Ono što je on postigao mnogo je i za tri života. Neumoran i harizmatičan, mudar i sposoban, vizionar i večni šarmer. Takav je jednostavno Dobrivoje Tanasijević, čuveni Den Tana, čovek koji je bio predsednik Brentforda, Crvene zvezde, osnivač američke lige u fudbalu, član Izvršnog komiteta za izgradnju Vemblija, član Organizacionog komiteta Svetskog prvenstva u fudbalu u Americi 1974, prijatelj sa predsednikom UEFA, predsednicima fudbalskih saveza SAD, Italije, Nemačke.
ABA LIGA: Sve kvote za meč Partizan – Crvena zvezda (utorak 20:00) pogledajte OVDE.
Bio je i fudbaler, glumac, vlasnik najboljeg restorana u Los Anđelesu…Bio je i ostao moćan čovek taj Den Tana.
PRIVATIZACIJA KLUBOVA JEDINI SPAS
Bilo vam je ponuđeno mesto predsednik FSS. Zašto ste odbili?
– Prvo da kažem da sam se najlepše zahvalio na ponudi. Moj razlog su moje godine. Evo punim 90. Još sam, hvala bogu, dobro i u formi, ali ne bih mogao kvalitetno da obavljam funkciju predsednika FSS. To mesto je, ipak, za nekog mlađeg, ko će svakodnevno bar 10 sati da misli o našem fudbalu – objašnjava Den Tana na početku razgovora za MaxBet Sport.
Svojevremeno ste govorili da je jedini spas za fudbal privatizacija, sistem akcionara. Da li ste ostali pri tome?
– Jesam, govorio sam i tada su mi pretili ubistvom. Ni danas se ništa nije promenilo. Svi misle tako, pre izvesnog vremena se ukjlučio i predsednik Srbije izjavio u novinama da je to spas za srpski fudbal i šta se dogodilo. Odmah su počele da mu stižu pretnje od „delija“ i „grobara“ – nerado priča na ovu temu Den Tana.
Koji model upravljanja i vlasništva ste hteli da primenite kada ste bili predsednik Crvene zvezde 2009. godine?
– Reč je o sistemu koji funkcioniše u Engleskoj. Ja sam 1992. godine izabran za predsednika Brentforda, kluba koji je ispadao iz četvrte lige. Ne samo da smo ga spasli od seobe u petu ligu i bankrotstva, nego smo i dug od milion funti pretvorili u isti toliki plus, što je bio veliki interes i moj kao akcionara. Sledeće godine smo se plasirali u treću ligu, a danas je Brentford premijerligaš, zauzima deveto mesto. Tamo nema da te država spašava i sve je u privatnim rukama. To je suština. U upravi sede akcionari i finansijeri. Taj model sam hteo da primenim u Crvenoj zvezdi . Tada sam objašnjavao da nije istina da navijači Reala i Barse upravljaju ovim klubovima. Oni su samo članovi, a ne odlučuju. U ovakvoj situaciji, kakva je kod nas, niko ko ima malo mozga ne bi ušao u kupovinu Crvene zvezde i Partizana. Prvo trebalo bi da se uloži preko 100 miliona koliko duguje šampion i da se isto toliko unese u klub. To može samo neko ko ima višak para i hoće da mu fudbal bude hobi. Recimo neki Arapi. Moramo da promenimo sistem i da se ugledamo kako rade Mađari, Česi, Slovaci, gde su klubovi privatni. Kod nas je mnogo problema. Eto, primera radi, Crvena zvezda u sezoni odigra 30 utakmica , a pare gubi na 29, ne može da pokrije ni troškove za stadion i administraciju, izuzimam igrače. Samo derbi može da pokrije troškove, ali i tada ne ostane ništa jer navijači po pravilu demoliraju stolice i drugi inventar – konkretan je Den Tana.
BARAK IMA KVALITET DA NAČINI USPEH
Šta očekujete od našeg fudbala u budućnosti, reprezentacije, Zvezde, mogu li da se postignu značajniji rezultati?
– Nadam se da će Zvezda da završi kao druga što bi je odvelo dalje u Ligi šampiona. Mislim da Barak ima potreban kvalitet da se ostvari ovaj veliki uspeh. Što se tiče reprezentacije, imamo odličan tim , očekujem prvo mesto u kvalifikacijama, plasman na EP i tamo igru u polufinalu. Odakle ovoliki optimizam, ima li pokrića, pa mislim da je Piksi naučio lekciju i da je kao pametan čovek iz svega izvukao pouku. Shvatio je mnoge stvari koje su neophodne da bi se zabeležio veći uspeh, a tu su i osnovne razlike između vođenja kluba i reprezentacije kao i činjenice da se na velikim takmičenjima ne može da računa na povređene igrače. Po meni odlični selektori su bili Osim i Antić, Muslin je bio na pravom putu, ali je bez veze smenjen, a Piksi, po uspešnosti, može da ih prestigne.
Fudbalski savez, uz veliku pomoć države, izgleda da je spreman da ulaže u infrastrukturu što je od velike važnosti za fudbal. Gradiće se i nacionalni stadion, mislite li da je Surčin pravo rešenje?
