Dok čekamo da nam se vrati superligaški fudbal i šampionski triler između komšija sa Topčiderskog brda, vreme je možda da se podsetimo jedne od retkih utakmica beogradskih „večitih rivala“ koja je direktno odlučivala o tada, više nego prestižnom naslovu prvaka države. Da se razumemo, tada učešće u Kupu šampiona nije donosilo presudan novac iz kase UEFA, jer je glavni izvor finansiranja bio prihod od prodatih ulaznica.

Na meču Portugalija – Severna Makedonija, naša kladionica nudi kvotu 2.10 za igru ug 2-3.

I takav je bio nezamisliv, za današnje uslove.

Tog, nestvarno kišnog beogradskog predvečerja, 7. maja 1978, čega se sećaju sredovečni ili već stariji poklonici fudbala, na stadionu u Humskoj sastali su se Partizan i Crvena zvezda. „Parni valjak“ (koji je baš u to vreme dobio takav nadimak), dočekao je najvećeg rivala, udaljenog tek dvestotinak metara nizbrdo. Partizan je imao 47, a Crvena zvezda 45 bodova.

Predistorija derbija

Samo na kratko, predistorija derbija bila je sledeća. Partizan je u 27. kolu savladao Hajduk u Splitu, na čuvenom stadionu kraj Plinare (2:1). U sledećem kolu je demolirao zagrebački Dinamo u Humskoj (5:0), da bi potom trijumfalno završio i gostovanje na Karaburmi (2:1). Kada se sve sabere, te sezone je u šest duela sa ekipama iz velike četvorke, Partizan osvojio 11 bodova (do novog načina bodovanja, dva su osvajana za pobedu).

Oba takmaca imala su nebrojeno „mina“ do tada, za Partizan svakako najveća onih 3:0 za Slobodu u Tuzli. Ipak, još mnogo toga će da prođu do direktne bitke za tron.

Tada je, da podsetimo, o prvaku odlučivala gol-razlika, a ne međusobni skor. Jer, Partizan je u 61. derbiju, igranom 23. oktobra 1977. pobedio Zvezdu na Marakani (3:1), golovima Trifunovića, Vukotića i Zavišića. Strelac za Zvezdu bio je Filipović. Samo četiri dana ranije, crveno-beli su u drugoj rundi Kupa šampiona pretrpeli težak poraz od tada moćne Borusije iz Mehenglabaha (0:3), i to je i te kako uticalo na epilog duela igranog pred oko 90.000 gledalaca.

Do sledećeg trijumfa crno-belih na Zvezdinoj travi od tog trenutka proći će 17 godina…

Vratimo se tadašnjoj domaćoj sceni. Poput onog u Tuzli, nisu takvi rezultati bili retkost… Bila je to, za današnje pojmove na celoj teritoriji nekadašnje države, nezamisliva konkurencija.

Ipak, došlo se, rekosmo, do meča odluke. Ili, bar početka odluke. Celodnevni prolećni pljusak tog ranog majskog predvečerja 1978. odvratio je od pomisli da dođe na stadion bar 20.000 navijača. Ovako, od tadašnjih 55 hiljada, na tribine se sjatilo „tek“ oko 35 hiljada navijača. Igrano je 30. od ukupno 34 kola.

Pod vođstvom Ante Mladinića (Zvezdu je vodio takođe legendarni Gojko Zec), Partizan je bolje počeo i poveo sredinom prvog poluvremena, golom Momčila Vukotića.

Nestvarna utakmica

Odgovor crveno-belih usledio je u uvodnih 10 minuta drugog poluvremena. Tada sjajni desni bek Zoran Jelikić je izjednačio tek što se došlo iz svlačionica, a Zoran Filipović u 52. minutu lobom savladao Petra Borotu.

Uz dužno poštovanje današnjim majstorima loptanja, bila je to, opet za današnje uslove, nezamisliva utakmica. Partizan je odgovorio golom najboljeg strelca ikada na ovim prostorima, Slobodana Santrača. Legenda kaže da je posle ubačene lopte s levog krila, Santrač doviknuo Ivanu Jurišiću, tadašnjem štoperu Zvezde: „Moja!“. Misleći da mu to dovikuje Aleksandar „Dika“ Stojanović, slavni golman Crvene zvezde, Jurišić je propustio loptu, a „Sani“ je s peterca lako spoveo u mrežu.

Bilo je to u 62. minutu, a odluka je pala 14 minuta kasnije. Levo krilo Partizana, tada nenadmašni penaldžija i čovek razornog udarca levom nogom Boško Đorđević je raspalio, loptu je na putu ka golu zakačio Vukotić i ona je završila u mreži.

Za pobedu, vrednu u to vreme osme titule Partizana.

Bila je to jedna od poslednjih utakmica u karijeri Dragana Džajića. Posle odlaska u Bastiju, legendarno levo krilo vratilo se u Zvezdu baš pred početak te 1977/1978 i na kraju sezone otišao u igračku penziju.

Naravno da su od tada večiti rivali nakupili šampionskih trofeja, posebno od raspada nekadašnje države. Ipak, ta utakmica se pamti, kao jedna od retkih, do dan, danas, koja je direktno odlučivala o tituli. Jer, Zvezda i Partizan se smenjuju, evo već decenijama na srpskom fudbalskom tronu. Bilo je triler završnica, ali je mahom pitanje prvaka rešavano mnogo pre, ili u najboljem slučaju, makar kolo pre poslednjeg.

Pre nego što se vratimo borbi današnjih fudbalskih gladijatora, podsetimo se velikih fudbalskih imena koji su vojevali tog, ranog maja 1978. Nažalost, među živima iz crno-belog tabora nisu više Borota, Hatunić, Đurović, Santrač, Vukotić. U Zvezdinom timu, „Staja“ Nikolić.

Ove, 2022. duel odluke nas čeka već početkom takozvanog plej-ofa, u prvom kolu. Nije nužno da će epilog tog meča da odredi šampiona. Ipak, iskustvo iz prethodnih decenija nas uči da se sve mahom rešava znatno pre poslednjeg kola.

Bilo je tako i ’78, četiri runde pre kraja, ali će ta utakmica da ostane zapamćena kao direktan okršaj za titulu. Zato, setimo se aktera te nezboravne bitke. Iz poštovanja prema veličinama, navešćemo njihova imena i prezimena.

PARTIZAN – CRVENA ZVEZDA 3:2 (7. MAJ 1978.)

Strelci: 1:0 Vukotić 22, 1:1 Jelikić 46, 1:2 Filipović 52, 2:2 Santrač 63, 3:2 Vukotić 76.

PARTIZAN: Petar Borota, Ivan Golac, Tomislav Kovačević (od 62. Borislav Đurović), Aleksandar Trifunović, Nenad Stojković, Jusuf Hatunić, Ilija Zavišić (od 84. Milovan Jović), Nikica Klinčarski, Slobodan Santrač, Momčilo Vukotić, Boško Đorđević. Trener: Ante Mladinić.

CRVENA ZVEZDA: Aleksandar Stojanović, Zoran Jelikić, Milovan Rajevac (od 66. Mihailo Petrović), Ivan Jurišić, Mihalj Keri, Dušan Nikolić, Vladimir Petrović, Zlatko Krmpotić, Dušan Savić (od 46. Zoran Filipović), Nikola Jovanović, Dragan Džajić. Trener: Gojko Zec.

PROČITAJTE JOŠ:

RAT I FUDBAL Abramovič otrovan u Kijevu!?

Sin Zvezdine legende postigao prve poene u seniorskoj karijeri (VIDEO)