U DRESU BARSELONE
Alfredo di Stefano je ipak obukao dres Barselone, doduše samo za jednu prijateljsku utakmicu. Bio je 26. januar 1955, a rival u prijateljskom meču na starom stadionu „Les Corts“ bila je Bolonja. Izveštači i gledaoci bili su oduševljeni majstorijama dvojice asova koji su „zatvorenih očiju igrali fudbal sa druge galaksije, nikad viđen do tada“.
Ponovo su zajedno bili u dresu Barselone 1961. na oproštaju Kubale. Pridružio im se i Ferenc Puškaš. Bio je to „magični trio“ (vele)majstora koji su kao emigranti došli u Španiju i ostavili neizbrisiv trag.
Di Stefano je posle 6 meseci neigranja i sa 5 kg. viška debitovao u dresu Reala 23. septembra 1953. u prijateljskom meču protiv Nanta. Četiri dana kasnije debitovao je i u Ligi, protiv Rasinga iz Santandera (4:2). Barseloni je u 7. kolu Lige dao dva gola u pobedi Reala 5:0. Real je sa njim bio prvak posle 21 godine pauze, prethodnu je osvojio 1933. Dao je 27 golova na 28 utakmica.
Teoretski, bio je napadač ali igrao je na celom terenu. Bio je preteča onoga što će se 20-tak godina kasnije nazvati totalni fudbal. Real Madrid je morao da proširi kapacitet stadiona na 100.000 mesta jer su ljudi hrlili na utakmice u želji da vide Di Stefana. U pet finala u Kupu šampiona dao je šest golova. Čak pet puta je bio najbolji strelac šampionata, dva puta je, 1957. i 1959, osvajao „Zlatnu loptu“ kao najbolji igrač Evrope. Imao bi i treću da 1958. propozicije nisu zabranjivale „ponavljanje titule“. Redakcija „Frans fudbala“ dala mu je 1989. „Super Zlatnu loptu“.
Primio špansko državljanstvo i odigrao 31 utakmicu za Španiju na kojima je dao 23 gola. Tek mnogo godina kasnije nadmašio ga je Emilio Butragenjo. Bio je na spisku igrača za Svetsko prvenstvo u Čileu 1962, zajedno sa još trojicom naturalizovanih igrača (Santamarija-Urugvaj, Puškaš-Mađarska, Martinez-Paragvaj) ali zbog povrede nije igrao ni minut.
OTET U KARAKASU
O Di Stefanu se mnogo zna i lako je naći obilje podataka o njemu. Možda je sledeća priča manje poznata. Bio je žrtva političke otmice! Dogodilo se u avgustu 1963. u Karakasu (Venecuela) gde je Real Madrid igrao na nekom jakom turniru, zajedno sa Portom i Sao Paulom. U prvom meču Real je pobedio Porto sa 2:1. Dan posle meča u sobi Di Stefana zazvonio je telefon, sa recepcije su mu rekli da trojica policajaca žele da razgovaraju sa njim.
Misleći da je u pitanju šala saigrača, Di Stefano je pozvao policajce da, ako im treba, dođu u njegovu sobu. Oni su to i učinili, ljubazno su mu rekli da je u pitanju formalnost i da će se brzo vratiti. Nije stigao nikome iz ekipe da se javi. Kada su ga smestili u auto rekli su mu da je otet i da je u pitanju politička otmica. Dodali su da samo hoće da skrenu pažnju i da ne treba da se boji. Otmičari su bili članovi organizacije FALN (Oruža snage nacionalnog oslobodjenja) koja se borila protiv režima predsednika Romula Betankura. Odmah pošto su smestili svoju slavnu žrtvu u neki stan, otmičari su pozvali hotel i saopštili rukovodstvu Reala da će Di Stefano biti pušten kada se dostigne željeni stepen publiciteta…
Otmičari su primenili isti recept kao „kastristi“ na Kubi kada su 1959. oteli Huan Manuel Fanđa, argentinskog asa Formule 1 koji zbog otmice nije mogao da učestvuje na trci u Havani. S obzirom da je publicitet bio ogroman, u Venecueli su primenili isti model. U međuvremenu, iz Madrida je stiglo naređenje da svi igrači i članovi uprave pređu iz hotela u špansku ambasadu u Karakasu. Di Stefano je držan u zatočeništvu dve noći i jedan dan. Otmičari su bili korektni, išli su po paelju (omiljeno špansko jelo sa pirinčem i mesom ili morskim plodovima) u najbolji restoran, igrali karte sa njim, dozvoljavali mu da sluša radio…
Kada su otmičari ocenili da su postigli željeni efekat, odvezli su Di Stefana i pustili na ulicu. Uzeo je taksi i otišao u špansku ambasadu… Kada se vratio u hotel, organizovana je konferencija za štampu a među „novinarima“ je video i dvojicu svojih otmičara, ali ih nije odao. Policiji je identifikovao samo jednog, Maksima Kanalesa, koji je već bio evidentiran kao protivnik režima. Kada je Real odlazio, na aerodromu je, među policajcima, video još jednog otmičara…Nije ih prijavio, ali nikada nije zaboravio i kada su u Madridu neki hteli da obeleže 50 godina od otmice nije bio voljan da sarađuje.
