Knjiga žalosti povodom smrti legende srpskog fudbala Siniše Mihajlovića otvorena je od 10 časova u Muzeju FK Crvena zvezda. Već su se upisali predsednik FK Crvena zvezda Svetozar Mijailović, ministar omladine i sporta Zoran Gajić, nekadašnji asovi Stanislav Karasi, Jovan Aćimović, Ratomir Dujković (fudbal), Marko kešelj (košarka), Nenad Peruničić (rukomet)…
ČEMPIONŠIP: Od 16 igraju Kardif – Blekpul, a u kladionici MaxBet je kvota na pobedu domaćina 1.83.
– Otišla je jedna od najvećih zvezda tima koji se popeo na vrh Evrope i sveta, mladić koji se u svojoj 23. godini okitio sa dva najveća klupska trofeja. Prerano je otišao iz života, sporta, fudbala, kome je toliko dao. Siniša je kao mlad dečak došao u Zvezdu iz Vojvodine sa kojom je osvojio šampionsku titulu, ušao u jedan tim, koji je već bio formiran i grabio ka rezultatu koji je te godine i postigao. Mihajlović je bio veoma vezan za fudbal, voleo ga je svim srcem i toliko je energije bilo u njemu da su i stariji igrači koji su vremenski duže bili u Crvenoj zvezdi mogli da budu inspirisani njegovim zalaganjem i odnosom prema fudbalskoj igri, ali i obavezama – napisao je Mijailović i dodao:
– Bio je voljen od svih, navijača, trenera, ljudi koji su u to vreme bili u upravi. Nikada se kod njega nije pojavio bilo kakav problem, uvek je bio nasmejan. Završavajući svoju karijeru u Crvenoj zvezdi, on je nastavio sa velikim uspehom da igra, da se usavršava, a kasnije je i u svom trenerskom poslu napravio takođe zapažene uspehe. Bitno je napomenuti da je pored toga što je postigao u fudbalu bio veliki čovek, jer je brinuo o svom životu, osposobljavao se, formirao brojnu porodicu. Zajedno je sa svojom suprugom izveo na pravi put najveće blago, svoju decu. Možemo svi koji smo u nekom trenutku sarađivali sa njim biti ponosni na to što smo imali priliku da ga upoznamo, da sarađujemo sa njim i da učestvujemo u svim njegovim radostima i radostima koje je on nama priređivao. Opraštamo se od Siniše, ali će se Zvezda potruditi da trajno obeleži njegovo prisustvo na ovom stadionu i uopšte u svojoj zvezdaškoj porodici, u kojoj je on imao istaknuto mesto.
Gajić i Mihajlović su se upoznali još osamdesetih godina.
– Sinišu sam prvi put video još 1988. godine kada je došao u Vojvodinu. To je bilo drugo sportsko vreme gde su se fudbaleri i odbojkaši hranili u kultnom Culetovom restoranu u Novom Sadu. Videlo se da je to momak koji ima „to nešto“, što mi u sportu često kažemo. Niko još ne ume to da definiše „to nešto“, ali ono je ostalo do poslednjeg dana njegovog života, pokazujući borbenost koju je imao na terenu, i van njega. Druga asocijacija na njega mi je to da je on jedan od vrhunskih sportista koji su od juniorskog staža, pa do momenta kada su dosegnuli plafon i kao igrač i kao trener, ostali karakterno isti i nisu se promenili. Ostao je isti prema drugovima, porodici, naciji, državi, onima koji su ga voleli i onima koji nisu. Vidimo to i dan danas. Svi uspesi koje je doživeo u karijeri ga nisu promenili, a to se ne sreće svakodnevno u našem poslu i ovom prilikom bih apelovao na mlade sportiste da se ugledaju na Mihu u smislu osobina koje je imao. Svedoci smo da savremena metodologija treninga i prakse govori o slobodnjacima i centaršutevima, ali vaspitna komponenta kako se odnositi prema obavezama koje javna ličnost ima je veoma važna. Svi sportisti su omiljeni među decom, to je bio slučaj i sa Sinišom Mihajlovićem – napisao je ministar Gajić.
PROČITAJTE JOŠ:
Držala je Sinišu za ruku do poslednjeg momenta: Volim te tata! Uvek, uvek, uvek…
ODLIČNA INICIJATIVA Nagrada “Siniša Mihajlović” za najbolji slobodan udarac