– Važna je vizija, znati upravljati, a ne samo izgraditi. O svemu mora dobro da se razmisli, isplaniraju sadržaji, projekti. Učestvovao sam 80-ih godina prošlog veka u akciji kada je Margaret Tačer donela odluku da „spase“ engleski fudbal. Rekla je da će država da uloži 50% sredstava za renoviranje stadiona, ali da ni jedna funta ne sme da ode na plate u klubovima i za ostala muljanja. Bio sam tada u Izvršnom komitetu za izgradnju Vemblija (10 članova). Stadion je srušen, budžet je bio 700 miliona funti, 350 smo dobili od lutrije, 350 od FS Engleske, a da bi se završila izgradnja falilo je još 300 miliona. U saradnji sa arhitektama napravili smo projekat da se oko stadiona izgrade lože i da svaka košta milion funti. Mnogo kompanija je bilo zainteresovano i tako smo posao uspešno priveli kraju. Danas se na Vembliju igra i američki fudbal, održavaju koncerti, što je neophodno da bi projekat bio finansijski održiv. Što se tiče našeg stadiona on mora da bude u centru Srbije, da je blizu svima, da su putevi dobri i da aerodrom nije daleko. Sve mora dobro da se izanalizira jer trenutno narod u Srbiji ima malo interesa za reprezentaciju, na nekoliko utakmica se proda samo 5,6 hiljada karata. To je podatak koji upozorava, traži ozbiljnu analizu nadležnih i konstruktivne zaključke kako dalje – predlaže Den Tana.
ZVEZDA MI JOŠ DUGUJE 250.000 EVRA
SPASLI SMO FIFA BANKROTA
Za vreme predsednikovanja u Zvezdi pozajmili ste klubu 600.000 evra, da li su vam vratili?
– Nisu sve. Ostali su dužni još 250.000. Ne brinem, vratiće, a i u svakom trenutku mogu da ih blokiram, što naravno neću da uradim. Ovako mogu da vidim šta rade – uz osmeh otkriva Den Tana.
Može li nešto ekskluzivno za MaxBet Sport nešto što ste radili, a nikada nikome niste rekli i nije objavljeno?
– Bio sam predsednik Zvezde, dugo i u upravi kluba, pomagao sam i Fudbalskom savezu, ali najviše koristi od mene je imao Partizan. Zbog utakmice sa Romom koja je premirala crno-bele, mislim sa dva miliona evra, nastala je velika gužva, a Partizanu je pretila kazna od najmanje pet do čak deset godina zabrane igranja u Evropi. Predsednik Italije je tada bio Materaci, objasnio sam mu, ako ne pomogne i ne lobira, da će konsekvence snositi i Roma. Udružili smo se, a pomoć smo tražili i dobili od predsednika UEFA Johansona, sa kojim sam bio veliki prijatelj. Sve se završilo na najbolji način za Partizan – otkriva za MBS Den Tana.
Mnogo prijatelja, uspeha, lepih fudbalskih priča. Koja je za vas najdraža, najsjajnija?
– Ponosan sam na trenutak kada smo spasli FIFA bankrota. Bilo je to 1994. na Svetskom prvenstvu u Americi. Organizovali smo šampionat sjajno, završili sa prosekom od 67.000 prodatih karata po utakmici, ostvarili prihod od 70 miliona dolara i tako finanski spasli svetsku kuću fudbala koja je bila u kolapsu. Dao samj doprinos kao član Organizacionog komiteta, sa još devet članova. Posle sam podsetio gospodu iz FIFA koliko su bili grešni što su Ligu SAD šezdesetih godina suspendovali. Za ove trenutke mi je vezana i najveća i najdraža pobeda. Kada smo 1963. godine, dva drugara i ja bili finansijeri i osnivači prve profesionalne lige u SAD u fudbalu svi su nam se smejali , posebno vlasnici klubova američkog fudbala, bejzbola, košarke, novinari. Pričali su da „taj stranački sport“ nema šanse u Americi. Niko nije verovao, sem nas. Počeli smo kao kao prva liga na planeti bez ijednog Amerikanca. U klubove smo doveli čak 200 igrača, stranaca. FIFAa nas je suspendovala. Jedini Amerikanci bili su moji drugovi, osnivači i finansijeri Bil Kaks i Vilijam Katler. Vodili smo ligu do 1967. Počeli smo sa 10 klubova iz isto toliko gradova. Svaki je, da bi pokrio trogodišnje učešće, morao da uplati po tri miliona dolara. Danas MLS ima 29 klubova i svaki za učešće mora da ima stadion i da uplati 300 miliona dolara. Prošle godine je prosek gledalaca po meču bio 30.000. Nekada, fudbal ili kako oni kažu soker, bio je na sedmom mestu po popularnosti, a danas je na trećem iza bejzbola i američkog fudbala. Prestigli smo i košarku, a ja i dalje imam ulogu konsultanta – iznosi svoj najveći uspeh Den Tana.
Ponosni ste i na projekat AYSE, Američka dečja fudbalska federacija. Očemu je reč?
– Davne 1965 u SAD smo osnovali ligu za dečake i devojčice između 5 i 14 godina. Bunili su se što su ekipe mešovite, što igraju i devojčice, ali danas liga je hit, svakog vikenda u njoj učestvuje čak 17 miliona mališana – završio je Den Tana.
Voli fudbal, srećan je kada god može nešto da pomogne, a njegova dela se ne zaboravljaju, pogotovo ne u inostranstvu. Nedavno je bio gost Brentforda, baš na utakmici protiv Sauthemptona. Pozvao ga je sadašnji predsednik da mu učini plezir i oda poštovanje za ono što je nekada činio i učinio za ovaj klub. Na banketu, pre meča, Dobrivoja Tanasijevića je dočekao špalir od 10 njegovih nekadašnjih igrača koji su došli sa suprugama. Lepo i nezaboravno. Tako se poštuju legende. Den Tana to jeste.