Pompezno je doveden i predstavljen, kao General, jer to je nadimak koji je dobio vodeći Makabi iz Haife. Samo šest meseci kasnije, skinute su mu epolete i ražalovan je, da se vojničkim rečnikom izrazimo. Dok je posle derbija govorio o budućnosti u klubu, nije ni znao da je smenjen, a već je bio. To mu je saopšteno čim je došao nekoliko stotina metara dalje, u Ljutice Bogdana.
Italija: Na meču Empoli – Lacio, naša kladionica nudi kvotu 2.15 za igru ug 3+.
Iako su očekivanja, ako se u obzir makar uzmu ulaganja bila velika, pitanje je sada i koliko realno, Barak Bahar je Crvenoj zvezdi naneo mnogo više štete nego koristi. Zapravo, osim uvođenja u tim Koste Nedeljkovića i Jovana Mijatovića, klupskih bisera i potencijalnih izvora zarade, sve drugo bilo je – šteta.
DUGAČAK SPISAK
Prilično je dugačak spisak svih Baharovih grehova od letos, pa evo do početka zime. Strogoću je počeo da trenira nad Milanom Borjanom, vojnikom kluba i junakom svih istorijskih dostignuća minulih godina. Kapitenu je saopštio da neće da bude prvi izbor na golu, već čovek koga je novi trener doveo sa sobom, Omri Glazer. Solidan golman, ali ništa više od toga.
Na tom spisku otpisanih, bar za veliku scenu, našli su se Aleks Vigo, jedini klasičan desni bek u ekipi do pojave Nedeljkovića i Gelor Kanga. Pričalo se, naravno nezvanično, da Izraelac, bar u Ligi šampiona ne računa ni na Aleksandra Kataija. Naravno da su, tokom meseci lutanja, šansu dobili i Kanga i Katai. Ništa čudno, ako se zna koliko je Bahar bio nedosledan u izboru tima, formacije i taktike.
Mesecima se pričalo da sa igračima nema nikakvu komunikaciju. Po fudbalskim kuloarima se šaputalo, pa sve glasnije pričalo da na treninzima glavnu reč vode njegovi saradnici iz prilično glomaznog stručnog štaba. Jedan od njih je stručnjak za prekide, a čovek je inače trener golmana. Zvezda je iz prekida bila gotovo bezopasna.
BLISTALI KAD NE TREBA
Obećanje da će Zvezda da igra atraktivan fudbal je ispunio, ali kada? Tokom pripremnog perioda kada takvim izdanjima nikako nije vreme. Zablistao je šampion na turniru u Rusiji, a bio je to povod da se 40.000 ljudi sjati na stadion „Rajko Mitić“ one pozne julske večeri. Fjorentina je ispraćena petardom za poluvreme i po starom ovdašnjem običaju, krenila je euforija. Mnogi su zaboravili da je „viola“ došla na izlet, pa su i njeni fudbaleri bili iznenađeni onakvim izdanjem srpskog šampiona.
Stanje zavaravanja moćnom Crvenom zvezdom nije usahnulo ni posle uvodnih, zvaničnih pobeda nad Vojvodinom (5:0) i Napretkom (4:0). Naprotiv, bio je to nastavak svojevrsne šarene laže. Usledilo je gostovanje u Lučanima (4:1), pa duel sa Spartakom u Beogradu koji je, za opreznije fudbalske vernike, označio početak pada. Zvezda u drugom poluvremenu te utakmice nije igrala fudbal.
Nije ga igrala ni protiv Novog Pazara (2:1), ali je pad počeo malo pre tog meča. Na krovu, gde su se voždovačka deca igrala, vodila 3:0, a šampion nekako uspeo da spasi čast i da stadion napusti pristojno poražen. Svo zaklanjanje iza veštačke trave i sličnih izgovora bili su samo okretanje glave od problema koje je najmlađa ekipa u ligi otkrila celoj Srbiji.
POČETAK LUTANJA
Rekosmo, pobeđen je Novi Pazar, ali je usledio novi poraz, na Banovom brdu. Bila je to prva utakmica u sezoni koju je Bahar počeo sa četvoricom u poslednjoj liniji. Do tada je uigravao i forsirao formaciju sa trojicom igrača u defanzivi. Odjednom, ništa od toga, kao ni od proklamovanog presinga na protivničkoj polovini.
Individualno, Izraelac se teško ogrešio o bar trojicu fudbalera iz aktuelne postave. Srđan Mijailović mu je poslužio za eksperimentisanje. Školovani zadnji vezni, počeo je pripremni period kao otkrovenje na mestu centralnog štopera. Potom je bio desni (prvo u Mančesteru), pa levi bek. Tek pred kraj jeseni se Bahar setio da ga vrati na prirodnu poziciju. Međutim, Mijailović više nije znao gde mu je glava od silnih selidbi.
O KOGA SE SVE OGREŠIO?
U tu grupu spada Žan-Filip Kraso, uz Mirka Ivanića i Aleksandra Kataija ubedljivo najkreativniji igrač ekipe. Od utakmice sa Voždovcem, počeo je još duel sa niškim Radničkim, a od sledećih 10 bio u startnih 11 samo na još tri. Stoji da je na terenu izgledao ponekad nezainteresovano. Ali, zar Bahar nije doprineo tome? Do pojave Mijatovića, Kraso je bio najbolji strelac tima. Poslednji, sedmi gol upisao je 28. oktobra protiv IMT. Asistenciju nije zabeležio od 4. oktobra i onog majstorskog dodavanja za Bukarija protiv Jang Bojsa.
Najzad, u tom neveselom društvu je Miloš Degenek, čovek koji je treći mandat u Zvezdi počeo na lično insistiranje Bahara. Degenek je označen kao glavni krivac za sramotu na “krovu”, kada je Zvezda od voždovačke dece gubila 3:0, pa uspela nekako da poraz učini pristojnim. Tačno, jeste bio kriv za prvi gol “zmajeva” kada ga je nadmudrio Borisav Burmaz, Zvezdino dete, ali daleko od toga da je bio jedini grešnik.
Od utakmice na krovu, igrane 26. avgusta, Kninjanin je za četiri meseca odigrao ukupno 74 minuta, računajući i poluvreme u Kupu protiv Radničkog iz Niša! Počeo kao desni štoper u formaciji 3-5-2, već odavno je zaboravljen, kao žrtva Baharovog tumaranja kroz sve gušći mrak.
KO PAMTI UTISAK?
Baharova lutanja su uticala da se klub prestroji u hodu i da visoke evropske ambicije zameni istim takvim, ali domaćim. Sportski direktor Mitar Mrkela je nedavno na televiziji izjavio da, u odnosu na prethodna dva učešća u LŠ, „misli da je ekipa najviše pokazala“. Neka i stoji takav stav, ali nepobitna je činjenica da je Crvena zvezda po učinku završila kao najslabija od 32 učesnika Lige šampiona. Brojke se pišu i pamte, utisak brzo pada u zaborav. I od njega nema vajde.
Tmina u koju je Bahar uveo Zvezdu je zaključena u sredu uveče. Umesto najavljene atraktivne, Zvezda je prečesto bila negledljiva do granice podnošljivosti. Umesto agresivne ekipe postala je porozna do te mere da se slavilo kada je završila utakmicu bez primljenog gola. Umesto projektovanog ubedljivog vođstva na tabeli, zaostaje za večitim rivalom.
I za kraj, umesto ogromnog promašaja u liku i delu Baraka Bahara, stiže Vladan Milojević. Izraelac mu je ostavio vreo krompir.