Kriza kroz koju fudbalska sekcija crno-belih trenutno prolazi je možda i najveća u njihovoj istoriji. Apsolutno ništa ne valja kako na terenu, tako i van njega, pa se sve više bivših članova oglašava po tom pitanju.
Partizanu je potrebna pomoć, tu više nema dileme. Treneri se menjaju kao na traci, pozitivnih rezultata nema ni na vidiku, a kada je na pragu nečega pozitivnog, onda sve propadne u veoma kratkom roku.
Na tu temu je govorio i Ivan Golac u emisiji “60 minuta sa Vladom i Acom” na MaxBet radiju. Radi se o legendarnom fudbaleru crno-belih, koji je te boje branio u periodu od 1968. do 1978. godine, a u Humskoj se bavio i trenerskim poslom u sezoni 1989/90. Samim tim, ima mnogo toga da kaže o stanju u klubu:
– Nažalost, to već prevazilazi granice svake normalnosti. Prosto, frapantno je da su ljudi toliko bez dostojanstva, bez obraza, bez morala, bez karaktera… Apsolutno, nulta kategorija. Ovo što se događa sa Partizanom je nezabeleženo u našoj istoriji. Zastrašujuće je nesposobnost, neznanje, neumeće… Sve to izgleda kao nekakva sabotaža. Frapantno mi je da Partizan ne bude deo Evrope sledeće godine u kvalifikacijama. Način rada i ophođenja, prosto, kada nemate plan i organizaciju, kada imate cilj, ali ne možete doći do njega jer nema znanja i ljubavi u sredini u kome živite i radite. Bilo je kritičnih i kriznih situacija, ali ovo danas prevazilazi sve kriterijume. Pogledajte stadion, izgleda avetinjski. Nema publike, nema naroda. Pa, Partizan ima mašineriju fantastičnih navijača koji su vezani za klub i koji ga vole. Neverovatno, kao da neko ima zadatak od nečastivog da sve to uništi i potpuno razbuca – oštro je započeo priču nekadašnji fudbaler Sautemptona, jedan od najboljih u istoriji tog kluba.
PARTIZAN JE INSTITUCIJA
Veruje da postoje ljudi koji bi mogli da pomognu:
– Ima normalnih i pravih ljudi koji znaju, osećaju, vole i mogu. Vrlo je teško pored ovoga što je već duže vreme prisutno. To mora da uradi narod. Sunovrat je neviđen. Partizan je najveće sportsko društvo na planeti bilo, a najmoćnije nešto što je u istoriji sporta bilo, ako izuzmemo hokejašku reprezentaciju Sovjetskog saveza šezdsesetih i sedamdesetih godina. Rame uz rame sa time je vaterpolo reprezentacija Jugoslavije i vaterpolo klub Partizan. To su tri najmoćnije institucije na planeti. Šta je sa vaterpolo klubom Partizan?
Golac je potom bio upitan kako komentariše to što je Partizan postao dom za povratnike i igrače koji nisu uspeli da se snađu u inostranstvu:
– Poznat je moj stav prema strancima. Nemam ništa protiv. I ja sam bio stranac, ali to što dođe kod nas mora mnogo da bude bolje od onoga što imamo. U protivnim, šta će nam? Drugo, povratnici… To je potpuno van pameti. Ne znam da li je i jedan povratnik odigrao nešto kvalitetno i doprineo da Partizan bude bolji nego što želimo da bude bolji, kakva je trenutna situacija. Sada je trenutak, ja kao neko ko pripada Partizanu, moj prvi kontakti i razgovor sa igračima bi bio – svi ste za prodaju. Krećemo od nule. Naša deca, naša škola… Uvek smo imali našu školu. To bi po mom mišljenju bila baza za lepše dane koji bi trebalo da budu pred nama. Ti stranci koje dovodimo nisu baš jeftini, kao ni povratnici, a njihov učinak je katastrofa.
POTREBAN JE HIRURŠKI ZAHVAT
Pominjalo se da bi Miloš Vazura i Milorad Vučelić mogli da podnesu ostavke na svoje funkcije i da bi umesto njih mogao da dođe Predrag Mijatović:
– Tu isto mora da se vodi računa. Da bude obazrivo, konstruktivno, sadržajno, kvalitetno. To je druga strana medalje. Evidentno je da ovi nisu bili dovoljno kvalitetni za ono čega su latili. Sigurno da Mijat svojim imenom i ličnošću može da uradi dosta toga, ali je vrlo važno kakav će da bude bend koji će on da organizuje, ako dođe. Ima tu sigurno još kvalitetnih kandidata, tako da, mnogi će da se uključe koji imaju dobre namere da vrate Partizan tamo gde pripada. Hirurški zahvat na svim nivoima je potreban.
Crno-beli su u toku sezone promenili dva trenera, Igor Duljaj je treći. Da li su oni krivi za ono što se dešava?
– Prosto, kada ušete u mašinu koja trokira i prestaje da funkcioniše, onda je to vrlo teško. Ono što je vrlo opasno i ružno, lako se troše i igrači koji su bili deo tog kluba, a da žele da dođu i pomognu. Jer, kada mašina ne funkcioniše i kada su svi strojevi van opticaja, prosto je nemoguće. Ima tu mnogo propusta. Ne može Partizan da bude eksperimentalno polje za učenje. Partizan mora da ima iskustvo, a ima ga hvala Bogu, gde smo dosta nas kroz istoriju pronosili slavu jugoslovenskog fudbala kroz Partizan, ne samo na terenu već i van terena. Ključ uspeha je u iskustvu i mudrosti. Svedoci smo da se eksperimentiše u vrhunskim klubovima i u selekciji Srbije. Bojim se da je neukost postala alfa i omega u svemu, pa je stiglo do sporta, muzike… Mi smo pripadali generacijama kada je sport, odnosno fudbal, uz muziku, bio najveličanstveniji.
Prokomentarisao je i to što Fudbalski savez Srbije već dve godine nema predsednika:
– Najveći problem je što ne postoje kriterijumi kada se biraju ljudi za te funkcije. Da li je u pitanju predsednik, selektor, sekretar ili bilo šta vezano za tu instituciju koja treba da vodi naš fudbal. Nažalost, nikada nisam dobio odgovor. Prema tome, sve mi je jasno. Znaju oni moj stav i odnos. Njihov najveći problem je, ako dođe neko ozbiljan, ko istinski zna, razume, oseća, voli i ima svoj autoritet, oni moraju da odu.
PROČITAJTE JOŠ:
MIJATOVIĆ O POVRATKU U PARTIZAN: Želim da stavim tačku na ovu temu!
Vi zaista zasluzujete katanac, cuj institucija, možda u rodnom zagrebu
Kakva crna sabotaza pa vi ste još gori boli 2016, vi ste bre cirkus od kluba, mali iskompleksirani klubic
Partizan je nečistiva prostitucija
Дабогда се угасили
Ви нисте институција ви сте проституција
Bolesnih rupasa na ovom portalu sve vise da je partizan sampion unapred kao oni ja ih ne bih ni komentarisao ni zapazao nego bih uzivao ali oni su bolesni pa ne mogu od svoje bolesti ni da uzivaju u „svetskom rekordu“ ne izgubljene utakmice i osvojenih titula vec na pocetku sampionata.