Zašto Pepovim pojačanjima treba sezona da kliknu? Samo je jedan razlog

Pep Gvardiola, španski stručnjak za kojeg se doslovno može reći da je promenio fudbal u određenoj meri, stigao je na Etihad početkom 2016. godine, a sa sobom je već tada poneo i reputaciju jednog od najboljih menadžera na svetu.

Pep nije samo čovek koji će unaprediti određene segmente u igri ekipe, već će pokušati da kroz klub dodatno usavrši svoj već implementiran (dobro poznati) sistem, sistem sa kojim je postavio temelje i zadao domaći zadatak mnogim mladim stručnjacima koji će tek kročiti u trenerske vode evropskog fudbala.

Počelo je od „tiki-take“, ali se brzo proširilo na mnogo veće i apstraktnije stvari, ponajviše u taktičkom smislu. Igrati za tim koji predvodi Pep Gvardiola mnogo je drugačije od bilo kakvog prethodnog iskustva koje igrač nosi, a to mogu da potvrde i mnogobrojna pojačanja koja je Španac doveo u Mančester siti.

Nije lako adaptirati se i shvatiti šta se očekuje od vas kada prvi put kao igrač zaigrate pod njegovom dirigentskom palicom. Naravno da postoje i kontraprimeri, poput recimo Rubena Dijaša, koji se veoma brzo prilagodio svemu što se od njega traži, ali u nastavku ćemo govoriti o igračima, tačnije današnjim superzvezdama, koje se nisu baš naigrale fudbala u početnoj fazi svoje karijere u Mančesteru.

DROGEDA – DUNDALK 2&G2+ RAZLIKA U KLASI

Krenućemo od Rodrija, koji je u klub stigao leta 2019. godine, iz Atletiko Madrida. Igrati na poziciji veznog igrača u Gvardiolinom sistemu je avantura koja nosi baš posebne čari. Rodri je odmah dobio mesto u startnoj postavi, ali te prve sezone u dresu Sitija je izgledalo kao da španski reprezentativac nije ni izbliza kalibar igrača koji može da iznese ono što od vas traži igranje u najjačoj ligi na svetu. Bilo je mnogo kikseva, Rodri bi prečesto bio najslabija karika na terenu, ali Pep ga je u kontinuitetu držao na terenu, verovao je da će Španac „kliknuti“ i postati onaj igrač za kojeg je verovatno samo znao i video Gvardiola.

Bilo je tu i pogrdnih komentara na društvenim mrežama, Rodriju su navijači u nekoliko navrata želeli da vide leđa, ali istrpeli su ga, baš kao i Pep, te je Rodri danas jedan od najboljih modernih vezista ove igre. Krajem 2021. godine, Gvardiola je u jednoj izjavi spomenuo kako su dugo pokušavali da objasne Rodriju kako da bolje razume igru. „Poredio sam njegovu poziciju sa vozačem automobila. Ako ste vozač i sednete na zadnje sedište, možete lako da se sudarite. Vozač mora da bude napred. Počeo je odlično da čita situacije i mnogo je više prisutan u defanzivi. Previše se pomerao na terenu, sada je shvatio šta igrač na njegovoj pozicij treba da radi“.

Istog leta, u Siti je stigao i Žoao Kanselo. Fudbalska javnost nije mogla nikako da dokuči kako i zašto se Juventus tako lako odrekao Portugalca. Neminovno ogromnog kvaliteta, Kanselo se ipak nije najbolje snašao u svojoj prvoj sezoni na Etihadu, štaviše, nije se mnogo ni naigrao fudbala. Najskuplji desni bek ikada, a ne može da se izbori za mesto u startnih 11 kod Gvardiole? Pa kako to?

Štaviše, nisu se ni videli „oči u oči“ po dolasku defanzivca na Ostrvo. Prve sezone, portugalski reprezentativac je imao ulogu epizodiste na Etihadu, ako je i to adekvatan opis. Pojedini novinari su tada preneli vest da Kanselo želi nazad u Italiju. Međutim, što su meseci više i brže odmicali, to je odnos na relaciji Pep-Žoao postajao sve jači i bolji. Primera radi, Kanselo je u prvoj sezoni zabeležio samo 13 premijerligaških nastupa u startnih 11, dok je u sezoni 2020/21 ta brojka porasla na čak 27.

