Crno-belo dete! Partizanov đak, svetla budućnost srpskog fudbala i lider sa samo 19 godina. Teško da rečima može da se opiše put koji je mladi fudbaler prošao poslednjih nekoliko meseci. Još u martu je igrao na seoskim terenima sa ovcama pored terena, a sada je zamenik kapitena jednog od najvećih klubova na ovim prostorima. Vezni red ekipe iz Humske postao je nezamisliv bez njega, a on je došao tamo gde je maštao dok je bio mali, dok su ga vraćali u Teleoptik na kaljanje i dok je igrao po raznoraznim blatušama. Vukla ga želja ka uspehu, vukla ga je ljubav ka crno-belim bojama, vuklo ga je da se sa tribina stadiona Partizana preseli na teren i povede ekipu za njim. Tako će da bude od ove sezone. Momci, za mnom!
Odlaskom Aleksandra Jovanovića u inostranstvo Partizan je dobio novog kapitena. Bilo je jasno da će traku da preuzme iskusni Bibars Natho, a isto tako i da Izraelac ove sezone neće da ima veliku minutažu.
Koga za zamenika kapitena i nekoga ko će u većini mečeva da bude lider? To pitanje nikoga u Partizanu nije mučilo jer je svima bilo jasno da u timu imaju rođenog lidera, vođu i nekoga ko je spreman da nosi težinu dresa, grba i trake sa samo 19 godina.
Nema dileme, to je Vanja Dragojević!
Imali smo veliku čast, da momak koji je nosio kapitensku traku pre nekoliko dana na prvoj pripremnoj utakmici, priča za naš portal. I nije mu prvi put. Bio je Vanja u društvu Ognjena Ugrešića i Milana Roganović naš gost pred poslednji derbi u sezoni.
Tada sa svega nekoliko nastupa u nogama, a sada, dva meseca kasnije, sa kapitenskom trakom oko ruke!
ŽELIM DA OSTANEM ONO ŠTO SAM BIO I PRE
Do sredine marta ste bili u Teleoptiku, a danas ste zamenik kapitena. Kako doživljavate tranziciju koja se za kratak period dogodila u vašem životu i karijeri?
– U fudbalu ti se vrati koliko mu daš. Bog je imao plan koji je sada sproveo. Rad, trud, poštenje i skromnost se isplatilo. Nisam ni ja očekivao da će tako brzo da dođe do preokreta. Presrećan sam! Najbitnije je da ostanem ono što sam bio pre i da nastavim u istom ritmu – rekao je Dragojević na početku razgovora za MaxBet Sport.
Kada ste prvi put bili priključeni prvom timu? Kakav je bio osećaj?
– Imao sam priliku da treniram s njima u nekoliko navrata. Prvi put sam bio kod Duljaja, kada je falilo igrača na treningu. Dolazimo sam i kod šefa Blagojevića, ali nisam išao na pripreme. Dogodilo se u martu da se u istom trenutku povrede Aleksandar Šćekić i Stefan Kovač. Ostala je rupa u veznom redu i neko je tu mene preporučio. Dobio sam priliku jedan ili dva treninga na zadnjeg vezno i odjednom se sve okrenulo. Pozvali su me da dođem u klub i da potpišem da sam se vratio u Partizan iz Teleoptika. Odmah sam javio porodici u prijatelju Bojanu Šaranovu. Bio sam presrećan.
Šta vam je bilo najteže kod prelaska u seniorski fudbal? Koliko vam je Teleoptik pomogao u tome?
– Pored toga što je Teleoptik treća liga, tamo ima mnogo igrača koji su igrali Superligu i imali velike karijere. Tu je bio sjajan stručni štab sa Strahinjom Pandurovićem. Želeo sam da se što pre prilagodim i brzo je to prošlo. Krenuo sam da igram odmah, na drugoj utakmici dao gol i sve je krenulo kako treba. Kada sam prešao u prvi tim video sam neke segmente iz treće lige, ali je ovde mnogo brži fudbal i moraš odmah da iskoristiš šansu u timu. Svaki trening moraš da shvatiš kao utakmicu. Najteži mi je bilo da se prilagodim na brzinu fudbalu, a što se tiče fizičke spreme i trčanja nije bilo problema. Saigrači su mi u svemo tome pomogli.
Odmah ste na terenu zaigrali kao veliki. Koliko vam je značilo to što ste igrali zajedno sa vršnjacima Miloševićem, Ugrešićem, Roganovićem i Simićem?
– U početku smo bili Roganović i ja, a onda su Milošević i Ugrešić počeli da igraju. Odlično su me svi prihvatili. Bojao sam se da ne budem višak jer sam tek došao u prvi tim. Gledali su na mene kao da sam tu 10 godina. Pred svaku utakmicu sam imao ogromnu podršku, pre svega od Šćekića i kapitena Jovanovića. Naravno da nam znači što igramo zajedno.
OSETIO SAM NEVEROVATNU PARTIZANOVU ENERGIJU
Ko vam je prvi saopštio da ćete da budete zamenik kapitena? Šta ste prvo pomislili u tom trenutku?
