„Konačno!“ – uzviknuli su sasvim sigurno svi navijači Vojvodine posle sjajne partije njihovih ljubimaca na „TSC areni“ i velike pobede nad domaćinom (3:1). Praktično svih 90 minuta su izabranici Nenada Lalatovića kontrolisali dešavanja na terenu i na kraju stigli do važnog skalpa, a što je najvažnije to su uspeli da urade posle poraza od Čukaričkog kod kuće u prošlom kolu (0:1).
SRBIJA FUDBAL: Partizan – IMT (19:00), a kvota naše kladionice na „keca“ je 1.35.
Lalatovića i saradnike može da raduje reakcija njegovih izabranika posle tog poraza odnosno autoritativan način kojim su otvorili meč. Zapravo fudbaleri „stare dame“ zaigrali su baš onako kako to traži temperamentni strateg sve vreme – grizli su od početka, nametnuli inicijativu, koristili višak preko brzonogih krila Serija i Ranđelovića, koji su stavljali na muke domaće defanzivce.
Već posle prvih 45 minuta Novosađani su stekli ogromnu prednost od 2:0, ali vredi da se napomene da su ovog puta položili test i na psihološkom planu jer u nastavku nisu dozvolii rivalu da se vrati u meč, što je znalo da se Novosađanima dešava ranije. Dovoljno je da se prisetimo duela sa Kragujevčanima kada su letos isti kapital od 2:0 ispustili i osvojili na kraju samo bod.
VOŠA SVE VREME DIKTIRALA TEMPO
Ovog puta je Voša završila započeto i u drugom poluvremenu golom sjajnog Serija nokautirala rivala, pa kasni pogodak sa bele tačke (jedino što može da se zameri „lalama“, tačnije beku Barosu koji je pritom zaradio i crveni karton) nije previše značio inferironim Topolčanima. Pročitao je Lalatović kolegu Damjanovića, koji je svesno ostavio važne igrače na klupi kako bi ih odmerio za meč protiv Noe u Ligi konferencije (pobeda im možda obezbedi nokatu fazu), pa su njegovi izabranici odlično koristili kratere u odbrani zbog čestih izlazaka defanzivaca veoma visoko. To je ono što Zadi Seri, asistent i strelac na ovom meču, nikada ne prašta.
KOKANOVIĆ PREPUSTIO RANĐELOVIĆU MESTO NA KRILU
Još jedan vrlo važan detalj bi trebalo da se istakne sa ovog meča. Možda je to ključna stvar za pobedu. Naime, Lalatović redovno ukazuje poverenje vezisti Draganu Kokanoviću, koji je do sada delovao po desnom krilu, iako je po prirodi vezista, ali ga je strateg „stare dame“ na „TSC areni“ pomerio na mesto u sredini, Petrović se preselio na klupu, Uroš Nikolić igrao kao kreator, dok je po krilu delovao Lazar Ranđelović dok nije napustio teren zbog povrede.
To je donelo veliki benefit „lalama“ jer je Ranđelović po strani brži i direktniji igrač od Kokanovića, koji je pokazao da mu prija nova uloga na terenu. Upravo je Kokanović doneo vođstvo Vojvodini posle kornera i odličnog centaršuta Uroša Nikolića, koji je takođe dobio poverenje stručnog štaba od starta meča.
PETROVIĆ OSTAO NA KLUPI
Uostalom Nikolić je jedina prava „desetka“ u timu. Protiv Čukaričkog su se među starterima našli u sredini Medojević, Petrović i Poletanović, pa je nedostajalo u tom meču neki fudbaler sa ofanzivnijim karakteristikama. Daleko od toga da pomenuti trojac nema veliki kvalitet, ali se čini da su slični profili igrača i da kada su sva trojica istovremeno na terenu, Voša izgleda impotentnije u napadu. Sada je dobitna formula bila ta što je Uroš Nikolić dobio ulogu da kreira igru (Petrović je ovog puta ostao na klupi), uz takođe ofanzivnijeg Dragana Kokanovića u veznom redu, a kao osigurač iza njih se nalazio kapiten Medojević.
Sve je to zajedno donelo mnogo bržu i direktniju igru Novosađana, koji su stigli do važna tri boda. Ne samo da su sada uhvatili priključak za vrhom tabele, već su sasvim sigurno vratili samopouzdanje pred poslednji, a vrlo zahtevan meč u ovoj kalendarskoj godini protiv kragujevačkog Radničkog 1923. Sa Šumadincima će „lale“ da odmere snage narednom vikenda na „Karađorđu“ i tako spuste zavesu na ovu polusezonu, a veruju svi u Novom Sadu da će na pauzu da odu u pobedničkom raspoloženju.