Potpredsednik FSS Branislav Nedimović je bio gost na televiziji „Prva“, gde je pričao o tome šta se dešava sa lazarevačkim klubom. Takođe, spomenuo je i poteškoće koje je imao u rešavanju situacije sa utakmice između Čukaričkog i Partizana prošle sezone.
Fudbalski savez Srbije je Kolubari oduzeo devet bodova, zbog čega je klub bio eliminisan u niži rang takmičenja, tačnije u Prvu ligu Srbije. Ipak, Lazarevčani su se žalili Sudu za sportsku arbitražu u Lozani (CAS), koja je preinačila odluku najviše fudbalske instance u našoj zemlji, što je izazvalo mnogo polemika u vezi sa čitavim slučajem.
Potpredsednik FSS-a, Branislav Nedimović, gostovao je na televiziji „Prva“ kako bi pričao o pomenutoj temi i poprilično je bio otvoren. Kako je naveo, borba unutar „kuće fudbala“ traje:
– Tih prijava iz UEFA je stalno bilo, ali jeste li vi čuli za njih u javnosti? Znate li zašto niste? Zato što je gurano pod tepih. Neko se time nije bavio i sada je počeo da se bavi svojim poslom i da pokuša da spreči nameštanje. To će, ljudi, da bude težak posao, biće preteško, jer čim nekog pokušaš da kazniš odmah se pozovu na to da li je na kraju rečenice bila tačka, ili je između bio zarez, da li ste ispoštovali sve procedure… I to jeste demokratija i procedura i to nije sporno, niko se ne ljuti zbog toga.
Smatra da je odgovornost na pojedincima u Fudbalskom savezu Srbije:
– Ovo su dečje bolesti na kojima se svi učimo. Na kraju krajeva, ako se ispostavi da neko nije uradio svoj posao odgovaraće. U smislu promene. Već smo krenuli od oficira za integritet, drugostepene komisije. Biće tu još promena… U krajnjoj liniji, moraće da odgovaraju i oni koji su na najvišim pozicijama u FSS koji se bave pravnom regulativom i ja tu nemam nijednu dilemu. Svako mora da odgovara za svoj posao, pa i ja ili bilo ko drugi. Kad jednom isteramo sve stvari na livadu, biće sve okej. I do tad, moramo da se borimo svaki dan i svaki trenutak protiv nameštanja. Ko god to bio. Mučićemo se, moramo.
NIKO NE PRIČA O TOME
Nada se i da će Sud za arbitražu u sportu (CAS) odgovoriti i na pitanje ko je to u Savezu zakomplikovao celu situaciju traljavo obavljenim poslom:
– Niko se na bavi time da li je utakmica nameštena. Deluje da je to notorna činjenica. Oni se brane žalbama na proceduralne stvari. Nije sproveden ovaj dokaz, nije onaj… To je jeste spretna medijsko, marketinška igra i niko ne priča o tome: Je li neko nešto namestio? Da li neko treba da ide u niži rang?
Naravno, pretpostavka pravde postoji:
– Ono što sam ja video u dokaznom postupku, što su izvedeni dokazi… Mislim da nisu džaba podnete neke prijave. Ali hajde da vidimo. Presumpcija nevinosti postoji. Nije daleko ni taj dan kada će CAS doneti odluku. Iskreno ću reći. Ako se to slučajno desi (da se obori odluka i Kolubara vrati u Superligu) to će isključivo da bude zbog krivice u proceduri koje je sproveo FSS, odnosno Disciplinska komisija i Komisija za drugostepeni postupak. I još jedan vrlo važan organ, to je oficir za integritet, koji se u stvari bave tim kriznim situacijama. Ako slučajno se desi da se obori oluka ond to može da bude na teret procedure, a ne na teret suštine. Koliko znam suština je najvažnija: da sprečimo nameštanje.
Nedimović je potom najavio određene promene:
– Ovo govori samo jednu stvar, da mi moramo da jačamo institucije, da dovodimo ljude koji se razumeju u svoj posao, koji mogu da sprovode to. To će da bude na Skupštini u subotu. Imaćemo nove ljude, jer očigledno u novim vremenima moraju novi ljudi. Ne možemo po starim procedurama da sprovodimo, od pre 30 ili 40 godina, a imamo i CAS… Sve je drugačije.
SVE KREĆE OD KLADIONICA
Zatim je govorio o proceduri:
– Znate šta je tu suština? Kako naći dokaze da je neka utakmica nameštena… Krene sve od kladionica. Postoji posebna organizacija koja sarađuje sa UEFA i koja vam kao članici UEFA daje informacije o potencijalnim nameštenim utakmicama. Dobijete dokument na 50 strana. Gde je ko išao, šta je ko radio, to su neverovatne stvari. Onda vi to morate sve da sprovedete kroz proceduru i da donesete adekvatne sankcije ako je to sve tačno. Ako ne, odbacite prijavu, i to se dešavalo.
Jedna stvar je sigurna…
– Treba da dođe neko i da kaže: Jeste, nameštali smo, majke mi. Pa, to se nikad neće desiti. Nije FSS tužilaštvo, niti ima policijska ovlašćenja niti može da upada po kućama… Ljudi, jako je to teška priča. Mi baratamo onim što imamo.
Osvrnuo se i na susret između Čukaričkog i Partizana prošle sezone, koji je bio prekinut zbog incidenta na tribinama:
– Utakmica Partizan – Čukarički. Prekinuta utakmica. To je bilo… Čak i ovo s Kolubarom mi deluje nekad kao dečja igra u odnosu na ono, jer tamo imate splet raznoraznih okolnosti, uticaja, navijačkih grupa… Morate da donesete odluku, a ne možete da utičete na ono što se dešava na terenu. Na terenu postoje delegat i sudija. Oni donose odluke, a ti treba posle da „peglaš“. Svašta je bilo. Ali je to završeno u nekom miru, utakmica je odigrana, najgore je kad se nešto odlučuje za zeleim stolom. To je toliko teško bilo, sate i sate sam proveo sa predstavnicima i jednog i drugog kluba, mozak me zaboleo, ali hvala im svima.
NAJVEĆI PROBLEM
Najveći problem u srpskom fudbalu su prema njegovom mišljenju igrači:
– Ja sam već 30 godina u fudbalu, možda i duže. Nekad su problem bile pare i infrastruktura. Sad su problem igrači. Ne postoje više momci koji su spremni da igraju fudbal. Ne postoje momci koji hoće da igraju u Vitojevcu, to je tamo prema Šapcu, treba da igra u 15 sati, njemu je teško da ustane… Gomila klubova ima taj problem. Nema momaka spremnih da igraju fudbal. Imate te telefone, sva ta čuda. Pogledajte koliko je jedno dete od 10 ili 11 godina spremno da gleda utakmicu svih 90 minuta. Njegova pažnja kraće traje. On gleda utakmicu i na telefonu statističke podatke neke, da li je neko šutnuo loptu brzinom od 127 kilometara na sat ili 64… To je pre 20 godina bilo nezamislivo. I UEFA i FIFA ramatraju neke stvari, sve kako bi se ubrzala igru da mladi mogu da gledaju. Uvek je lakše sedeti kući i tipkati telefon nego ići trčati i znojiti se, još da ti neko, uslovno rečeno, slomi noge…
Na kraju, šta kaže posle četiri meseca na funkciji u FSS?
– Da je valjalo, ne bi mene zapalo – završava Nedimović.