Nikada istinski nije bio u inostranstvu, a kada je otišao, izabrao je poprilično egzotičnu destinaciju. I uopšte mu nije loše, iako postoje određene stvari koje mu ne odgovaraju. Generalno, košarkom se bavi u državi koja je kvalitetna u tom sportu i koja je dala nekoliko vanserijskih igrača. Dvojica se čak trenutno nalaze u Srbiji.
Kada je započinjao profesionalnu karijeru, Radovan Đoković je poprilično obećavao. Dva metra visoki plejmejker je nešto što je retko u košarci. Uz kvalitet koji poseduje, postojala je nada da bi Srbija mogla da dobije igrača za reprezentaciju i to na poziciji koja je poprilično deficitarna.
Nažalost, popularnog Rašu su usporile brojne povrede. Uprkos tome, njegova karijera je sasvim dobra i daleko je od gotove. Štaviše, on se trenutno nalazi možda i u životnoj formi. Partije koje pruža u dalekom Brazilu su brzo došle i do naše zemlje, a potencijalni član srpskog nacionalnog tima je najbolji igrač svog Korintijansa sa najviše poena (14.2) i asistencija (4.4) u proseku.
S obzirom na to da je izabrao atipičan put za nekoga sa ovih prostora, postojala je verovatnoća da ima mnogo toga zanimljivog da podeli sa našim čitaocima. Tako je i bilo, pa je za MaxBet Sport za početak razgovora izneo utiske kako mu je u Brazilu:
– Iskreno, super. Zadovoljan sam, lepo mi je… Osim što mi je malo napornije nego u nekoj drugoj sezoni. S obzirom na to da liga ima puno timova i da se igra na svaka dva-tri dana i da se puno putuje, Brazil je ogroman i ta putovanja znaju da „ubiju“. Pogotovo kada odeš na gostovanje, pa igraš utorak-četvrtak, sreda-petak, pa odigraš utakmicu, pa putuješ sutra u sledeći grad… To je malo naporno i tu se još uvek navikavam, ali je dobro generalno. Za mesec dana smo odigrali devet utakmica i sutra ćemo da odigramo još jednu, pa opet putujemo i tako dalje. Najvažnije je da je sve ostalo okej.
Kako je došlo do toga da odeš u Brazil?
– Imao sam želju da se okušam u inostranstvu. Imam 27 godina i do sada nisam nikada bio u inostranstvu, iako boravak u Mornaru ne gledam kao na inostranstvo. Moja lična želja je bila da probam tako nešto. Krajem avgusta se nije događalo ništa što se meni dopalo i Brazil se pojavio niotkuda. Dobio sam poziv od trenera Brazilca, kojem je ovo prvi posao, do sada je bio samo pomoćni trener. Gleda samo evropsku košarku, ne gleda NBA. Ne znam kako je došao do mene, preko koga, ali me je zvao i svidelo mi se ono što mi je predstavio, s tim što sam ja bio malo skeptičan u početku, jer nisam znao mnogo toga o Brazilu, ni o ligi, daleko je… Nisam u početku to želeo, ali kada sam prvi put rekao da neću, on je insistirao, raspitao sam se bolje o ligi i dobio sam neki pozitivan „fidbek“ i odlučio sam da prihvatim, jer, iskreno, nisam želeo više da čekam. Iskreno, nisam želeo da dođem u situaciju da se priključim nekom klubu od trećeg ili četvrtog kola u sezoni. Mogu da kažem, prošlo je skoro dva meseca koliko sam u Brazilu, za sad se ne kajem. Mislim da sam doneo dobru odluku. Krenuli smo dobro, u poslednje vreme smo odigrali malo lošije i pokušavamo da izađemo iz tog lošeg ritma, ali je sve ostalo super.
Kako smo pročitali, između ostalih, igrač Crvene zvezde, Jago dos Santos ti je pomogao da dođeš do informacija u vezi sa ligom Brazila…
– Sa Jagom nisam imao direktan kontakt, ali sam preko Stefana Lazarevića od njega dobio podatke od tih osnovnih stvari. Ni od njega nisam dobio ne znam kakve preporuke, samo su me zanimale stvari o ligi i o klubu. Ne zna ni on previše, bio je tamo samo godinu dana, pa nije mogao nešto preterano da mi kaže. Meni je bilo važno da dobijem taj pozitivan „fidbek“, što sam i dobio.
IMPOZANTNI PROCENTI
Zanimljivo je da nikada u karijeri nisi dobro šutirao trojke kao u Korintijansu – impozantnih 44.2 odsto, na uzorku od 5.2 pokušaja po meču. Šta je dovelo do toga da toliko unaprediš efikasnos u tom segmentu?
