Pobedom nad Danilom Medvedevim, Novak Đoković je u Njujorku osvojio 24. Grend Slem titulu i četvrtu na US Openu. Posle meča je strpljivo odgovarao na pitanja novinara.
Jedno od pitanja je glasilo da li sebe smatra jednim od najvećih sportista svih vremena. Odgovor je bio veoma iskren.
– Ostavljam to vama i svima drugima, da li jesam ili nisam, da li zaslužujem da budem deo te diskusije. Činjenica jeste jedna – da nisam iz Srbije, pre mnogo godina bih bio dignut u nebesa u sportskom nivou, pogotovo u zapadnom svetu. No, dobro, to je deo mog životnog putovanja, ja sam zahvalan na tome što dolazim iz Srbije, to mi daje veru i nadu – zato je sve ovo što postižem još slađe i još više me ispunjava, a vi pišite ono što mislite – rekao je Đoković.
Od ovog ponedeljka, Đoković je ponovo prvi na ATP listi sa više od 3.000 bodova prednosti u odnosu na Karlosa Alkaraza.
– Nije mi to cilj u poslednjih nekoliko godina, otkad sam srušio sve rekorde za najduži niz na prvom mestu. Nije mi cilj da sam stalno na toj poziciji, ali ako dođe kao posledica rezultata i stavim sebe u dobru poziciju, zašto da ne? Sada mi predstoji Dejvis kup, pa ću videti šta ću igrati ili ne. Dosta poena branim, a sa druge strane Karlos nema tu mnogo da brani. Videćemo, ali verujte mi, ovo mi je najbitnije, završio sam ove godine šta sam hteo, ako završim kao prvi, biće bonus. Cilj mi je najveći da idemo na titulu sa reprezentacijom i onda sam sezonu završio.
O KOBIJU BRAJANTU
Na ceremoniji proglašenja pobednika nosio je majicu s natpisom „Mamba“ u čast tragično nastradalog Kobija Brajanta.
– Kobi je bio poznat po šampionskom mentalitetu, hrabrosti kada se lomilo, gde je prezimao odgoornost i bio vođa. To ga je svrstalo među najlegendarnije košarkaše svih vremena. Kada su preminuli on i njegova ćerka, to me je jako rastužilo, bili smo bliski, pokušavao sam da saberem misli i da se vratim na stare staze slave, da pronađem motivaciju sebi, sa njim sam dosta pričao o vizuelizaciji i metodama. koliku moć imamo da vodimo život kakav vodimo, iako dolazimo iz različitih sportova, on je bio neverovatan čovek. Zašto je ostavio takav trag, zašto se ja osećam tako prema njemu, zato što je bio izuzetan čovek, imao harizmu i karakter. Imao je mamba mentalitet, ali je bio ujedno ljubazan, radostan kao dete, mislim da nisam nikada upoznao nekog takvom. Možda Tom Brejdi. razmišljao sam pre par dana, hvala čoveku što je dizajnirao majicu, to je jedan omaž Kobiju, on i dalje živi u mojim mislima i mislima drugih.
MOŽDA I U LOS ANĐELESU
Đoković ima punih 36 godina. Otkrio je i planove za nastavak karijere, posebno u vezi izjave Gorana Ivaniševića da će da igra do Olimpijskih igara 2028.
– Interesantno je to u vezi sa Olimpijskih igara, to mi je jedan cilj i nadam se do kraja karijere da će biti ostvaren. Svake četiri godine su, razmišljam, ako sad ne završavam karijeru, u Parizu su, ako ne završim, onda idemo do Los Anđelesa. Od mnogih faktora zavisi, mnogo od faktora u srcu i duši. Ako imam motivaciju da se probudim, pored toga što sam otac dvoje dece i činjenice da ih ostavljam na mesec i više dana, ako to ima smisla za mene i uži krug ljudi, onda ću nastaviti da igram. Podršku imam Koliko ću još igrati, ne znam – rekao je Novak Đoković.
Kako li je crnogorski ustasa Sofranac?