Nekada „velika četvorka“, sada su ostali „večiti rivali“. Drugačiji je bio fudbal, drugačije društvene okolnosti, a na tribinama se pojavila jedna nova generacija – ultrasi.

ITALIJA: Kvota naše kladionice na pobedu Juventusa protiv Udinezea (20:45) je 1.45.

Fudbal su i navijači. Sa navijačima idu i incidenti. U drugoj epizodi serijala „Ultras – Timina priča“, Zoran Timić Tima je pričao o tučama sa „grobarima“, sukobu u Splitu…

NOKAUTIRAN BATA TRLAJA

– Kafana „Beli grad“ se nalazila na mestu gde je sad MekDonalds na Zelenom Vencu. U tom kraju je živeo tada veliki mangup sa naše tribine, koga nisam poznavao, ali sam čuo priče o njemu – Boža Robija. Ljudi su spontano počeli da se okupljaju zbog njega i to je postalo mesto Zvezdinih navijača. Grobari su se okupljali na Terazijskoj česmi, i često je dolazilo do tuča. Ključni događaj kada smo preuzeli primat što se tiče navijanja se desio 1987. godine. Tada je naša generacija stasala, a o toj grobarskoj ekipi se i dan danas pričaju bajke – kaznena ekspedicija i slično. Te priče su, naravno, prenaglašene.

O tuči:

– Naših 15, 20 je sedelo u kafani „Beli grad“ pre utakmice i pilo. Grobari su došli s česme i predvodio ih je Pampi, ali je bio tu i Bata Trlaja, koji je posle otišao u kriminalne vode. Već tad je bio jedan od žešćih momaka u gradu. Oni su došli, ali nisu hteli da se biju, jer nas je bilo malo. Pampi je rekao momku iz Australije – Pjeru koji je dolazio na naše utakmice da ustane i dođe da popričaju, znajući na šta se aludira time. Ipak, Pjer je njega prvi udario, Pampiju su pale naočare i on je izvadio nož, nakon čega je krenula opšta frka. Neko je nokautirao Batu Trlaju, a Grobari su počeli da beže po tezgama, dok smo ih mi jurili po pijaci. Bili su besni posle utakmice i spremali se da krenu u osvetu. Na Slaviji su naleteli na istu našu ekipu, bili su tu Kajman, Gangula, Crv, Zelja, Pjer, Toma, Stane, Žika doktor… I onda su posle nekog natezanja i tu dobili batine. Bata Trlaja je ponovo završio na zemlji. Ispao je hrabar, hteo da se bije, ali nije imao sreće, a ni dovoljno dobru ekipu da izađe kao pobednik. Posle toga smo preuzeli primat u potpunosti.

KRŠ I LOM NA RIVI

Ističe da je Split drugačiji u odnosu na Zagreb.

– Kad dođeš u Zagreb, uvek možeš da se skloniš negde i da te niko ne provali, ali Split… Tu ako ne dođeš sa dobrom ekipom koja može da pruži otpor… Bilo je to istorijsko gostovanje u Splitu, gde je nas 25 u vozu bilo naelektrisano i svesno gde idemo – spremni na sve. Stigli smo sat vremena pred početak utakmice, gde nas je sačekalo još 15 naših koji su bili na moru. Krenuli smo kroz Rivu, prošli svim ulicama i ušli na stadion. Morali smo ranije da izađemo sa utakmice da bi stigli na voz i krenuli smo, dobro naoružani, jer smo bili svesni da svašta može da se desi. Krenuli smo prema stanici, opet prolazili kroz Rivu i onda je počeo krš i lom. Razbijali smo kola, radnje, prevrtali tezge, gađali automobile i krenuli su bukvalno da udaraju sve ljude koji su bili tu,  2. avgust, pola 10 uveče, puno turista koji su od straha i skakali u more. Nikakav otpor nam niko nije pružio i stigli smo do stanice. Kada smo utrčali u voz, stigla je Torcida. Gađali smo se kamenjem, ali nije se ništa desilo ozbiljnije.

Interesantno je kako su navijači Zvezde uspeli da vrate oduzet transparent od strane policije.

– Policija nas nije pustila da unesemo transparent Ultras i na toj utakmici je „pao“ jedan momak – Špula iz Zemuna. Uhvatili su ga jer je nešto bacio na zapad i povredio gledaoca. Celu noć su ga držali u stanici, dao je izjavu i video da taj naš transparent stoji na klupici. Kad su ga pustili, on je samo pokupio taj transparent i izašao napolje.