Nije slučajno Partizan u Superligi bodove izgubio jedino od TSC-a. U prvom meču u Bačkoj Topoli okolnosti su bile takve da su posle ludog remija (3:3) crno-beli mogli da tvrde da su oštećeni. I bilo je sudijskih grešaka na njihovu štetu.
Ali bilo je i dobrog fudbala i tri gola u mreži Partizana. Prošlo je nepuna četiri meseca od duela u Bačkoj Topoli, a TSC je došao u Humsku i održao crno-belima lekciju iz ozbiljnog fudbala – 0:4! Nećemo reći evropskog, iako su Bačkotopolčani predstavnici Srbije u Ligi Evrope, a Partizan je u Danskoj i nakon petarde protiv Nordsjelanda dokazao da je svetlosnim godinama udaljen od tog nivoa fudbala.
Od TSC-a do TSC-a ekipa Igora Duljaja pobeđivala je u Superligi. U početku s dosta muke, nešto kasnije rutinski. Sve dok, što reče jedan stariji kolega novinar, u Humsku nije došla prva fudbalski pismena ekipa. U tih 90 minuta Partizanove sramote i ponosa za vojvođanski tim na površine su isplivale sve razlike između dva kluba. One ključne za funkcionisanje jednog sportskog kolektiva.
1) FINANSIJE
Partizan će u januaru morati da proda nekog igrača da bi mogao da preživi. Da li će to da bude Mihajlo Ilić ili Mateus Saldanja, svejedno je. Dete kluba ili najbolji strelac, para nema, pa nema. Morala je da pomaže i država preko fudbalskog saveza. Sezona bez Evrope mnogo košta, a kasa mora nekako da se popuni.
TSC tih problema nema. Plate su redovne u Bačkoj Topoli. Biće i novca od nagrada za učešće u Ligi Evrope. Viceprvak Srbije primer je za sve klubove u Srbiji (izuzev večitih rivala) na koji način može da se funkcioniše u domaćim okvirima. I da se ne troši više od onoga što je moguće da se zaradi. Ako uđete na sajt Topolskog sportskog kluba, naći ćete finansijske izveštaje za minule sezone. Ko ne veruje, neka pogleda OVDE.
2) RUKOVODSTVO KLUBA
Partizan trenutno nema predsednika. Jedini koji se pita je generalni direktor Miloš Vazura. Nikako da se dogodi Skupština na kojoj bi se Tomislav Karadžić vratio u Humsku. Negde je zapelo, a sam Tole je u šali izjavio da je Partizanu možda i bolje bez predsednika. Teško da ijedan ozbiljan klub može da funkcioniše bez rukovodstva, glave i repa.
TSC ima predsednika. Ime mu je Janoš Žemberi. Jedan od zaslužnih što je na severu zemlje nikao stabilan fudbalski klub sa modernom infrastrukturom. Nekada je bio u upravi Partizana. Crno-belima su sada potrebni takvi ljudi.
3) TRENER
Ovde nema direktnog kontrasta. Ne bi bila tačna tvrdnja da Igor Duljaj nije trener, a Žarko Lazetić jeste. Ali je tačna tvrdnja da TSC ima boljeg trenera od Partizana. U međusobnom duelu odmerili su snage tri puta, ali pošto je tu nerešeno (po pobeda i remi), ne može da se uzme kao parametar koji odlučuje.
Duljaj nije uspeo da uvede ekipu u Evropu prošle sezone, Lazetić jeste. Iako im startne pozicije nisu bile iste, ali startne pozicije Partizana i TSC-a nisu iste. Klub iz Humske mora da osvaja trofeje i da igra Evropu, u Bačkoj Topoli tog pritiska nema.
Lazetićevi koraci trenerski koraci bili su smisleniji. Vodio je mlađe kategorije Partizana, bio pomoćnik u Teleoptiku, pa pomoćnik i vršilac dužnosti trenera crno-belih. Posle toga je vodio Metalac i preuzeo TSC. Ispekao je zanat na pravi način. Duljaj je i tu imao bolju polaznu tačku jer je najpre sticao znanje u Šahtjoru. Teleoptik i staž pomoćnika u Humskoj doveli su ga na klupu Partizana u trenutku kada je niko nije hteo. Deluje da je Lazetić formiran trener, a da se Duljaj i dalje traži. Možda mu fali taj međukorak koji je Lazetić imao vodeći Metalac. pa i TSC. Zbog toga ne bi bilo iznenađenje da Žarko leto dočeka kao trener Partizana, a Igor ne.
Kada se u obzir uzme sve navedeno, „veliki prasak“ koji se dogodio u Humskoj u režiji Bačkotopolčana nikako ne može da bude iznenađenje. Tako bi trebalo da izgleda kada se sretnu funkcionalnost i disfunkcija. A fudbalski teren ne laže. Na njemu je TSC za Partizan izgledao kao Real Madrid. U organizacionom smislu možda i jeste tolika razlika.