Šest sezona je proveo u Humskoj, a da li će narednu, ne zna ni sam! Jedan je od najvoljenijih stranaca koji su nosili crno-beli dres.
NBA liga: Minesota i Oklahoma igraju od o2.30, a kvota kladionice MaxBet na pobedu gostiju je 1.65.
U intervjuu za MaxBet Sport vezista Partizana Bibars Natho govorio je o svom statusu u klubu iz Humske, rivalitetu sa Crvenom zvezdom i osvrnuo se na prethodnih šest godina koje je proveo u Beogradu. U nedelju bi protiv Vojvodine mogao da odigra poslednji meč za Partizan (kompanija MaxBet generalni sponzor) jer mu ističe ugovor, pa je priča krenula od te teme.
Poslednja utakmica u sezoni protiv Vojvodine, da li i poslednja za vas u dresu Partizana?
– Da vam kažem iskreno – ne znam. Zaista ne znam. Da ste me pitali pre mesec dana, bio bih siguran da ću ostati, ali u ovom trenutku nema ničeg novog. Ništa se nije desilo. Sve je moguće.
Da li je bilo razgovora sa upravom?
– U poslednjih mesec dana ne.
Postavićemo vam direktno pitanje – da li ste spremni da prihvatite manju platu?
– Kad sam potpisao prethodni ugovor, to sam dogovorio. Naravno, znam svoju vrednost i šta donosim timu. Nikad nisam igrao u Partizanu zbog novca, ali poštujem sebe i neću igrati za džabe.
Mnogi smatraju da ste možda prestari za ovaj tim…
– Slušam tu priču sve vreme. Ali, ako pogledate brojke… To ne može da se promeni. To su fakti. Donosim dosta stvari ovom timu i znam šta radim i na koji način mogu da pomognem. I verujte mi, da osetim da ne mogu da dam 100 odsto sebe klubu, otišao bih! Ne danas, nego juče!. Ljudi vole da govore svašta. O godinama, o svemu. Ali, gledajte teren. Možda je Nathu 37, ali recite mi kad sam propustio trening ili utakmicu. Zdrav sam i ne povređujem se. Zato kad pričate o nečemu, morate da se držite činjenica i stvarnosti. A ne da neko kaže star sam jer imam 37 godina. Ali, OK.
Šest godina godina ste u Beogradu i u Partizanu. Ni u jednoj zemlji niste bili toliko dugo. Da li planirate da ostanete u Srbiji da živite dok se ne završi rat u Izraelu.
– Da budem iskren, ne mislim da se vraćam u Izrael u ovom trenutku. Opet, nikad ne znaš šta može da se desi sutra. Možda ćemo morati da se selimo. Ali u ovom trenutko volimo ovu zemlju u kojoj smo. Cela moja porodica ima srpski pasoš. Uživamo ovde. Deca su zadovoljna, imaju prijatelje ovde. Ali, na kraju ćemo gledati šta je najbolje za porodicu.
ŠEST GODINA SMO U SRBIJI, TO GOVORI KOLIKO JE VOLIMO
Dakle, sigurno ste uspeli da osetite Srbiju i njen narod na pravi način.
– Zavoleo sam Srbiju od prvog trenutka. Osetio sam odmah dobrodošlicu. I za mene i za moju porodicu. Uvek neko hoće da ti pomogne ako ti treba pomoć, lako je jer svi govore engleski. Ovde smo šest godina i to dovoljno govori o tome koliko volimo ovo mesto.
Imate li neko mesto koje posebno volite u Beogradu?
– Obično smo u Beogradu na vodi jer živimo tamo. Ali, ja sam 60 odsto vremena na stadionu i u Teleoptiku i na treninzima sa decom. Kad šetam sa sinovima, šalim se da bi Partizan mogao da me plaća po vremenu koje provodim na stadionu. Bio bih najbogatiji čovek u Srbiji! Kad nisam na stadionu, onda sam sa decom i to je vreme za porodicu.
BILI SMO BAR JEDNE SEZONE BOLJI OD ZVEZDE
Šest godina u Partizanu i bez trofeja. Koliko vas to tišti?
