Danas je u Medija centru stadiona „Rajko Mitić“ održana komemoracija legendi Crvene zvezde – Siniši Mihajloviću, legendi Crvene zvezde koja nas je prerano napustila, u 54. godini života.

Ceo fudbalski svet plače, jer nas je napustio najbolji izvođač slobodnih udaraca ikada i čovek koji je toliko voleo Crvenu zvezdu da o tome može nekoliko knjiga da se napiše. U skladu s tim, komemoracija je održana baš ovde, na Marakani, tamo gde je njegova kuća, a veliki broj ljudi koji su došli da se oproste od njega, dovoljno govori o tome kolika je zapravo Miha veličina. Knjiga žalosti koja je ispunjena, kao i aplauzi koji su usledili posle kratkog filma o Siniši Mihajloviću jasno su rekli sve. Emotivni govori – Zvezdana Terzića, Svetozara Mijailovića, Drgana Džajića, Ljupka Petrovića i Dragiše Binića, samo su još jednom potvrdili koliki je ovo gubitak za fudbalski svet i koliko je Siniša Mihajlović bio voljen, cenjen i poštovan. Nikada nije dovoljno da budeš samo vrhunski igrač da bi bio legenda, već moraš da imaš i izraženu ljudsku crtu, a Siniša koji je ponosno branio svoje stavove, bio je baš to – veliki čovek.

– Dragi prijatelji, poštovaoci Siniše Mihajlovića, okupili smo se tužnim povodom i hvala što ste danas sa nama. Ovo je težak dan, jedan od najtužnijih i najtežih. Današnjom komemoracijom, opraštamo se od našeg druga, prijatelja, brata – Siniše Mihajlovića, jedne od najvećih ličnosti koje je Crvena zvezda imala u svojoj istoriji. Dragi Siniša, još na početku svoje karijere, učinio si svoju Zvezdu najvećom u Evropi i u svetu, a sebe upisao u besmrtnu listu legendi voljenog kluba. Pamtićemo te kao veselog dečaka koji je izrastao u dobrog čoveka velikog srca, sto puta smo se uverili – najvećeg srca. Otišao si prerano, ali si toliko učinio za svog života da će generacije tvojih potomaka biti ponosne što su tvoji. I mi smo ponosni, beskrajno ponosni. Ponosni smo što smo te imali za prijatelja, ponosni smo što si bio deo Crvene zvezde. Ostaje mi samo da se poklonim i da kažem jedno veliko hvala. Hvala ti na svemu. Neka mu je večna slava – prvi se od Mihajlovića oprostio generalni direktor Crvene zvezde, Zvezdan Terzić.

Sledeći je govorio predsednik FK Crvena zvezda, Svetozar Mijailović koji je bio na čelu kluba i te 1991. godine kada je klub sa Sinišom Mihajlovićem stigao do evropske i svetske krune.

– Poštovani prijatelji, teško se nalaze reči kojima bi se oprostili od Siniše. Sve su nedovoljne, blede da bi iskazale ono što je bio. Brojne izjave, naslovne strane novina, televizijski dnevnici, emisije, ne samo u našoj zemlji i Italiji gde je ostvario svoju karijeru, već širom Evrope i sveta posvećene su njemu. To zaslužuje samo poseban sportista, poseban i poštovan čovek koji je voleo i koga su voleli. Svi su saglasni, izgubili smo velikog sportistu i čoveka. To je naš Siniša. Došao je u Zvezdu u ekipu koja se spremala za evropski pohod, najmlađi u njoj i u svojoj 23. godine osvojio je dva najvažnija pehara u klupskom fudbalu, evropski i svetski. Svojom igrom, golovima, energijom dao je doprinos timu koji je ispisao zlatne stranice u istoriji Zvezde. To je obeležilo početak njegove uspešne fudbalske karijere u našem klubu i drugim velikim klubovima u Italiji. Postao je junak sportskih terena, veliki borac na fudbalskom terenu, borac u trenerskom poslu i borac u životu. Sve je postigao radom, a postigao je mnogo. Bio je divan otac, suprug, veliki drug i prijatelj. Dragi Siniša, prerano te je bolest otrgla od nas, ponosni smo i zahvalni što smo te imali u Zvezdi, što si nam darivao zadovoljstvo i radost, što si se uvrstio u galeriju zvezdaša koji su Zvezdu podigli u ove visine. Definitivno, Siniša Mihajlović je bio hrast koji je ispružio sve svoje žile u tokove Zvezdinog života i trajanja. Hrastove obaraju, ali im koreni ostaju i traju. Ostaje i trajaće ime Siniše Mihajlovića dok je Zvezde i zvedaša. Neka ti je večna slava i hvala. Počivaj u miru – rekao je Svetozar Mijailović.

OD SINIŠE SU SE OPROSTILI DIREKTOR, TRENER I CIMER

Suze i tugu nije mogao da sakrije legendarni Dragan Džajić, jedan od najzaslužnijih što je Siniša Mihajlović došao u Zvezdu.

