SVAKO NA SVOM MESTU Šerif je u gradu!

Mnogo toga je već rečeno o eliminaciji Partizana od strane moldavskog Šerifa u Ligi konferencija. Ipak, uvek se ima štošta dodati.
Na primer, a o tome sam već pisao na ovom mestu, da je Partizan „sigurna kuća za povratnike“. Dokaz za to je stigao i na samoj utakmici sa Šerifom, a ako neko misli da su Marković, Fejsa ili Pantić igrači koji treba i mogu da se nose sa fudbalskom Evropom – taj se debelo prevario. Da ne pominjem one koji nisu igrali, ali su na platnom spisku: Lukač, Šehović… Trener Petrić, koji priznajem ima „oštar“ jezik, mesecima izbegava ovu temu.

ŠPANIJA: Kvota kladionice MaxBet na pobedu Barselone u Almeriji (18:30) je 1.48.

Nekadašnji sportski direktor Partizana Ivica Ilijev odmah je locirao krivca za eliminaciju – to su igrači, a nikako uprava koja tu nije ništa kriva. I koja je uradila sve što je trebalo. Jedino mi onda nije jasno zašto navijači mesecima uporno skandiraju „Uprava, napolje!“. Verovatno su neobavešteni…

SINDROM VIŠE VREDNOSTI

U slučaju Partizana ponovila se priča sa nedavnog Svetskog prvenstva u Kataru. Tamo smo otišli praćeni medijskom pompom da je polufinale naš minimalni domet, a vratili se kao poslednji klošari koji su u krajnjem saldu zauzeli 29. mesto u konkurenciji 32 reprezentacije.
Očigledno da svi kolektivno patimo od sindroma više vrednosti, bar što se fudbala tiče. Ovih dana se prepričava Partizanov neuspeh u dvomeču sa Šerifom, ali daleko da je to bio jedini naš klupski debakl ove sezone. Izgleda da brzo zaboravljamo.

Znam da na „Rajku Mitiću“ ne skandiraju „Uprava, napolje!“, ali samo da podsetim da je ova uprava Crvene zvezde sa ovim timom počela prošlog leta kvalifikacije za Ligu šampiona. U prvoj rundi pregažen je Pjunik iz Jermenije, u ovom trenutku trećeplasirani tim u šampionatu iza Urartua i Ararata. Već u sledećoj rundi kvalifikacija crveno-beli su izgubili dvomeč sa izraelskim Makabijem iz Haife, i automatski su prebačeni u Ligu Evrope.

U kvalifikacijama za tu istu Ligu Evrope igrao je i Partizan. Verovatno su mnogi zaboravili da ga je izbacila ekipa Larnake sa Kipra, pa je dobio mesto u Ligi konferencija, trećem po rangu takmičenju u okviru UEFA.

U kvalifikacijama za tu Ligu konferencija učestvovala su prošlog leta još dva naša kluba. Radnički iz Niša je odmah eliminisan od Gžire sa Malte, dok je Čukarički prošao prvo kolo savladavši Rasing Union iz Luksemburga, ali je zatim eliminisan od holandskog Tventea. U grupnu fazu Lige konferencija plasirao se samo Partizan posle trijumfa nad ekipom Hamrun sa Malte.

Paralelno sa rastom naše euforije pred Svetsko prvenstvo, Crvena zvezda je igrala grupnu fazu Lige Evrope. Zauzela je poslednje, četvrto mesto, u grupi sa Ferencvarošem (Mađarska), Monakom i Trabzonom (Turska). Imala je dve pobede i četiri poraza, bez nerešenih utakmica.
Isto toliko pobeda (2) imao je i Partizan u grupi Lige konferencija sa Nicom, Kelnom i Slovačkim. Za razliku od Zvezde, imao je tri remija, i samo jedan poraz, pa je kao drugoplasirani ostao jedini naš klub da igra ovog proleća. Mada proleće ipak nije dočekao jer ga je u tome u sred februara sprečio moldavski Šerif.

VIDI LI NEKO IZLAZ?

Namerno sam popisao sve protivnike naših klubova u ovogodišnjoj evro sezoni i države odakle su. Ispada da možemo da pobedimo ekipe sa Malte ili iz Luksemburga, ali čim dođu one sa Kipra ili Moldavije – tu nastaju problemi. Jedina svetla epizoda u svom tom čemeru su one dve pobede Partizana protiv nemačkog Kelna, ekipe koja trenutno zauzima 12. mesto u Bundesligi.

Rezultat svih ovih pobrojanih utakmica je porazan – Srbija gubi mesto u Ligi šampiona u sezoni 2024/25.

Kad se sabere učinak klubova, a onda i reprezentacije, ispada da smo mi neka treća evropska liga. O svetskim razmerama neću ni da govorim. Dva kluba (zna se koji) imaju pomoć države, opraštaju im se dugovi i porez, niko tu ne odgovara za nagomilane dugove, a ono navijačko skandiranje „Uprava, napolje!“ mogu samo da protumačim kao želju da se jedna garnitura zameni drugom i da sve ostane isto kao sada.

Mnogo toga je dozvoljeno, ali je zabranjeno pominjati i raspitivati se za sudbinu klubova poput OFK Beograda, Spartaka, Mačve, Radničkog, Proletera, Dubočice, Sloge… Dok je tako svako malo dolaziće nam neki šerif i ovde zavoditi red tako što će neke klubove stavljati na mesta koja im pripadaju. Nažalost, imam utisak da će se to sve češće da se događa ako ne dođe do korenitih promena u našoj fudbalskoj organizaciji. Tu ne mislim na Fudbalski savez Srbije, već na celokupnu organizaciju fudbalskog sporta u našoj zemlji. Vidi li neko izlaz, vidi li se neko svetlo na kraju tunela? Javite ako znate…