Već je mnogo redova ispisano posle, nikako tragičnog, ali svakako iznenađujućeg poraza Crvene zvezde na voždovačkom krovu. Upravo ta utakmica je surovo otkrila sve slabosti tima (a i sistema) Baraka Bahara.

Španija: na meču Hetafe – Alaves, naša kladionica nudi kvotu 3.35 za igru ug 2P2+.

Jasno je, da se ne ponavljamo, da su šampionu potrebna pojačanja na više pozicija. Da ne kažemo, u svim linijama tima. Ipak, jedna se izdvaja.

Neko će, verovatno s pravom da kaže da je u moderno vreme mesto klasičnog centralnog napadača ili arhaičnim fudbalskim rečnikom rečeno centarfora, prevaziđeno. U redu, moguće je da jeste. Ali, šta je onda Erling Haland? Krilo?

VOŽDOVAC PONUDIO PUTOKAZ

Ne, Norvežanin ne bi ni znao šta bi s loptom na levom ili desnom boku. Iako je svakako napadač najviše klase.

Crvenoj zvezdi je, čini se, potreban upravo takav fudbaler, naravno ne klase ili, daleko bilo, cene fudbalera Sitija. Ipak, onaj igrač koji bi jedan od bezbrojnih (na Voždovcu najčešće nasumičnih) centaršuteva, skrenuo u mrežu.

Bila su samo dva precizna, vazdušna. Jedan za Olajinku u smiraj prvog dela kada je lopta s glave Nigerijca otišla do gornjeg dela prečke. Drugi je bio za Rodića, a ta lopta je završila u mreži. Ne zaboravimo ni onaj prizemni pas za gol prema Lučiću koji je u subotu uveče bio, hajde da kažemo, mladalački dekoncentrisan. Nije momak kriv, dešava se.

Rodić je bek i njegovo je da se u šesnaestercu nađe prilikom prekida, što je i uradio. Međutim, Olajinka nije napadač, bar ne centralni. Čovek je krilo i kao takav je došao u Crvenu zvezdu. Pustimo sad potpuno neprimerena poređenja sa Kilijanom Mbapeom. Ni on nije centarfor. Krilo je. Druga je stvar što je jedan od najboljih fudbalera sveta.

Iako je kao takav reklamiran i doveden, centralni napadač nije ni Žan Filip Kraso. Na Voždovcu potpuno van fudbalskog ritma je pokušavao da proigra nekoga u sredini napada, ali nije imao koga. Doduše, bez klasičnog plejmejkera, u odsustvu Mirka Ivanića, bio je prinuđen na takav pristup.

ISTORIJA JE UČITELJICA

Dakle, ovoj, Baharovoj Zvezdi je potreban neko ko će neki od centaršuteva u dugim minutima jalove dominacije da skrene loptu u mrežu, ili bar da je prosledi do saigrača. Usput, onakvih utakmica kao što je bila subotnja, biće još mnogo do proleća. Na srpskim terenima, naravno. Evropa je nešto sasvim drugačije.

Za sve koji se sećaju, šampionu treba napadač kakvi su bili Dušan Savić ili Darko Pančev. Za mlađe, bilo kako da su navijački obojeni, bilo bi dobro da pogledaju reakciju Pančeva na nabačenu loptu Dragiše Binića u Minhenu ’91. Uzgred, Binić je bio mnogo bolji i brži igrač od Bukarija. Toliko o modernom vremenu.

Ili, na primer, Zoran Filipović je bio sjajan igrač, van svog vremena. Baš tipa Olajinke. Kao drugi u špicu, a upravo tu ideju forsira izraelski stručnjak. Još jedan prilog tezi o klasičnom napadaču u formaciji sa dvojicom napred.

Bahar je jednom prilikom novinarima rekao da će, ako bude smatrao da mu je potrebno pojačanje na nekoj poziciji „da se obrati gospodinu Terziću“.

Možda je vreme gospodine Bahar. Dok ne bude kasno.