– Poštovani prijatelji, poštovaoci Siniše Mihajlovića i Crvene zvezde, kada sam pre tri godine pročitao vest o tome da je teško bolestan, pomislih da možda i nije najtačnije, te da će vreme pokazati nešto drugo. Kako je vreme odmicalo, video sam da se radi o teškoj bolesti, a mi u klubu smo se redovno raspitivali o njegovom zdravlju i onda me je u jednom trentku ohrabrila njegova izjava. Poznajem ga dobro, ali kada je izjavio: „Ova bolest ne zna s kim je ušla u koštac“, je sve rekao, jer je i on bio baš takav – borac. On je duboko verovao u to da će savladati bolest, ali je vreme pokazalo da nije mogao da se izbori. Kada sam razmišljao o Siniši, evo tu su Ljupko, Dika, Binić i ostali koji su igrali s njim, bili smo na Igmanu na pripremama, a on je nastupao za Vojvodinu. Bio je slobodan udarac na 40 metara od gola, a on je zauzeo stav kao da će da šutne. Nisam verovao da će da šutira odatle, iako mi je Ljupko, s kojim sam sedeo na klupi, rekao da hoće. Toliko je dobro šutirao da je naš golman jedva odbranio. Kada je bila prva utakmica u prvenstvu te sezone između Zvezde i Vojvodine, a Siniša nije mogao da igra zbog kartona, zvali smo ga u kancelariju da pričamo. Pitao sam ga da li bi želeo da igra za Zvezdu, a kada mi je kao iz topa potvrdno odgovorio, znao sam da je to to. Za kratko vreme koje je proveo u Zvezdi, bio je na poziciji da je njegov doprinos najvećim uspesima bio ogroman. Siniša je bio prznica sa velikim srcem. Bio je borac, nije voleo da gubi ni na treningu. Često sam trenerima govorio, nemoj da Siniša dolazi u sukob sa saigračima. Ne voli da gubi ni na treningu, a kamoli na utakmicama. Mnogo mi je žao što mu se ovo desilo sa 53 godine. Iza sebe je ostavio porodicu i prijatelje, kao i veliko ime u Italiji, a Zvezda će ga večno pamtiti. Neka mu je večna slava i hvala – rekao je Džajić.

Od Mihajlovića se oprostio i njegov trener iz Vojvodine i Crvene zvezde, Ljupko Petrović:

– Šta da kažem… O Siniši Mihajloviću su svi prethodni govornici rekli ono što bih ja isto trebao da kažem i ponovim. Bio je hrabar sportista, uvažen i uvek je želeo da pobedi. Imao sam veliko zadovoljstvo da ga u njegovim počecima u Prvoj ligi, posle Borova u Vojvodini treniram. To je bilo za mene iznenađenje jer sam ga znao kao talentovanog mladog igrača. Iste godine je doprineo da Vojvodina bude šampion bivše Jugoslavije i nas dvojicu vežu samo uspesi. Ostvario je i veće rezultate nego što sam ja to uradio, dolaskom u Zvezdu je postao i svetski šampion. Veže nas zadnja titula prvenstva naše bivše države koju je Crvena zvezda osvojila i taj trofej mi je izuzetno drag, titula sa Vojvodinom i Kup evropskih šampiona, tri trofeja za kratko vreme. Jedan je od onih posebnih igrača, učesnik brojnih značajnih utakmica u kojima je postizao golove iz slobodnih udaraca. On je prvi u Italiji po broju postignutih golova iz slobodnih udaraca, to će ostati u životu i pamtiće se dugo. Iz naše generacije nažalost on je čini mi se bio najmlađi igrač, tačnije Jugović je godinu dana mlađi, koji se zbog teške bolesti borio i mislio sam da će se izboriti, ali bolest je baš bila kako ne treba. Znaćemo da poštujemo Sinišu Mihajlovića, da ga ne zaboravimo. Kaže se kada ga spominjemo da je još uvek živ. Siniša hvala ti i slava ti bila Siniša Mihajloviću – rekao je Petrović.

Na kraju se od Mihajlovića oprostio njegov saigrač i cimer iz vremena kada su igrali za Crvenu zvezdu, Dragiša Binić.

– Dragi prijatelji, izgubili smo najmlađeg i najboljeg među nama, on je to pokazao kroz karijeru i život. Izgubili smo druga, brata, prijatelja, ja i više od toga – cimera i čoveka koji nije znao za poraz i koji je uvek voleo da pobeđuje. Zvezda je dobila čoveka koji je činio sve da se klub nađe na vrhu i našao se. Dečaka koji je došao iz malog grada u Vojvodinu, pa u Zvezdu, ali mu se put nije tu završio. Nastavio je karijeru i napravio sve ono što jedan sportista može samo da poželi. Divan otac, sin, poštovao je starije. Sećam se sa kakvim poštovanjem se obraćao Ljupku i starijim igračima. Držao je do sebe i nije verovao da može da izgubi. I sad sam u neverici da smo izgubili takvog čoveka. On je samo želeo da pobeđuje i to je činio vedrog duha i sa osmehom na licu. Siniša, mislio sam da ćeš se i protiv ove bolesti izboriti. Učinio si sve za našu Zvezdu. Vidimo svi kako svetska javnost reaguje na ovu vest. Neka mu je večna slava – rekao je Binić.

SUZE I EMOCIJE Fudbalska Srbija se na stadionu “Rajko Mitić” oprostila od Siniše Mihajlovića (FOTO)