– Osetio sam u razgovoru sa stručnim štabom da bi to mogao da budem ja. Rekli su da vide u meni nekogao ko bi mogao da bude to, ali se čekalo da se donese odluka. Nisam želeo da se opterećujem s tim, fokusirao sam se na treninge. Pred pripremnu utakmicu sa Radničkim prišao mi je ekonom Rade i dao traku, data mi je bilo sve jasno. Osetio sam neku neverovatnu Partizanovu energiju. To je ogromna čast i privilegija. Brzo je došla utakmica i nisam mogao da razmišljam o tome. Dao mi je savet i Danko Lazović, rekao mi je da sve treba da ide korak po korak i da ostanem na zemlji. Da se fokusiram na fudbal i da ne razmišljam mnogo o tome. Oni misle da ja imam liderske sposobnosti i zbog toga su se odlučili za mene.
Kapitenska traka u Partizanu sa 19 godina. Da li je to čast, odgovornost ili pritisak?
– Sve zajedno (smeh). Zaista velika čast i privilegija. Postati kapiten najvećeg tima kojeg voliš najviše na svetu. To je klub koji mi je dao sve na svetu i kojem bih i ja dao sve na svetu. Evo ježim se dok pričam o tome. To nosi veliku odgovornost i pritisak. Moraš da paziš na sve detalje. Moraš da znaš kako se kapiten Partizana ponaša i ophodi. Moraš da budeš primer i nemaš pravo na greške van terena. Ovo je za mene samo jedan izazov jer volim odgovornost.
View this post on Instagram
PO UZORU NA ACU JOVANOVIĆA
Ko vam je uzor kada je u pitanju vođstvo na terenu i van njega?
– Iskreno, to je Aca Jovanović. On je bio stub ekipe. Video sam pravog kapitena Partizana koji oseća klub i koji bi ginuo za njega. Videlo se to svakim treningom i svakim danom na „Teleoptiku“. On je toliko poštovao sve ljude tamo. Moraš isto da poštuješ od predsednika do spremačice. Moraš da budeš isti ka svima i skroman. Video sam od njega veliko zaleganje na svakom treningu, bio je vrhu u svemu i svake sekunde. To kapiten Partizana mora da ima. On je pravi „grobar“ koji voli klub više od svega.
Kako se nosite sa pažnjom javnosti i medija koja dolazi uz ovako brzi uspon?
– Ovo sad tek kreće, bilo mi je čudno u početku. Ima ko da me savetuje oko toga. Lepo je sve to, ali mora da se pazi kako se priča i kako se ponaša. Drago mi je zbog toga, ali ne želim da se preteruje. Ne gledam na sebe kao na neku zvezdu, sve mi je to lepo, ali želim polako.
Koje su vaše želje sa Partizanom? Ukoliko ostanete u klubu posle Nathovog penzionisanja, bili biste taj koji bi podigao osvojeni trofej?
– Najvažnije je da idemo korak po korak. Idu nam utakmice na koje moramo da se fokusiramo kao da su Evropa ili prvenstvo. Moramo da budemo pravi da bi nam se vratilo. To je jedini pravi put za ekipu. Kada gledaš daleko onda nisi u ovom trenutku fokusiran sto odsto. Nama je svaka sledeća najvažnija utakmica i tako bi trebalo da ostane.
Šta očekujete od Evrope ove sezone?
– Ne želim da pričam unapred. Verujemo u sebe i nema čega da se plašimo. Mi smo veliki klub. Ekipa se vredno sprema, atmosfera je odlična. Voleo bih da prođemo u Evropu, ali idemo polako utakmicu po utakmicu. Mi smo Partizan i moramo da se borimo za njega
ŽELIMO PODRŠKU KAO ŠTO JE IMAJU KOŠARKAŠI
Poruka za „grobare“?
– Imamo najbolje navijače na svetu. Igrao sam pred punim stadionom protiv CSKA. Voleo bih da bude to češće jer ovi momci to zaista zaslužuju. Sada je zdrava priča u našem klubu, ljubav prema Partizanu je nenormalna. Voleo bih podršku kao što je imaju košarkaši. Želim da dođu i ta ljubav će da im bude uzvraćena. Mi smo ovde svi iskreni ka klubu i nema dileme da zaslužujemo podršku. Bili bi nam veliki vetar u leđa i zaista jedan igrač više. Ima mladih igrača kojima to treba. Mi smo ovde svi Partizanovci i to smo od malena.
Gde vidite sebe za pet godina? Da li biste radije da tada na intervju dođete Ferarijem po dolasku iz Engleske ili da ponovo prošetate peške iz SC Teleoptik?
– Ako bih morao da biram odlučio bih se peške iz „Teleoptika“. Imam ugovor do 2030. godine i voleo bih da do tada ostanem u klubu. Partizan mi je sve na svetu i želim da mu pružim sve što mogu – jasan je Dragojević.
Za kraj, Vanja Dragojević je odgovarao i na našu pitalicu koja se odnosila na njegovog omiljenog saigrača iz tima. Ipak, nije uspeo da izdvoji jednog.
Tu pripadas, tu i propadaš.