U nedelji za nama dva su zemljotresa potresla Humsku ulicu u Beogradu, u kojoj je sedište fudbalskog i košarkaškog kluba Partizan. U nekoliko sati razmaka, ali hajde da kažemo da se prvi dogodio kad je smenjen trener fudbalera Igor Duljaj. Takav razvoj događaja najavljivan je mnogo ranije, i ma koliko Duljaj bio stručan i savestan, on je po ko zna koji put potvrdio staro pravilo: postoje fudbalski treneri koji su smenjeni i oni koji će da budu smenjeni. Trećih nema.

EVROLIGA: Kvota kladionice MaxBet na pobedu Olimpijakosa protiv Barselone (18:45) je 1.43.

Što se košarke tiče, tu se dogodilo nešto što je lepo i korisno ne samo za Partizan, nego i za Srbiju, pa i za ceo ovaj region – Željko Obradović je ostao među nama.

ŽOC NE PRIPADA SAMO PARTIZANU

Namerno kažem „među nama“ jer najtrofejniji evropski trener ne pripada samo Partizanu. Gde god da se pojavi, u Splitu, Zadru, Podgorici, Zagrebu ili Ljubljani – svuda je dočekan tako što publika ustane i aplaudira mu nekoliko minuta. To je poštovanje koje se ne stiče preko noći i Željko ga je gradio decenijama. I zaslužio ga je.

Ne znam koliko su u Partizanu svesni šta su dobili time što je Obradović produžio ugovor na još dve godine. Ja jesam,i to mogu da dokažem primerima. Evo, on je postao trener Partizana 2021, a od tada je taj njegov klub ubedljivo najgledaniji u Evroligi, kao i u ABA ligi. Nije se to dogodilo slučajno, niti su navijači počeli da pune hale gde igra Partizan da bi gledali Obradovićeve gestikulacije. Ne, oni savršeno dobro znaju da gde je Željko tu je i dobra košarka. Igrači iz celog sveta, ali baš iz celog sveta, žele da dođu da ih baš on trenira kako bi ih učinio boljima. I skupljima. Primera je bezbroj, od Egzuma, Lesora i Madara, pa do kapitena Pantera. Svi su oni bili dobri košarkaši i ranije, ali posle godinu-dve rada sa Željkom postali su ekstra i njihova tržišna cena je višestruko skočila. To se nije dogodilo slučajno.

UVREDE KAO DOKAZ STRAHA

Znam da postoji i druga strana, ona koja Obradovića zove „rumeni Turčin“, ili „Obradoglu“. Time ga ne vređaju, nego samo dokazuju koliko ga cene i koliko ga se plaše. On nijednom nije dao ni najmanji povod da ga bilo ko za bilo šta kritikuje. Čak i onda kad je govorio da Partizan nije državni projekat govorio je o onome što zna i što su velikim delom bile činjenice. Na stranu to što je kasnije tumačeno ovako i onako, Željkova namera i tada je bila da podvuče koliko voli Partizan i koliko voli da radi u Srbiji. To je neprocenjivo (ma koliko pojedinci licitirali sa njegovom platom).

Možda se može pronaći neka zamerka pivu „Žoc“, koje se toči u Obradovićevom Čačku, ali njemu samom – teško.

Svojevremeno je Dragan Kićanović, tada zvanično najbolji košarkaš sveta, rekao: „Džaba mi to što sam prvi na svetu kad sam u Čačku drugi. Tamo je neprikosnoveni kralj Radmilo Mišović“. Kad sam pre nekoliko meseci razgovarao sa Darkom Rajakovićem, Čačaninom, koji trenira NBA klub Toronto Reptors, on mi je rekao skoro istu rečenicu: „To što ja radim u Americi u Čačku ne važi. Tamo je bog Žoc“.

CRNO-BELIMA VIŠEGODIŠNJI UGOVOR EVROLIGE?

Taj „bog Žoc“ tvorac je je jedne od najneverovatnijih, ako ne i najluđih košarkaških priča. On je trenirao onaj Partizan koji je 1992. u Istanbulu doneo do sada jedinu košarkašku titulu klupskog prvaka Evrope ovoj zemlji. Istina, tada se zvala Jugoslavija. Kao trener-početnik pobedio je sve evrpske velikane i sve njihove strane zvezde i sa najmlađim timom u kome nije bilo nijednog stranca osvojio Kup šampiona. Pritom su sve utakmice, osim jedne, odigrali daleko od Beograda, u španskoj Fueanlabradi. Taj podvig se i danas pominje kao vrhunac junaštva i viteštva.

Šta je Partizan dobio time što će Željko Obradović još dve godine da sedi na klupi ovog kluba? Pre svega, poštovanje širom Evrope. Nije isključeno da Evroliga ponudi Partizanu višegodišnji ugovor, a to je isključivo zasluga Željka Obradovića. Uz takav ugovor ide i deo od TV prava, što su milioni evra, pa i to može da se pripiše trenerovoj zasluzi. Uz sve to, Partizan je evropski šampion kad je reč o prodaji sezonskih karata, a i to ne bi bio da nema Obradovića. Da ne pominjem dvadesetak hiljada gledalaca u Beogradskoj areni na gotovo svakoj utakmici. Oni podjednako dolaze i zbog Pantera i zbog Ledeja i zbog Kaminskog i Alekse Avramovća, ali i zbog Željka Obradovića. Koji je sve ove igrače, i još mnoge druge, učinio boljim nego što su bili.

Eto, zato je Srbija profitirala produženjem njegovog ugovora na još dve godine.

BONUS VIDEO: