„Forma je prolazna, klasa je večna“. Mnogo puta se ovaj izraz upotrebljavao za razne sportiste koji i u poznim igračkim godinama svojim majstorstvom znaju da naprave razliku na terenu.
Crvena zvezda je četvrtu godinu zaredom osvojila Kup „Radivoja Koraća“. Ovo je treća sezona Željka Obradovića na klupi crno-belih, ali najveći trener svih vremena još nije uspeo da osvoji „Žućkovu levicu“.
Bilo je neizvesno u finalu, a Zvezda je u završnici slomila otpor crno-belih. Najefikasniji na terenu bio je Gedratitis sa 17 poena, ali je neko drugi bio MVP i junak ovog sjajnog meča.
CRNO-BELIMA NEDOSTAJE PLEJ
Crno-beli su u krizi, ali daleko od toga da nemaju kvalitet. Pored toga što u ovom trenutku deluje da će Crvena zvezda da ima prednost domaćeg terena u eventualnom finalu ABA lige sa Partizanom, to ne znači da crno-beli neće moći da da osvoje taj trofej.
Partizan je ove sezone pravljen kao šuterska ekipa. Ukoliko nišanske sprave podese Kevin Panter, Džejms Naneli, Pi Džej Doužer, pa čak i Zek Ledej i Frenk Kaminski, Partizan je u stanju da sruši i najveće evropske klubove.
Međutim, to nije uvek pouzdano oružje. Šut je promenljiv faktor i često ume da izda i najveće u ovom sportu. Kada ove crno-bele igrače stane šut iza linije 6.75, oni su onda u stanju da budu poraženi čak i od Splita, što smo nedavno imali prilike da vidimo.
Ono što nedostaje ovom Partizanu jeste plejmejker. Najverovantnije da je na toj poziciji bio planiran Jam Madar, ali svi znamo na koji način je on napustio Humsku.
Ostali košarkaši su ti koji mogu da prenose loptu (Avramović, Jaramaz, Panter, Doužer), ali niko od njih nije klasičan plejmejker i organizator igre. Definitivno ne dostaje taj neko ko će svojom magičnom asistencijom da spoji saigrača sa košem i obezbedi svojoj ekipi lake poene.
LIDER U SVAKOM SMISLU TE REČI
Jasno je da Partizan ima kvalitetniji tim od Crvene zvezde. To pokazuje i trenutno stanje na tabeli Evrolige, ali i ako gledamo po imenima sastava ova dva tima.
Međutim, ono što nedostaje Partizanu, a ima Crvena zvezda jeste plejmejker. To su crveno-beli rešili letos kada su na Mali Kalemegdan doveli legendarnog Miloša Teodosića.
Pored toga što Teo ima punih 35 godina, pokazao je da je ostalo još mnogo toga što on ima da ponudi na parketu. Pored sjajnih partija, Miloš je već do sada pokazao da je lider ove generacije Crvene zvezde.
To je potvrdio i u Nišu kada je rovit zaigrao u finalu i bio MVP sa ukupnim indeksom korisnosti 27. Nije Teodosić zaboravio da pogodi trojku, a još manje da magičnom asistencijom obezbedi mnogo lakih poena svojim saigračima.
Definitivno da je on neko ko je produžena ruka trenera na terenu i da sa svim svojim znanjem i iskustvom mnogo znači ovoj Zvezdi. Definitivno da crveno-beli nisu isti tim sa njim i bez njega na parketu.
BEZ SARADNJE SA NAJVEĆIM TRENEROM
Ponikao je Miloš Teodosić u FMP-u, ali trener koji se najviše vezuje za njegovu karijeru je Dušan Duda Ivković. Sarađivali su Duda i Miloš u Olimpijakosu, ali u reprezentaciji Srbije. Njih dvojica su se zajedno okitili srebrnom medaljom na Evropskom prvenstvu 2009. godine u Poljskoj.
Zanimljivo da Teo nikada nije sarađivao sa Željkom Obradovićem. Mnoge bi zanimalo kako bi funkcionisala saradnja dva genijalca – jednog na terenu, a drugog na klupi. Oni su najveći u Srbiji u ovom sportu u poslednjih 20 godina. Jedan kao trener, a drugi kao plejmejker.
U reprezentaciju ga je uveo Moka Slavnić, tako da se tu za kratko vreme mimoišao sa Željkom, dok su u prvenstvu grčke vodili velike duele. Jedan je bio na klupi Panatinaikosa, a drugi na terenu u dresu Olimpijakosa.
Posle su im putevi otišli na dve strane, Željku u Fenerbahče, a Milošu u CSKA. Bio je zatim Teodosić i u NBA ligi, kao i u Virtusu iz Bolonje.
Sada su se ponovo sreli, ali kao i do sada, samo kao ljuti rivali na terenu. Koliko bi samo igrač poput Tea značio Obradoviću i ovom timu Partizana, ali on nikada nije krio da navija za Zvezdu i da bi jednog dana voleo da zaigra u crveno-belom dresu, što je i ostvario.
To je ono što nedostaje Partizanu. Možda Crvena zvezda nema šutersku ekipu kao Partizan, ali ima košarkaša na kojeg saigrači mogu uvek da se oslone i koji je spreman i da nešto „izmisli“ ako treba kako bi njegova ekipa uspela da dođe do koša.
Napravio je Teo veliku razliku u finalu Kupa „Radivoja Koraća“!