Fudbaleri Jedinstva sa Uba prvi deo sezone završili na 12. mestu, a ostvarenim rezultatima zadovoljni su i rukovodioci kluba i stručni štab na čelu sa Milošem Obradovićem (35). Nekadašnji fudbaler čačanskog Borca, Mladosti iz Lučana, Metalca, portugalske Leirije, slovačke Nitre, Hajduka iz Kule, Novog Pazara, OFK Beograda, Voždovca i Rada završio je igračku karijeru 2017. godine. Ubrzo se posvetio trenerskom poslu, bio je pomoćnik Veroljubu Dukancu u Jedinstvu, a nedugo zatim postao je šef stručnog štaba. Izuzev kraće pauze tokom 2020. godine, kada je radio u Mačvi iz Bogatića, Obradović je konstantno na klupi Jedinstva sa Uba, svog rodnog grada.
ENGLESKA: Derbi u Londonu. Sve kvote kladionice MaxBet za meč Arsenal – Njukasl pogledajte OVDE.
Kontaktirali smo jednog od najmlađih trenera u Prvoj ligi Srbije sa ciljem da sumiramo utiske iz prvog dela sezone, ali i da saznamo nešto više o daljim planovima, kako na klupskom, tako i na ličnom planu.
USPEŠNA POLUSEZONA
Prvi deo sezone bio je naporan i sa dosta iskušenja sa kojima se susreo povratnik u drugi po kvalitetu rang srpskog fudbala.
– Jesenja polusezona bila je uspešna za nas i generalno smo zadovoljni. Od osamostaljenja Srbij, mi smo faktički debitanti u prvoligaškom društvu i bilo je veoma bitno da pokažemo da nismo slučajno tu gde jesmo. Krenuli smo pobedom u Loznici, potom pokazali oscilacije koje su bile očekivane, a rekao bih da smo bolje izgledali u drugom delu jeseni. Izdvojio bih pobedu nad Metalcem i trijumf na Banjici, a najradije bih zaboravio utakmicu u Sremskoj Mitrovici – započeo je Miloš Obradović razgovor za MaxBet sport.
Jedinstvo raste iz dana u dan, mnogi igrači sada žele da dođu u ovaj klub. Kako ocenjujete funkcionisanje kluba?
– Igrao sam u velikom broju klubova u zemlji i inostranstvu, slobodno mogu da kažem da je Jedinstvo organizovano na izuzetnom visokom nivou. Uvek ima prostora za napredak, a ono što mene raduje jeste da imam odličnu komunikaciju sa ljudima koji vode klub, naravno i sa najbližim saradnicima. Drago mi je da se navijači polako, ali sigurno vraćaju na stadion. Znači nam podrška publike koja je sve veća. Uslovi za rad su odlični, tako da nije čudo da mnogi igrači žele da dođu na Ub, jer znaju da je reč o zdravoj sredini.
Vi ste kao trener već dugo u Jedinstvu, osim kratkog boravka u Bogatiću. Mladi ste u ovom poslu, ali sigurno da imate svoje želje i ciljeve?
– Iskreno, trenutno su svi planovi vezani za Jedinstvo. Početnik u ovom poslu može samo da poželi da započne trenersku karijeru u ovakvom klubu i ovakvom gradu. U Bogatiću sam lepo dočekan, stekao još iskustva, ljudi koji vode klub tamo mnogo truda i energije ulažu u Mačvu. Ipak, Jedinstvo je posebno i izuzetno sam ponosan što imam priliku da upravo ovde gradim trenersko ime.
POVREĐIVAN ZA TRI ŽIVOTA
Prilično rano ste završili igračku karijeru. Da li vam je žao zbog toga?
– Mogao bih da kažem da mi zvezde nisu bile naklonjene. Doduše nisam ni ja štedeo svoje telo, a doživeo sam povreda za tri života. Ipak, ne žalim ni za čim, davao sam sve od sebe na terenu i takav pristup želim da prenesem na igrače koje vodim.
Pored ostalih klubova, igrali ste i u portugalskoj Leiriji. Verovatno ste i tamo „kupili“ dosta toga što vam koristi u trenerskom poslu?
– To je tačno. Igranje u Portugaliji je konačno formiralo moju fudbalsku filozofiju. Sviđa mi se njihov pristup, način kako doživljavaju fudbal, a naravno da je moj trener iz Leirije Sao Pinto imao ogroman uticaj na mene. Pokušavam da to prenesem u Jedinstvu, da igramo brzo, „do noge“, kao što se uglavnom igra u Portugaliji.
Imate li nekog trenerskog uzora i čiji vas način rada posebno inspiriše?
– Pored pomenutog Sao Pinta, ne mogu da preskočim Milana Milanovića koji sada radi u Kazahstanu. On je moj trenerski mentor, neko kome se obraćam kada sam u nedoumici, trenirao me je u dosta klubova i izuzetno ga poštujem.
NISU SAZRELI USLOVI ZA PRIČU O SUPERLIGI
Dobra atmosfera u klubu svakako je uticala i da tim ostvari zadovoljavajuće rezultate. Kakve su želje, a koji su dometi Jedinstva na proleće?
– Želja je svakako plasman u plej-of, da odmerimo snage sa najboljim timovima lige u završnih sedam kola, a verujem da smo stekli dovoljno iskustva u prvom delu sezone. Verujem da ćemo se dobro pojačati i ispuniti ambicije uprave i kluba, a posebno će da bude bitan dobar start kada tri od četiri meča igramo na Ubu.
Možda je ove sezone „nemoguća misija“, ali koliko je Jedinstvo daleko od Superlige?
– Uprava i navijači imaju pravo da maštaju, sigurno ne bez osnova, ali ja sam čvrsto na zemlji i razmišljam samo o početku priprema 16. januara. Mislim da još nisu sazreli uslovi da pričamo o Superligi, ali da smo na dobrom putu – jesmo. Verujem da će u godinama koje slede Jedinstvo zaigrati u elitnom rangu!
Nemanja Matić i pored svojih brojnih obaveza redovno prati sva dešavanja u klubu i oko njega. Kako je sarađivati sa njim koji je, faktički, vaš vršnjak?
– Saradnja sa takvim čovekom je prava privilegija. Njegovo iskustvo i ljudske kvalitete ne treba komentarisati, a ono što je uradio za Ub i Jedinstvo ima istorijski značaj. Nemanja nije neko ko nameće svoju volju, a i moj karakter je takav da dok sam trener Jedinstva odluke vezane za teren su isključivo moje. Nemamo uvek ista mišljenja, to je valjda normalno u fudbalu, ali slobodno mogu da kažem da imamo odličnu saradnju – zaključio je Obradović, po mnogim mišljenjima, jedan od najperspektivnijih srpskih trenera.
PROČITAJTE JOŠ: