Uspeo je Železničar da u sezoni za nama obezbedi opstanak u Superligi, a sada defitivino ambicije rastu. Ekipa se još sklapa, a izuzetno je važno da se zadrže ključni igrači. Jedan od njih je svakako Zoran Popović.

PRIJATELJSKA UTAKMICA: Dinamo Moskva – OFK Beograd (18.00), kvota na tip GG1 u kladionici Maxbet iznosi 4.20

Iskusni čuvar mreže je produžio saradnju na još jednu godinu, tako da će i sledeće sezone da bude među stativama tima iz Pančeva. Naravno, zadovoljan je onim što je video u svojoj prvoj sezoni u Železničaru i veruje da bi tim mogao da napravi određeni napredak.

– Sigurno da sam zadovoljan, posebno zato što sam proveo godinu dana u Železničaru, bilo mi je lepo. Kada sam prošle godine stigao u klub, zajednički smo postavili cilj – plej-of. To me je dodatno motivisalo da ostanem, pored toga što sam se ovde osećao prijatno. Ljudi u klubu su izuzetno korektni, atmosfera je pozitivna, a posebno mi je značilo to što je stručni štab ostao u istom sastavu.

„SVAKO IMA PRAVO GLASA U ŽELEZNIČARU“

Potom je istakao da u klubu vlada porodična atmosfera.

– Imali smo dosta lepih, ali i teških trenutaka. Železničar je poseban po svom duhu – ovde vlada istinska porodična atmosfera. To je klub u kojem svako ima pravo glasa, gde se svi međusobno guramo napred. Prošle godine sam imao priliku da igram sa fudbalerima poput Sanoga, Bena i Milunovića – ljudima s kojima me vezuju lepe uspomene iz ranijih klubova. Upravo ta bliskost i zajedništvo su nešto što bih izdvojio kao najveću vrednost – zajedno rastemo i kao sportisti i kao ljudi.

Trenutno je Popović na zalasku karijere, ona je počela davno, a u razgovoru za klupski sajt se prisetio zbog čega je postao golman.

– Nažalost, razlog je bio tragičan. Moj stariji brat je zbog nesreće ostao bez šake i morao je da prestane da brani. Od tog trenutka sam odlučio da nastavim tamo gde je on stao, da ispunim njegove snove. Bio mi je i ostao najveća podrška. Njegove poruke podrške, a ponekad i kritike, pratile su me tokom cele karijere. Danas imam 37 godina, ali sve dok me telo služi i dok imam tu unutrašnju želju – nastaviću da branim. Sve što sam postigao nosi i deo njegove snage.

„ILIJA STOLICA MI JE PROMENIO ŽIVOT“

Tokom karijere je radio sa mnogo trenera, a prisetio se koji je najbolji savet koji je dobio.

– Jedan od prelomnih trenutaka u karijeri dogodio se dok sam bio u Voždovcu. Radio sam tada i u kafiću, a trener mi je bio Ilija Stolica. Taj čovek mi je promenio život – ne samo kao fudbaleru, već i kao osobi. Naučio me je da budem smireniji, staloženiji, da radim na svojim manama. Njegove ljudske vrednosti – poštenje, dobrota, odgovornost – ostavile su snažan trag na mene. Danas i sam pokušavam da ih prepoznam i negujem u sebi i drugima. U fudbalu, kao i u životu, najvažnije je da budeš čovek. A kada si deo tima, to se još više računa – svi moramo da dišemo kao jedan.

Za kraj, istakao je da želi da se bavi trenerskim poslom.

– Kad završim karijeru, voleo bih da budem trener – još ne znam da li kao trener golmana ili šef struke – ali jedno je sigurno: uvek ću stavljati akcenat na mentalnu pripremu. Sve kreće iz glave. Glava je najvažnija. Motivacija, fokus, mentalna snaga – to pravi razliku. Važno je da budeš miran, da ne strepiš od grešaka. Danas svako ko ima dovoljno želje i volje može fizički da se spremi. Ali psihička priprema, koncentracija, svakodnevni rad na sebi – to je ono što odlučuje. Imao sam situacije kada mi nije išlo, ali uz pozitivan stav i upornost, rezultati dođu.