DI STEFANO ZAPAMTIO I BEOGRAD
Nisam imao prilike da ga gledam uživo, ali sam jednom malo razgovarao sa njim. Bilo bi pretenciozno reći da je to bio intervju, ali da sam pričao sa njim – jesam. Sreli smo se na portirnici stadiona „Santiago Bernabeu“, ja sam odlazio, on je dolazio. Malo sam se zbunio kada sam ga video, ali brzo sam se pribrao i pozdravio ga sa:
– Dobar dan, maestro.
– Hola chaval, quien eres – uzvratio je don Alfredo pitajući ko sam.
Rekoh da sam iz Beograda, da živim u Barseloni…
– Ah, Belgrado… Nikada neću zaboraviti hladnoću i sneg po kome smo igrali protiv Partizana, jedva smo se izvukli – rekao je Di Stefano.
To je, koliko se sećam, bio ceo razgovor. Dovoljno da se pamti.
A kakav je bio fudbaler pokazuje i ova izjava Elenia Erere, slavnog trenera, zabeležena u mojoj knjizi „Misli o fudbalu“:
– Pele je bio prva violina, Di Stefano kompletan orkestar.
Poslednju utakmicu za Real Di Stefano je odigrao 27. maja 1964. Bio je to finalni meč Kupa šampiona protiv Intera u Beču. Tim iz Milana dobio je sa 3:1. Očekivao je novi ugovor, ali bio je na kraju karijere, predsednik Bernabeu je verovao da ekipa može i bez Di Stefana. Sa 38 godina, posle 510 utakmica i 418 golova za Real, potpisao je za Espanjol. Odigrao je 60 utakmica i dao 14 golova.
Definitivno se povukao 1966. sa skoro 40 godina. Za njim je ostalo 898 utakmica i 694 gola. Real Madrid mu je 7. juna 1967. priredio oproštajni meč protiv Glazgov Rendžersa. U 13. minutu predao je kapitensku traku Grosu i otišao u legendu.
Kasnije je bio trener (Elće, Valensia, Real Madrid, Rajo Vallecano, Kastellon, u Argentini je vodio i Boku i River). Real Madrid ga je 2000. imenovao za počasnog predsednika a sportski centar kluba nosi njegovo ime.
PREMINUO ZA VREME MUNDIJALA
Ostalo je zapamćeno nekoliko njegovih izjava:
– Utakmica bez golova je kao nedelja bez sunca.
– Igrali smo kao nikad i izgubili kao obično.
– Ni jedan igrač nije toliko dobar kao tim.
– Finala se ne igraju nego dobijaju.
– Ništa ne vredi dati 200 golova i biti drugi.
Valjda je sudbina htela da Alfredo di Stefano, jedan od najboljih fudbalera u istoriji ovog sporta, umre za vreme fudbalskog mundijala. Dogodilo se 7. jula 2014. Imao je 88 godina. Vest o njegovoj smrti zatekla me je u Rio de Žaneiru. Ne sećam se da su fudbaleri Brazila i Nemačke koji su prvi igrali posle vesti o smrti Di Stefana izašli na teren sa crnim florom i da je pre početka meča minutom ćutanja odata počast velikanu fudbala. A trebalo je jer je reč o čoveku koji je zadužio fudbal.
Preminuo je u Madridu, samo neki dan pošto je napunio 88 godina. Nisam imao sreće da ga gledam uživo, ali iz ranih 60-tih, u njegovim poznim igračkim godinama, pamtim sa TV neke utakmice Real Madrida, a na raznim tematskim kanalima često se vrti snimak finala Kupa šampiona iz 1960. kada je Real u Glazgovu, pred 135.000 gledalaca, pobedio Ajntraht iz Frankfurta sa 7:3. Fernc Puškaš je dao 4 gola, Di Stefano 3.
Oni koji su imali sreće da ga gledaju kažu da je bio jedan od najvećih, uz rame Peleu. FIFA ga je svrestala medju pet najvećih igrača 20 veka, zajedno sa Peleom, Krojfom, Bekenbauerom i Maradonom.
PROČITAJTE JOŠ:
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.