Kao i uvek, čuveni fudbaler je govorio bez dlake na jeziku, a zbog onoga što se u poslednje vreme dešava u crno-belima, vidno je uznemiren. Kako i ne bi bio, jer se tim iz Humske našao u dubiozi u kakvoj nije bio možda nikada u istoriji i pravo je pitanje kada će da izađe iz velike krize.
Partizan prolazi kroz pravu golgotu u poslednje vreme. Ređaju se bruka za brukom, a posebno se prašina digla posle one u Danskoj, gde je izgubio sa 5:0 od Nordsjalenda u sklopu plej-ofa za Ligu konferencije. Naravno, tada se digla „kuka i motika“, „grobari“ su čak organizovali i veliki protest, posle čega je predsednik Milorad Vučelić napustio tu funkciju.
KRIZA OZBILJNIJA NEGO BILO GDE DRUGO
Ipak, deluje da to nije dovoljno i da kriza time neće da se reši. Kao i mnogi, pesimista je i legendarni član crno-belih, Ivan Golac, koji je u opširnom izlaganju u emisiji „60 minuta sa Vladom i Acom“ na „MaxBet radiju“ izneo svoje utiske u vezi sa klubom u kome se razvijao još u mlađim kategorijama:
– Pratim šta se radi u Beogradu i oko Beograda. Već smo umorni od zastrašujućih stvari. Ne možete da verujete da, od jednog svetskog, moćnog kluba, koji je od svoga stvaranja imao toliko veličanstvenih igrača i božanstvenih timova, da dođe u ovakvu fazu. Krize se događaju, to nije ništa novo, čak i veliki klubovi prolaze kroz periode krize i slabijih trenutaka. U Partizanu je stvar mnogo ozbiljnija. Skoro sam izjavio, naš najveći problem kada govorimo o Partizanu je što nikada nije imao dobru, kvalitetnu upravu, koja je mogla da nas prati na terenu. Uvek smo imali fantastične navijače, još iz vremena prelepih trenutaka u onoj božanstvenoj ligi, gde su gotovo sve utakmice bile neizvesne. Tako da, prosto kada posmatram ove utakmice koje igraju naši igrači, to je toliko beskrvno, bez srca, bez ideje… Jednostavno, kada kao organizacija nemate plan, cilj i kako da dođete do toga, vi ste u velikom problemu – rekao je vidno revoltirani Golac, pa u istom dahu nastavio:
– Kako je moguće, meni je to prosto frapantno, mislim da to može da uđe u Ginisovu knjigu rekorda, ali iz gluposti. Imate igrače i komentatore koji kažu da je neko došao kao pojačanje u Partizan, za pet godina je promenio 10 klubova. Pa čekajte, ima li tu neko malo mozga? Gde je bio? Šta je radio? Promenio 10 klubova za pet godina, znači da nigde nije igrao. Tako da, ne dolazi se slučajno u ovakve situacije. Imali smo i pre par decenija slične situacije. Najveći problem je što su ovo posledice. Zna se ko su, šta su i gde su uzroci. Dok se uzrok ne reše, ne mogu da se reše ni posledice. Samo se nagomilavaju. Gledajući kako je napravljena fešta posle izbacivanja onih nesrećnika iz Azerbejdžana koji su stari nedelju dana, a realno su oni bolja ekipa. Prošli smo tu, ali ovo što se dogodilo u ove dve utakmice sa Nordsjalendom, to vređa dostojanstvo, vređa profesiju. Danci su nisu igrali peške, već u rikverc. Takvu utakmicu nikada nisam gledao u životu, da se peške igrao fudbal, a mi na 30 metara se branimo da primimo što manje golova. Pa zamislite da se nismo branili koliko bismo primili.
NAJGORE TEK DOLAZI
Domaći klubovi su poprilično zakazali na međunarodnoj sceni ove godine:
– Sećam se početka priprema i kako je sve izgledalo. Fantastični rezultati, pa „bijemo“ ove, pa „bijemo“ one, pa ih uništavamo, pa ih meljemo… Moj komentar je bio da je to divno, ali dok ne počnu službene utakmice, koje su jedino merilo. To jedino merilo je pokazalo da mi ne možemo da igramo sa šestom evropskom ligom. Znači, drugi, treći i četvrti klub na tabeli kod nas su ostvarili zastrašujuće rezultate. Ostvarili su nešto što pomisliš da ne može gore, a ono može. Najveći problem je kada u svom životu, svom radu, dođeš u fazu zablude. Laž ne može da traje, ona se uvek ispolji i kazni te kada ti je najpotrebnije. Analizirajući i gledajući, mi nemamo bilo koju ekipu. Videli smo Olimpijakos je maltene iz dosade, u „drugoj brzini“, pobedi našu treću ekipu. Drugoplasirana ekipa, to su bile muke i jadi.
Potom je nastavio u još mračnijem tonu:
– Najgore je što ono strašno tek dolazi. Sada kada su grupe izvučene, bojim se samo bruke i muke koje su pred nama. Mi ne možemo da pariramo ekipi iz pete ili šeste evropske lige. Kako ćemo onda „aždajama“ da pariramo? Nažalost, mi odavno nemamo struku i organizacije, mučimo muku sa objektivnošću i poštenjem. Mi nekako ne volimo uspešne. Smetaju nam. Smetaju nam da živimo u svetu koji je zastrašujući. Od tako moćne fudbalske nacije, od toliko talenata… Rekao sam posle poraza u Danskoj, da je naš podmladak igrao, garantujem da ne bismo izgubili 5:0. Čak i da smo izgubili, to ne bi bilo strašno, jer si dobio decu koja će u narednim godinama da nose Partizan. Tako makar imaš čemu da se nadaš. Ovako… Apsolutno ne vidim čemu sve. Kakve igrače mi dovodimo? Koji igraju u 10 klubova za pet godina, a ni oni nisu jeftini nimalo – zaključio je Ivan Golac.