– Naravno. Partizan je klub koji svake godine želi trofeje. Došao sam ovde i od prvog trenutka sam bio lud za trofejima. Prvog dana sreo sam Zorana Tošića i Vladimira Stojkovića i moje prvo pitanje je bilo da li ćemo biti šampioni. Tošić je krenuo da se smeje i rekao: „Stojke, jesam ti rekao, lik je lud“. To je moj mentalitet od prvog sekunda. Ali, ne volim da lažem ljude i pogotovo ne naše navijače. U ovom trenutku je jako teško osvajati trofeje. Naše šanse su možda samo u Kupu. Izgubili smo tri finala, dvaput na penale. Da, teško mi je što nemam najmanje jedan Kup sa Partizanom, ali mislim da navijači cene što sam bio tu u ovim teškim vremenima za klub i što sam se borio na svakoj utakmici i davao sva za klub. Ne znam kako je bilo pre, ali ovo je jedan od najtežih trenutaka za Partizan, siguran sam da navijači to cene.
Postoji li neki trenutak za ovih šest godina da ste pomislili da je trebalo da osvojite titulu sa Partizanom?
– Kao što sam rekao, izgubili smo dva finala Kupa na penale. Imali smo sezonu sa 98 poena. U svakoj normalnoj situaciji, mi smo prvaci. To nije za diskusiju. Bila je to sjajna sezona za nas. Ali, ovde je nemoguće da budeš prvak, samo Kup. Srećan sam jer smo se borili do kraja. Nekad je bilo dobro, nekad i ne toliko. Ali, nije lako biti deo ovog Partizana. Veoma su teški trenuci, posebno u prethodne dve sezone. Nadam se da će klub sa novom upravom da krene u drugaćijem pravcu, a možda se i stvari oko fudbala promene i možda ponovo postane moguće da se Partizan bori za titulu.
U toj sezoni 2021/22. sa osvojenih 98 bodova, da li ste osećali da ste bolji od Crvene zvezde?
– Da budem iskren, u prve tri godine u Partizanu nisam imao osećaj da su bolji od nas. Poslednje dve godine imaju mnogo bolji tim. Nije baš za 20 bodova razlike, ali su bolji. Ali te sezone… Bili smo baš dobri, sjajni smo bili i u Evropi. U nekim trenucima smo bili ubeđeni da smo najbolji tim, ali to nije bilo dovoljno za trofej.
Da li je tačno da ste sa prethodnom upravom imali usmeni dogovor da ostanete na nekoj funkciji u klubu?
– Znali su da želim da ostanem u fudbalu, poštovali su me kao igrača i kao čoveka. I bila je to neka ideja, ali ostalo na tome. Ali i dalje sam igrač i nećemo da razgovaramo o bilo čemu drugom dok ne završim karijeru.
Sigurno igrate još jednu sezonu?
– Da. Ne znam da li će to biti u Partizanu ili ne. Moje partije pokazuju da mogu da igram u dobrom tempu, u dobrom ritmu. Posle, ne znam. Posle zavisi od toga kako će moje telo da se oseća, šta će da kaže porodica. Postoji šansa da sledeća sezona bude poslednja, ali ne znam još.
Partizan je pretrpeo dosta promena. Promene u upravi, promene trenera. Promena filozofije. Klub se okrenuo mladim igračima. Vidite li među njima nekog ko bi mogao da bude veliki igrač?
– Nikad se ne zna u fudbalu. U fudbalu nije bitno samo da budeš talenat i dobar igrač. Moraš da pokažeš i pravi mentalitet. Imamo mnogo talenata. Moraju da rade naporno. Moraju da se dokazuju svakodnevno na utakmicama i treninzima. Siguran sam da imaju šansu da naprave lepe karijere, ali moraće da biraju prave klubove gde će da nastave. Tu smo da im pomognemo da budu još bolji. To su sjajni momci. S njima sam godinu dana, vidim kako se razvijaju i verujem da mogu više i više. Klub je doneo odluku da igra sa mlađim igračima, ali to mora da se radi pametno. Ako staviš 11 klinaca, to nije put. Mladim momcima su potrebni stariji igrači da ih guraju svakog dana pravim stavom i mentalitetom.
