Fudbal u Srbiji. Korak napred, pa nazad dva. Tako to obično izgleda. Taman se ponadamo, pa onda doživemo „šamar“ realnosti. Kako sa reprezentacijom, tako i sa klubovima.
Za razliku od reprezentacije, u Srbiji se treneri klubova smenjuju kao na traci. To nije ništa novo, to nije ni od juče. Tako je godinama. Greške se ne praštaju, ceh plaća svaki kiks. Zato smo ponovo u evropskom vrhu kada su u pitanju smene trenera.
SREĆA PA NAS JE UEFA ZAOBIŠLA
U Superligi Srbije tokom sezone 2023/24 došlo je do promene čak 30 trenera. To je neverovano poražavajući podatak koji potvrđuju da su mnogi klubovi menjali i po nekoliko stručnjaka na klupi.
Jedini svetli primer bili su TSC na čijoj klupi je cele sezone sedeo Žarko Lazetić, IMT koje je predvodio Nebojša Jandrić i Javor koji je i pored loših rezultata ostavio na klupi Radovana Ćurčića.
Kod ostalih klubova bila je prava „vrteška“, uključujući i večite. Crvenu zvezdu je jesenji deo vodio Barak Bahar, a onda je na proleće došao Vladan Milojević i doneo joj duplu krunu.
Crno-beli su krenuli sa Igorom Duljajem, bili lideri veći deo sezone, a onda je usledio veliki pad, pa je tako sezonu završio Albert Nađ. Nije bila ni Vojvodina bolja, šta više, promenila je tri trenera.
Krenuo je Batak, pa je zatim došao Ranko Popović, a od januara postavljen je Božidar Bandović (dobio otkaz već na početku ove sezone). Neverovatno zvuči, ali su Novi Pazar i Železničar menjali trenere čak pet puta.
Godišnji izveštaj UEFA pokazao je da se treneri menjaju najviše u Turskoj, gde je tokom prošle sezone došlo do promene 35 fudbalskih stručnjaka. Drugo mesto drži Italija sa 28, ali iz razloga zato što je UEFA zaobišla Srbiju tokom ovog istraživanja.
Da je u konkurenciji bila Superliga Srbije, nema sumnje da bismo sa 30 promenjih trenera zauzeli vicešampionsko drugo mesto.
ŠTA JE PRAVI RAZLOG?
Promena trenera u Srbiji postala je kao „dobar dan“. Jedan kiks možda i može da se „preživi“, naredni već ne. Nema oprosta, nema strpljenja.
Teško da može da se kaže šta je pravi razlog. Da li manjak znanja, strpljenja ili nešto treće? Teško da je neko ko je bio smenjen posle svega nekoliko kola, imao vremena da pokaže kvalitet.
Kontinuitet je jedan od najvećih problema u srpskom fudbalu. Imali samo pozitivan primer na tome u TSC-u, gde je Žarko Lazetić na duže staze radio odličan posao. Na kraju je napustio klub zbog odlične ponude iz inostranstva tokom leta.
Teško da će ova boljka da se promeni. Tome svedoči i nova sezone u kojoj smo posle samo nekoliko kola videli smene na klupama raznih klubova.
Posao trenera u Srbiji veoma je stresan i neizvestan, teško da biste nekome to mogli da preporučite…
Šta je vaše mišljenje? Zbog čeka u Srbiji dolazi do tolikog broja smene trenera?