Malo je stranaca koji su Partizan osećali kao svoj, kao što ga on oseća. Poslednjom objavom nagovestio je da bi voleo da igra još malo.
Ako treba da se govori o podređenom položaju Partizana u srpskom fudbalu, tu je Bibars Natho. Fali novca za obnovu svlačionica (kompanija MaxBet kao generalni sponzor Partizana pomogla je ovu akciju)? Tu je Bibars Natho.
Ekipa ne može da se poveže na terenu? Tu je Bibars Natho. Ako treba da se navuče penal na iskustvo na večitom derbiju, može Natho i to.
VOJNIK PARTIZANA
Nije to više samo jedan u moru legionara (ima srpski pasoš, kao i članovi njegove porodice), to je vojnik Partizana. Zbog toga će odluka koju bude donela radna grupa u Humskoj, pored pragmatizma i čistog biznisa, morati da sadrži i dozu emocije. Jer Natho je svojim ponašanjem na terenu i van njega zaslužio poštovanje za ovih šest godina provedenih u Beogradu.
A postoje samo tri puta. Prvi je da se Izraelcu ispuni želja i produži ugovor na još godinu dana. Jasno je da se na to odnosila ona njegova poruka: „Hoće li biti 300?„.
Jasno je da bi Natho da igra još malo, ali je takođe jasno i da je u februaru ušao u 38. godinu života. I jasno je da se ne uklapa u projekat novog Partizana koji podrazumeva forsiranje mladih i talentovanih igrača.
Još je prethodna uprava crno-belih razmatrala opciju da Bibarsu ponudi funkciju u klubu. I deluje da on ne bi imao ništa protiv jer mu život u Beogradu i te kako prija. Možda je to najbolje rešenje za obe strane.
A postoji i ona najgora, treća opcija. To je da ne dođe ni do kakvog dogovora između radne grupe i Izraelca. U tom slučaju Natho bi dobio penal koji ne mora da pretvori u gol, a bela tačka bi se pretvorila u sumu od 900.000 evra koje bi uprava Partizana morala da mu isplati na ime zaostalih dugovanja.
Koja je najbolja opcija za Natha, a koja za Partizan? Kako će da se završi ova priča? Pišite nam u komentarima.