Sledi reprezetativna pauza, Superligaši se obavezama vraćaju krajem marta. Partizan će između dve prvenstvene utakmice protiv Čukaričkog (0:1) i TSC da odigra i prijateljski meč sa bratskim CSKA iz Moskve (22. mart, 18.00).
To je prilika da se napravi presek stanja kad je reč o treneru Partizana Srđanu Blagojeviću. Za početak najprostiji podaci. Srđiola, kako ga je nazvao Predrag Mijatović, slikovito objašnjavajući da je najveći problem novog stratega što nema zvučno ime, nema nijedan poraz.
Tri remija u Superligi, pet pobeda i trijumf u Kupu nad Radnikom (3:0). Crno-beli su u seriji od pet uzastopnih trijumfa u domaćim takmičenjima. Međutim, stavka koja Blagojevića izdvaja od većine trenera govori da je samo na dve utakmice izveo istih 11 igrača na teren. Protiv Mladosti iz Lučana (2:0) i Novog Pazara (3:2). Na teren Humske istrčali su: Jovanović – Roganović, Ilić, Mujakić, Jurčević – Šćekić, Kovač, Natho – Kalulu, Zubairu – Nikolić.
NIJE LUTANJE, VEĆ TAKTIČKA ZRELOST
Na preostalih sedam utakmica Blagojević je kombinovao. Što zbog povreda, što zbog taktičkih zamisli, što zbog raspoređivanja minutaže. I u tom segmentu neodoljivo podseća na Masimilijana Alegrija, nekadašnjeg trenera Juventusa. Kažemo samo podseća, jer Italijan je umeo da veže i po nekoliko godina, a da na teren ne pošalje istih 11 igrača.
I to ne mora nužno da se shvati kao lutanje ili kao nešto negativno. Naprotiv, to je odraz taktičke zrelosti i jasne ideje kako bi ekipa trebalo da izgleda u datom momentu protiv datog rivala. To takođe pokazuje da Blagojević nije rob šablona, ali ni teze „mi smo Partizan i briga nas kako će drugi da se postave protiv nas“. Prošlo je to vreme, klubovi u Superligi su se kvalitativno približili crno-belima, pa i večitom rivalu sa „Marakane“.
Zbog toga je logično da je svaka utakmica priča za sebe, a svaki protivnik takav da mu drugačije treba pristupiti. A Blagojeviću, za sada, ide dobro na tom planu.