– Prošla godina je bila turbulentna za mene, sa promenom kluba i sa traženjem neke svoje uloge kako u Borcu, tako i u Mornaru. Iz svega toga mi je falilo samopouzdanja. Ako je ove sezone najbolje u karijeri, onda je prošle bilo najgore što se tiče procenta za tri poena. U principu, ništa se nije mnogo promenilo. Naravno, bilo je tu puno rada preko leta i mogu da kažem da je to bila jedna od stvari na kojima sam najviše radio. I eto, to daje rezultate. I iskren da budem, bar kada je moj u slučaj u pitanju, rast samopouzdanja. Osetio sam da mi veruju i trener i igrači i iz toga crpim samopouzdanje i onda samim tim neki šutevi su mnogo lakši. Nije to neka magična formula, eto, te dve proste stvari. Štaviše, lično, taj procenat šuta sa distance je usko vezan za samopouzdanje koje u tom trenutku imam.
Kako si se snašao u Brazilu i da li si doživeo neki kulturološki šok?
– Nisam doživeo neki ogroman kulturološki šok, kada uzmemo u obzir da je to neki drugi kontinent. Vreme je stvar koja je turbulentna. Non-stop se smenjuju sunce, kiša, vlažnost… To je nešto što mi se ovde trenutno ne dopada, ta česta promena vremena. Što se tiče hrane, nije velika razlika u odnosu na našu. Oni su fokusirani na meso i to im je fenomenalno. Jedina stvar koja mi malo smeta mimo kluba što u Brazilu ne znaju engleski jezik. Jako je teško da se sporazumeš u hotelima, prodavnicama… Nisam se raspitivao da li oni uče engleski u školama, ali su u tome jako loši. Sreća u nesreći je da u klubu svi pričaju engleski.
Brazilske plaže su poznate u svetu kao izuzetno atraktivne. Da li si stigao da obiđeš neku?
– Voleo bih, ali nisam trenutno blizu plaže. Najbliži grad na kome je plaža je Porto Alegre, koji je na dva sata puta, ali kažu da je to veliki grad. Nismo u mogućnosti da odemo tamo, jer treniramo puno, ali što se tiče plaže, sledeće nedelje putujemo u Fortalezu. Kažu da je to jedan od lepših gradova, ima lepih plaža, tamo ćemo biti pet ili šest dana, tako da se nadam da ću uspeti da vidim malo plaže i da osetim tu stranu Brazila.
ODLAZAK NA FUDBALSKU UTAKMICU
Poznato je da si ti veliki zaljubljenik u fudbal, a trenutno boraviš u zemlji koja je možda i najpoznatija po tom sportu. Da li si išao na neku utakmicu ili da li imaš u planu da odeš?
– Gremio i Internacional su u Porto Alegreu, dakle na dva sata od mene. Za vikend igraju kod kuće i mislim da je to poslednja utakmica pred pauzu da igraju na svom terenu. Ako to „uhvatim“, voleo bih da odem, ali ako budem imao trening, ovu sezonu ću nažalost propustiti. Njihova sezona se uskoro završava, a počinje u martu ili aprilu. Ako sad ne budem uspeo, a bojim se da neću, mislim da ću morati da sačekam početak sledeće sezone, a to mi je žao, jer je pre desetak dana trebalo da odem i da gledam Luisa Suareza, jer je on u Gremiju i to mu je poslednja sezona tu i valjda ide u Ameriku. Poslednja nada mi je da ga vidim za vikend, ako ne tad, onda mi ostaje sledeća sezona.
Šta je pošlo po zlu za tu utakmicu na koju si planirao da odeš?
– Trebalo je da odem na utakmicu sa pomoćnim trenerom i pitao sam ga da li treba da uzmemo karte, on je rekao da ne. Trebalo je da krenemo oko četiri ili pet popodne i pre nego što je trebalo da me pokupi, kaže da je gledao na internetu za karte i da su se sve rasprodale. Gremio se bori za titulu, ali mislim da matematički ima male šanse da je osvoji, ali zbog toga je i dalje veliki „hajp“ u vezi sa odlaskom na stadion.
Negativna stvar u vezi sa Brazilom je što postoje delovi države koji su poprilično opasni zbog visoke stope kriminala. Da li si dobio neka upozorenja kada si odlazio tamo?
– Iskreno, nisam. Ovo je mali grad, nije baš klasičan Brazil. Sad, juče sam baš pričao nešto sa saigračima, s obzirom an to da u nekom trenutku vezujemo tri utakmice u Rio de Žaneiru, pa su mi tu skrenuli pažnju da nije pametno da se izlazi iz hotela. Pogotovo što su u tom momentu odmori, da je grad krcat, a tu je i onaj karneval, pa kažu da je jako, jako opasan. U principu se te opasnosti vezuju za Rio i Sao Paolo. Skoro smo bili baš u Sao Paolu, tačnije u gradićima pored, pa bismo verovatno dobili instrukcije ili upozorenja, ali ovde nema toga. Prosto, nije takav grad.
Zanimljivo je da grad u kome boraviš, Santa Kruz do Sul, ima treći najveći Oktoberfest na svetu, iako je populacijski mali. Jesi li stigao da odeš na taj festival?