PARTIZAN MORA DA SE VRATI U EVROPU
Da li neko od tih mlađih igrača dođu po savet od vas, bilo da je reč o fudbalu ili o drugim stvarima?
– Da. Sa nekoliko njih razgovaram češće. Neću o imenima. Ali imamo dobar odnos. Pričamo o tome šta mogu da urade drugačije, da napreduju. Uvek im kažem, uvek sugerišem jer bio sam i ja u toj poziciji. A u moje vreme je bilo drugačije i teže. Pričam im koliko moraju da poštuju vreme u kojem su jer nama je bilo poptuno drugačije. Sada mogu da sede s nama, da jedu, da trče, da se šale. U moje vreme je bilo drugačije. Ali znam kako se osećaju i trudim se da im dam savete iz iskustva i svega što sam prošao.
Ima li neko da vas podseća na vas?
– To su situacije. Nekad kažu kako misle da zaslužuju da igraju više. Nervozni su i ljuti posle utakmice. Objasnim im kako je bilo pre 15 godina. Da sam i ja verovao da sam najbolji igrač, ali da tako stvari ne funkcionišu, da moraju da gledaju širu sliku. Da je njihov posao da rade svakog dana kao da je poslednji. I da čekaju šansu i da je iskoriste kad dođe.
Evropa je ove sezone imeprativ za Partizan. Ima li tim snage da ostvari taj cilj?
– Biće mnogo promena u timu, očekujem to. Malo je nezgodno jer ne znam ni šta će sa mnom da bude. Potrebno je da se ojača tim. Imaćemo mesec dana da se spremimo za prvu utakmicu. Sve mora da se obavi brzo i da se ekipa podigne. Ljudi će morati da procene koji će igrači i koji trener da bude ovde i biće teško. Ali, Partizan posle dve godine mora da se vrati u Evropu. Ne samo zbog Partizana, već zbog srpskog fudbala u celini jer situacija nije dobra u Evropi. Ali, ako zapnemo jako, mislim da možemo.
View this post on Instagram
Navijači su jedna od tema. Videli smo atmosferu protiv CSKA. Šta ekipa ili klub mogu da urade da bude tako češće?
– Nije lako. Znaš da su Partizanovi navijači među najpoznatijima u Evropi. I teško je kad vidiš dve, tri hiljade ljudi na stadionu. Znamo da je bilo problema i da nisu rešeni. Ali, ove godine smo videli protiv Čukaričkog i CSKA koliko i njima to treba i koliko to žele. I ljudi koji su u menadžmentu kluba rade na tome da reše taj problem. Kako da dovedemo nove generacije, decu, na stadion. Ima mnogo načina, siguran sam da ljudi u klubu znaju šta treba da rade. Svi treba da budu u službi Partizana, i navijači i igrači i uprava.
Kako se osećate kad odete na košarkašku utakmicu i hala je uvek puna, a atmosfera je jedna od najboljih u Evropi?
– S jedne strane ti slomi srce, ali s druge strane ti daje nadu. Možeš da zamisliš kako može da bude. A igrao sam pred punim stadionom. Polufinale Kupa, derbiji sa punim stadionom. Jedan od najboljih osećaja u karijeri. Moramo da uradimo sve da vratimo te dane.
Da li ste i dalje u kontaktu sa vašim prijateljem Rikardom?
– Juče sam razgovarao s njim. Čujemo se na svaka dva dana. Slao mi je video snimke iz Katara. Povredio se na utakmici, slomio je dva rebra. Teško mu je sad. Riki je kao deo porodice, više od prijatelja.
Šta vam najviše nedostaje iz Izraela?
– Osećaj porodice. Sva moja porodica je u selima. Naravno, nedostaje mi sve to. Da vidim sestre, majku svakog dana. Ali sad smo na jedan klik od videa i možemo da se vidimo. Hvala bogu na tome.
View this post on Instagram