Svaka čast Igoru Duljaju na tome što je igračka legenda Partizana i jedan od ljubimaca navijača. Kapa dole i na tome što se izjavama trudi da poboljša ambijent u srpskom fudbalu.
Međutim, kraj prošle i početak ove sezone pokazali su da nije kalibar za trenera kluba iz Humske. Sezona će ponovo da se završi bez trofeja, biće to peta u nizu takva za crno-bele. Prioritet će da bude očuvanje drugog mesta i plasman u kvalifikacije za Ligu šampiona. A u Evropi će Partizan, ako želi grupnu fazu bilo kog takmičenja i puniju kasu, morati da nastupi sa novim strategom. Najmanje je osam razloga za to.
1. PRELAZNI ROK
Igor Duljaj je jedan od retkih, ako ne i jedini trener Partizana, koji je imao luksuz da mu uprava dovede 16 novih fudbalera. Mahom su to bili stranci. Mahom ih je i forsirao. Ako je cilj bio drugo mesto, onda je to neuspeh.
2. ZIMSKI PRELAZNI ROK
Partizan nikad nije bio previše aktivan zimi. Uglavnom su se tada dešavali izlazni transferi u Humskoj. Duljaj je kao novogodišnje poklone dobio Miloša Krunića, Denila Kastilja, Aleksu Jankovića, Leonarda Ovusua, Jung Džun Goha, Nikolu Miličića, pa Bojana Kovačevića kad se Miličić povredio. Ekipa je, dakle, osvežena. Jedino nije osvežen Duljaj.
3. PRODAJA MATEUSA SALDANJE
Retko koje rukovodstvo Partizana u poslednjih deset ili 20 godina napravilo bi potez kakav je zahtevao Igor Duljaj. Najbolji strelac ekipe Mateus Saldanja mogao je da bude prodat za deset miliona evra. Umesto toga, ostao je u Humskoj na insistiranje trenera i povredio se. Cena će gotovo izvesno da mu padne, a praktično ničemu nije služio ekipi u najvažnijim mečevima i najvažnijem periodu sezone. Nije Duljaj kriv za to, ali je „kriv“ što Saldanja nije unovčen.
4. SVAĐA SA ALBERTOM NAĐEM
Dogodilo se u najgori čas. Pred prvenstveni večiti derbi na „Marakani“ koji je trebalo da posluži kao slamka spasa. Isplivao je prljav veš iz Zemunela, Igor Duljaj se sukobio sa Albertom Nađem, svojim pomoćnikom. Kao što smo već pisali, svađa je tinjala godinu dana. Na kraju je Nađ vodio ekipu na „Marakani“ uprkos tome što mu je proradio kamen u bubregu. Nije li Partizan delovao bolje na tom meču nego u Kupu?
5. „ČIŠĆENJE“ STRUČNOG ŠTABA
Pisali smo i da je poduži spisak saradnika kojih se Duljaj odrekao tokom mandata u Humskoj. Trener golmana Đorđe Pantić, analitičar Lazar Tomić, njegov kolega Miloš Podunavac, Strahinja Pandurović i na kraju Valerio Cudas. Svi oni su napustili klub jer nisu bili po meri glavnog trenera.
6. SUKOB SA DIREKTOROM OMLADINSKE ŠKOLE
– Imate „crno-bele bebe“ i da klub slučajno sazna da je neko otvorio firmu i taj novac ne ide tamo gde treba nego na nečiji račun! I da mi taj neko priča o poštenju i o ljubavi. Uz dužno poštovanje… Njegovi treneri koji su tu ne prime platu, a on odgovara: „Ne primam ni ja platu”… A što ne kažeš da ti supruga vodi sajt „crno-bele bebe“ za 100.000 dinara? – rekao je Duljaj u decembru prošle godine.
Njegove reči odnosile su se na suprugu direktora omladinske škole Partizana Vanju Radinovića. I tu je Duljaj uspeo da otvori front. Završilo se primirjem.
7. OMALOVAŽAVANJE SAMEDA BAŽDARA
Momak koji je golovima u odsustvu Mateusa Saldanje donosio pobede i bodove Partizanu, samim tim i pomogao treneru da ostane na klupi, nije zaslužio da ga taj isti trener ponižava i omalovažava njegov učinak.
– Nikolić mnogo donosi ekipi. Ako bih želeo da zaštitim sebe, onda bi Nemanja igrao. Baždar ima 20 godina, na radaru je mnogih ekipa, moramo da ga istrpimo, tu mislim na ekipu, ostale, čak i Nikolića, čiji saveti su dragoceni. Nedostaje Baždaru strpljenje, ne mogu koraci da se preskaču. Tržište, ipak, diktira uslove, klub je na prvom mestu, ne moja malenkost. Da se razumemo, Nikolić je uradio mnogo za ekipu – izjavio je Duljaj početkom meseca.
Tako ne radi jedan čovek kojem je posao da bude i pedagog. Valjda bi produkt koji se prodaje trebalo što bolje da se reklamira. Osim ako Duljaju nije bio cilj da se reklamira Nikolić.
8. RATOVI PROTIV UPRAVE
Kakva god da je uprava Partizana, nijedna osim aktuelne u osam decenija postojanja nije doživela da joj trener drži slovo kako bi trebalo da se ponaša. Idite na posao i kažite šefu kako ništa ne radi kako treba i kako ništa u firmi ne štima. Velike su šanse da će da vam pokaže izlazna vrata. Ne postoji korporacija u svetu u kojoj je zaposlenima dozvoljeno da govore javno protiv nje. Duljaju je i to pošlo zarukom u nekoliko navrata.
– Neka se ljuti ko god hoće, neka rade sa mnom šte god žele. Ovi momci treniraju, a ja razmišljam da li će nekoga da izbace iz stana, da li će da prime platu. A ja da im pričam da je zelena trava, plavo nebo, cveta cveće u proleće. Ovi momci su junaci. Ruka koja daje je uvek iznad ruke koja prima. Neka dođe ko god hoće, neka promene trenera, ali dajte ovim momcima da imaju uslove da prehrane sebe i svoje roditelje, jer dosta ljudi živi od toga. Meni je to na srcu, ja sam moram da kažem ovo, da im pričam bajke, to ne mogu. Neka bude sa mnom, šta god, bilo je 3:0. Ovi momci na tribini dolaze o svom trošku, odvajaju svoj džeparac. Ako ima neko neku ideju, neka kaže. Ja ne mogu više pred igračima da razmišljam da li je neko dobio kiriju, da li će da ih izbace iz stana, da li će imati detetu da kupi mleko – izjavio je u oktobru prošle godine trener Partizana.
Kasnije je takve stvari ponovio nekoliko puta. Nekako je i to preživeo.