– Nisam bio. Bio sam u gradu, ali nisam išao na festival. Bilo je krcato, a nisam išao jer generalno ne izlazim preterano ni po Beogradu, a nisam ni znao kakvi su ljudi tamo. Prosto, mali grad, ja sam košarkaš, da li će da bude problema ako me neko negde vidi, pa nisam imao neku preteranu želju. Danima je bila gužva, non-stop muzika, ljudi po ulicama… Zapravo, mislim da su u poslednjih mesec dana ovde bila neka tri festivala. I uvek je sve krcato. Iskreno, malo te i umori sve to, pa mi je „svanulo“ kada su završili i kada se malo ispraznio grad.
Zbog čega postoji toliko festivala u Brazilu? Eto, tako mali grad, a tri festivala u samo mesec dana…
– Veruj mi, ne znam, ali ovde non-stop neki festivali. Jeste, ovde je stalno neka muzika, nešto se peva… Prosto, kada vidiš i neke njihove fudbalske selekcije, pa vezuješ muziku za te stvari, stalno je neko veselje, radost… Nisam se nešto preterano raspitivao, ali definitivno ima nešto zbog čega prave tolike festivale. Ono što mogu da kažem je da su veseli, razigrani… To vidim i po mojim saigračima, non-stop se nosi zvučnik, sluša se muzika… Gde god da se ide, uvek se pušta neka njihova muzika i „udri“.
Jago dos Santos i Bruno Kaboklo trenutno nastupaju za Zvezdu i Partizan. Da li se u Brazilu priča o njima?
– Isprate ih, zato što i Jago i Bruno su pretprošle godine igrali ovu ligu i igrali su protiv ovog tima, u ovom gradu. Došli su sada na taj nivo Evrolige, pa je normalno da prate. Ne ispituju me preterano, ali vidim da znaju i za Partizan i za Zvezdu, pa isprate i njih dvojicu.
Da li te nekada neko pita da li ti je Novak Đoković nešto u srodstvu?
– Toliko sam puta odgovorio na pitanje, nevezano za intervjue, ali sa tim pitanjem se susrećem u Srbiji. Kada god saznaju kako se prezivam, skoro uvek dobijem pitanje: „Šta ti je Đoković?“. Ovde konkretno da, znaju za Novaka, ali mogu ti reći da sam se sa time više susretao u Srbiji. Desilo se ovde nekoliko puta to, ali mnogo više u Srbiji i verujem da će zauvek to da traje ili bar dok Novak ne završi karijeru, ali nadam se da neće uskoro.
PLEJMEJKER OD DVA METRA
S obzirom na to da si visok dva metra, da li si ikada razmišljao da unaprediš igru na niskom postu?
– Probali smo ove sezone nekoliko puta da igram na niskom postu. Stvar je u tome što nisam preterano komforan kada igram to, jer nisam nikada praktikovao. Da budem realan, meni fali mase da ja dole igram leđima s nekim, osim ako neko nije ekstremno niži ili slabiji. Prosto, nikada nisam pokušavao da igram tako, a kroz karijeru sam se uvek „šetao“ između pozicija „jedan“ i „dva“, pa sam onda više bio orijentisan na pikenrol ili šut. Dužinom, da, mogao bih možda da „postujem“ neke igrače, ali nisam komforan da to radim uvek.
Kako Brazilci gledaju na srpsku košarku?
– Sa saigračima nisam preterano pričao, jedino sa trenerom, jer je on onako fanatik i voli evropsku košarku. Naravno, znaju naše igrače, jer imamo igrače na top nivou, između ostalog i najboljeg igrača na svetu, ali samim tim respektuju. Da smo pričali nešto o Srbiji i reprezentaciji, nismo nešto preterano. Znaju za Partizan, za Zvezdu, za navijače, atmosferu… Znaju te osnovne stvari. Što se tiče srpske košarke, nisam siguran koliko znaju, ali sam siguran da respektuju, jer vidim kako mene gledaju i tako.
Da li oni znaju da si ti bio saigrač sa Nikolom Jokićem?
– Ne znam. Moguće i da znaju, s obzirom na to da su me ranije pitali gde sam igrao, pa me pitaju i za Jokića. Ne volim nešto preterano da pričam o tim stvarima, nas dvojica smo igrali zajedno kao juniori i „zakačili“ smo dve godine zajedno u prvom timu, on je bio igrač sa ulogom, a ja sam uglavnom bio na klupi, povremeno učesttvovao na utakmicama, ali ne u nekoj velikoj meri. Mogu da kažem da smo bili saigrači, ali ne volim da idem okolo da pričam da sam igrao sa Jokićem, ne prija mi da se hvalim time. Naravno da mi je čast što sam igrao sa njim, ali mi bude neprijatno da se hvalim. Ne želim da steknu utisak da smo Jokić i ja najbolji drugari, da smo zajedno dominirali ABA ligom. Realnost je da smo bili saigrači, prosto bi mi bilo glupo da me ispituju i da steknu utisak da smo mnogo bliski, kada to nije slučaj. Neka bude ovako kako je i to je to.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija MaxbetSport.rs ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije MaxbetSport.rs.