Bio je to šok za navijače Partizana. Početkom decembra klub iz Humske saopštio je da Savo Milošević više nije trener Partizana.
Tačka spora trenera i sportskog sektora bio je Marko Kerkez. Milošević je želeo da mu pruži više prilike da igra, Predrag Mijatović nije bio za to. Došlo je do sporazumnog raskida saradnje. Nikakve druge pozadine nije bilo. Potvrdio je to i sam Savo Milošević.
– Nema drugog objašnjenja, tajni ili zavera, to je bio jedini razlog zbog kog sam napustio Partizan. Meni je zaista bilo pozitivno iznenađenje što je klub izašao sa saopštenjem i rekao istinu o tome šta je bio problem. Nikakvo smanjenje plate ili tako nešto slično. I znam da se ljudi i dan-danas pitaju kako je moguće da nismo mogli da se dogovorimo. Očigledno da nismo uspeli da nađemo zajednički jezik, pogotovo što se sve dešavalo u periodu kad smo igrali sreda-subota. Tako se završilo, ali mi smo ostali prijatelji. To ništa nije čudno, naprotiv, sasvim je normalno. Šta god da doživite na nekom poslu, kada odete s tog mesta morate da poštujete to što ste tu radili, zarađivali, živeli… Ne mogu preko noći da se okrenem, da pritisnem taster i kažem sad ću sve te ljude da mrzim. To nije moj manir i vaspitanje. Rekao sam – ne ide Peđa. I to je to. On je čovek iskusan, od mene malo stariji i iskusniji, ali ako ne možemo zajedno poslovno, onda ruka ruci i ostajemo prijatelji – izjavio je Milošević u podkastu Dupli pas.
U SRBIJI ZA MENE POSTOJI SAMO PARTIZAN
Smatra bivši golgeter reprezentacije Jugoslavije, Srbije i Partizana da bi klub iz Humske mogao da se oporavi potpuno za koju godinu.
– Ne volim kad neko kaže da je Partizan bolesnik, ne sviđa mi se taj izraz. Klub jeste u izuzetno teškoj situaciji, to je svima jasno. Narodu ne možeš nikada da ugodiš, uvek će pronaći da nešto ne valja. Ima onih koji su odbijali da dođu i pomognu, a mene je 50 ljudi pitalo zašto sam ja hteo da se vratim. Šta god da odlučiš, uvek postoji pitanje zašto. Kriza nije samo rezultatska, već institucionalna, finansijska, sistemska, u omladinskoj školi… Sve zajedno, u svim sferama je bio kolaps. Sve to da se podigne, kao i u životu, mnogo je teško. Pogotovo kad je tako veliki klub u pitanju. To će biti dugotrajan proces, sigurno. Ne može za mesec-dva ili šest da se sve reši i popravi. Za neku godinu, daj Bože, može to ponovo da bude u nekim normalnim okvirima.
Ne postoji mogućnost da Milošević kao trener predvodi bilo koji drugi klub u Srbiji osim Partizana.
– Jako teško, nemoguće. Ne znam kako to da objasnim prostije – toliko sam zagriženi „grobar“ da psihološki sebe ne vidim kako vodim neki drugi tim u Superligi. Ima klubova koji su mi simpatični, Vojvodina mi je oduvek bila jedan od njih, kao i Javor, ali da radim negde mimo Partizana, da nosim neki drugi grb, to mi je nepojmljivo. Od 1989. godine sam u Humskoj, srcem i glavom. I kada nisam tamo fizički, ja sam u Partizanu, jer on ne može nikada da ode od mene – poručio je Milošević.