Reklo bi se da je prethodna godina bila presudna, Kanselo je sada jedan od najvažnijih igrača za sistem koji sprovodi Pep Gvardiola. „On je neverovatna osoba, ali je previše osetljiv. Bilo mi je potrebno vreme da ga razumem, sada je on veoma važan za ceo tim. Mučio se zbog načina na koji je tim igrao, nije shvatao šta se od njega traži, to je bio razlog našeg nešto lošijeg odnosa na početku“ – jednom prilikom je izjavio Gvardiola.

ŠELBURN – FIN HARPS 1&0-3 VREME JE ZA POBEDU

U ovoj priči nikako ne smemo izostaviti Oleksandra Zinčenka. Ukrajinac je iz ruske Ufe stigao još 2016. godine u Siti, ali njegov momentum počinje tek u sezoni 2018/19, kada je dobio nešto veću priliku da igra u PL. Iako su ga baš mučile povrede, pa i ona teška operacija kolena, Zinčenko bi uspeo da „nakupi“ svake sezone između 15 i 20 mečeva u kojima je aktivno učestvovao. Njegova lepša polovina, Vlada Sedan, prošle godine je izjavila kako njen muž aktivno hvata beleške sa treninga koje vodi Gvardiola, u nadi da će mu to jednog dana pomoći u nameri da postane vrhunski trener. Čak je priznala da Zinčenko ima veliku svesku, u kojoj čuva sve što je zabeležio, od instrukcija koje mu je Gvardiola dao, do nekih sitnih taktičkih detalja u samoj igri tima. „On sve to konstantno beleži i deli sa mnom. Zapisuje promene u taktici, neke bitne momente sa treninga, inovacije. Nekad mi objašnjava šta treba da uradi na terenu po tri ili četiri puta, kako bih razumela“.

Ovu kraću listu ćemo završiti sa najskorijim primerom svega o čemu smo gore pričali – Džekom Grilišem. Nije validno da njegov karakter ili neke negativne navike/osobine ovde uzimamo kao potencijalne razloge njegovog nesnalaženja u Sitiju, verujte, nije do toga. Griliš je i sam izjavio kako je u Aston Vili, što smo svi videli, igrao sa mnogo više slobode, pa čak i u nacionalnom timu. Džek dolazi iz kluba u kojem se sve potpuno razlikuje od onoga što treba da prikaže na Etihadu, odnosno, onoga što od njega očekuje Pep Gvardiola.

Brojni analitičari su već pisali razne tekstove o tome kako Griliš možda i nije kalibar igrača za najveće evropske klubove, ali zapravo, kada uzmete u obzir sve ove primere koji su gore navedeni, polako shvatate da nije smak sveta što Džek u svojoj prvoj sezoni na Etihadu nije podelio 20 asistencija i postigao 10 golova. Za sada se izostanak Engleza iz postave uglavnom pravdao nekim taktičkim razlozima, a zapravo se događa ista stvar kao i sa Rodrijem, Zinčenkom, Kanselom i još mnogobrojnim pojačanjima koje je Pep doveo – još uvek ne razume šta se od njega traži i koja mu je uloga na terenu.

Kada na sve to dodamo neke ne baš tako lepe osobine i sklonosti Griliša, nadam se da je svima jasno koliko će vremena biti potrebno dvadesetšestogodišnjaku da se „pronađe“ u Mančester sitiju. Ono što je najbitnije, Gvardiola je pokazao da je spreman da čeka, i da čeka, sve dok se u glavi njegovog igrača ne upali lampica i sve ne dođe na svoje mesto. Strpljenje, proigraće i Džek.

Jako je važno da ljudi posle ovoga shvate koliko je teško uklopiti se u Gvardiolin sistem, koliko je teško shvatiti i razumeti način na koji španski stručnjak percipira fudbal. Najprostije rečeno, biti igrač Mančester sitija je mnogo, mnogo teže nego što ljudi to zamišljaju. Stoga, nemojte da vas začudi ni ukoliko Erling Haland ne ispuni sva očekivanja u prvoj sezoni u PL. To je normalna stvar, iako većina jedva čeka da krene sa „pljuvačinom“ po Norvežaninu. Sve potpuno isto važi i za Kalvina Filipsa.

GOLVEJ – KOB REMBLERS 1&2-4 DOMAĆI JURE PROMOCIJU

Pep Gvardiola je poseban trener, posebna individua, koja od svojih igrača zahteva da (ne)razmišljaju standardno i univerzalno.

Dulle Varney