Da, bilo je davno! Deluje kao neki drugi život (mada po mnogo čemu sličan), kad pomislimo na grotlo devedesetih godina, teških i opasnih, makar na ovim prostorima.
Reč opasnost, uvek toliko prisutna u auto-moto sportu, posebno njenoj najfinijoj grani, Formuli 1, te 1994. godine pokazala je svoje najstrašnije lice. Tog kobnog vikenda, 1.maja u Imoli, život je izgubilo dvoje vozača. Dan pre na kvalifikacijama Roland Racenberger, a u nedelju na trci, najbolji među odabranima, jedan jedini, Ajrton Sena. Imao je samo 34 godine.
NA IVICI NOŽA
Tih godina, gledanje trka formule 1 bilo je posebno zadovoljstvo. Suvi kvalitet, talenat i hrabrost u izuzetno zanimljivim trkama bukvalno nas je dizao sa stolice. I pre i posle, mnogo je sjajnih vozača protutnjalo asfaltima naših duša, ali niko kao temperamentni Ajrton Sena nije umeo da nas izludi od ushićenja i probudi i najskriveniju emociju u nama. Nema šta da se doda – bio je najveći.
Kao sin bogatog industrijalca, Ajrton Sena je praktično mogao da bira put kojim će poći. Odlučio se za opak zanat, u kome je život na ivici noža, u kome trenutak vodi u večnost ili zaborav. Znao je vrlo dobro da je od svih svetskih šampiona do tada, jedino Džems Hant umro u krevetu. Vrelina krvi nije dopustila ništa drugo osim krstaškog rata na četiri točka. U tom svom boju Ajrton Sena je bio veliki vojskovođa. Milioni su ga obožavali, mnogi su mu zavideli, neki su ga i mrzeli, ali nije bilo čoveka na ovoj zemaljskoj kugli koji nije poštovao njegovo majstorstvo.
RIVALITET S PROSTOM
Njegov rivalitet sa Alenom Prostom jedan je od najvećih u istoriji sporta. Čak i omaleni Francuz, sušta Senina suprotnost, smiren, taktičan i proračunat, morao je, kao i ostali, često da položi oružje pred magičnim Brazilcem. Svet je uživao tih godina, ne samo u njihovim duelima na stazi, već i u verbalnim obračunima van staze. Po izjavama čuvenog komentatora Mareja Vokera, njihove izjave i reči pratile su se i prenosile sa istim intezitetom i pažnjom kao i one na engleskom dvoru, u jeku sukoba Čarlsa i Dajane.
– Senin bolid, jednostavno, pleše po stazi – svojevremeno je izjavio bivši vozač i Senin prijatelj Martin Brandl.
To je, najpre, moglo da se vidi na ulicama čuvenog Monte Karla, gde je Ajrton Sena i dalje rekorder sa šest pobeda. Posebno se izdvaja pobeda nad Najdželom Menselom u svemirskom Vilijamsu 1992.godine, kada je u poslednjih pet krugova impresivno sačuvao prvo mesto.
Tri titule svetskog prvaka, prva pobeda u Estorilu sa slabijim Lotusom 1985, zatim čuvene pobede u rodnom Brazilu 1991, Doningtonu 1993, kao i mnoge druge, prava su umetnost i večna zaostavština brazilske ikone. Takvu magiju na stazi, danas jednostavno nije moguće videti.
ŽIVI BRZO…
Humanim radom van staze, disciplinom i karakterom, Ajrton Sena je bio, i dan-danas je, inspiracija milionima ljudi širom sveta. Zato Ajrton Sena i dalje živi, ne samo na posterima i majicama, već i kroz fondaciju za pomoć siromašnima u Brazilu, koju sada uspešno vode njegova sestra i nećaka.
Možda među cvetnim livadama i rajskim vodoskocima postoji i trkačka staza. Sada tamo Ajrton Sena, zajedno sa Askarijem, Žilom Vilnevom, Ronijem Petersonom i ostalima juri u novom bolidu, a anđeli, baš kao što smo i mi, skaču i luduju od sreće.
Jedan od najvećih ”brazilskih sinova” mogao je da bira stazu kojom će poći. Odlučio je da živi brzo, vozi brzo i umre brzo.
Vise ovakvih tekstova umesto svakodvenog ponavljanja vesti.