Za pobedu je potreban talenat, za ponavljanje rezultata potreban je karakter. To je citat čuvenog američkog trenera Džona Vudena, jednog od najuspešnijih u istoriji koledž košarke. Dueli u evrokupovima pokazali su da fudbalskom timu Partizana ozbiljno manjka talenta i, što je još važnije, da određenoj grupi igrača karakter predstavlja misaonu imenicu.
Poslednji voz za evropsku jesen Partizan može da uhvati protiv Genta u plej-ofu Lige konferencija. Prvi meč je u četvrtak (20.15) u praznoj Humskoj, a revanš u Belgiji 28. avgusta (18.00). Rekao je nedavno trener crno-belih Aleksandar Stanojević da ne može da zameni čitav tim kao slavni kolega iz košarkaške sekcije Željko Obradović iz prostog razloga što je u košarci na terenu petorka, a na fudbalski teren izlazi 11 igrača.
Međutim, postoji petorka zbog koje strateg „parnog valjka“ kolokvijalno rečeno čupa kosu s glave. Čine je Frenk Kanute, Aldo Kalulu, Leonard Ovusu, Natan de Medina i Jung Džun Goh.
Pored toga što su stranci čiji je fudbalski kvalitet krajnje upitan, zajedničko im je još nekoliko stvari. Imaju odlične plate u Partizanu, zbog čega im se ne napušta Srbija. Praktično im je nebitno da li igraju ili sede na klupi. Beograd i nije tako loš za život, pojedini su u startu pali na njegove čari. Debela razlika između pobede i poraza za njih ne postoji. To je za njih samo sport.
KANUTEU NE SMETA ŠTO JE OTPISAN, PLATA TEČE
Nažalost po njih, na određenim podnebljima poput Srbije, Grčke, Turske ili Kipra nije samo to. Mnogo je više od toga. Pojedini njihovi prethodnici poput Klea, Dijare, Moreire, Žuke, Kamare su tu lekciju vrlo brzo savladali i ušli u srca „grobara“.
Frenk Kanute nema problem da sedi kod kuće i bude van protokola, plata teče, a ugovor ističe tek za dve godine. Selidba nije opcija jer niko ne nudi uslove koje ima u Beogradu.
Slično je i sa Leonardom Ovusuom. Došao je kao zamena za Kristijana Belića, pokazao je ozbiljne manjkavosti u igri. Siguran pas i on ne idu u istoj rečenici. Ugovor mu traje pola godine duže od Kanuteovog.
Aldo Kalulu je prvi osetio bes trenera, ali tek pošto je dobrano testirao njegove živce. Stanojević mu je maksimalno davao šansu, probao ga na tri različite pozicije, nije reprezentativac DR Kongo dao nikakvu povratnu reakciju vrednu pažnje.
Natan de Medina je bio najveća Stanojevićeva opklada. Promašio je sa njim okean trener Partizana. Jasno je i vrapcima na grani da Belgijanac nema kvalitet da nosi crno-beli dres, amaterskom reakcijom u Tunu poklonio je Luganu prolaz u plej-of Lige Evrope, a samim tim i evropsku jesen.
GOH IMA VIŠAK KILOGRAMA
Jung Džun Goh je delovao kao solidno pojačanje. Najbolje je izgledao u prvih nekoliko meseci po dolasku u Srbiju, što je svojevrsni paradoks jer bi trebalo da mu je potrebno vreme da se adaptira na Evropu i novo podneblje. Međutim, kod njega je sve u kontri. Vidno ima višak kilograma, očigledno je da mu se sviđa srpska kuhinja. Za njega je plaćen najveći novac – čak 1,3 miliona evra. I sa Korejcem je Stanojević pokušavao na više pozicija, nije upalilo.
Ima ova petorka još dve zajedničke stvari. Prva, teško će Partizan da pronađe klubove koji će da „udome“ i „uhlebe“ njene članove. Druga, Stanojević je svu petoricu nasledio od prethodnog trenera.