Niš je posle muškog bio domaćin i ženskog nacionalnog Kupa „Milan Ciga Vasojević“, koji nije izazvao toliko interesovanje široke javnosti, ali je na njemu viđena odlična ženska košarka i niškoj publici se predstavio veliki broj mladih košarkašica pred kojima je lepa karijera. Trofej je zasluženo osvojila ekipa Mege koja je u finalu savladala Partizan sa 73:70.

EVROLIGA: Kvota naše kladionice na pobedu Efesa prtiv Bajerna (18:30) je 1.53.

Veliko slavlje košarkašica Mege je usledilo posle završetka utakmice, a jedna od najsrećnijih bila je Vladana Vujisić, košarkašica iz Niša koja nosi dres Mege i koja je svoj prvi klupski trofej osvojila u svom rodnom gradu.

– Prvi trofej u karijeri i to u Nišu. Nije mi se dalo prošle godine, negde sam u glavi sebi zacrtala da to bude sada i da se vratim iz povrede do Kupa. Bilo je to jako teško, svi su bili skeptični, ne sme da se žuri toliko posle operacije, mora postepeno. Rekla sam da moram da osvojim taj Kup u Nišu jer mi je prošle godine stvarno teško palo što nisam mogla da igram, jedva sam gledala utakmice.

Vujisić je prošle godine, neposredno pred Kup „Milan Ciga Vasojević“, zadobila tešku povredu.

– Pokidala sam prednji ukršteni ligament, bočni ligament i meniskus, popularna trijada. Oporavak je bio skoro godinu dana, povredila sam se 7. marta. Operisana sam 26. maja. Povredila sam se desetak dana pre Kupa, taman sam ušla u dobru formu i bila sam spremna za završnicu prvenstva. U januaru mi je kondicioni trener rekao da nije siguran da li ću da se vratim do Kupa, ja sam rekla da ću da dam sve od sebe samo da budem u sastavu od 12. Na kraju, uspela sam da zaigram u prvenstvu nedelju dana pre Kupa i da evo, imam minutažu i na dve utakmice u borbi za trofej.

RAŽNATOVIĆEV POZIV I PRODUŽETAK UGOVORA

Primer dobrog odnosa kluba prema igraču pokazala je Mega u slučaju Vladane Vujisić, o ovakvim stvarima retko kada imamo priliku da nešto čujemo i pročitamo.

– Ljudi iz kluba su prema meni ispali maksimalno korektni, Meni je ugovor isticao u aprilu, a povredila sam se u martu. Nazvao me Miško Ražnatović i rekao da ne brinem, da ćemo da produžimo ugovor. Da je jako bitno da imam gde da se oporavljam i gde da se vratim posle povrede. Dva dana posle povrede sam potpisala novi ugovor, to mi je mnogo značilo i zaista sam im zahvalna na tome.

Godinu dana kasnije, Vladana je imala bitnu ulogu u osvajanju trofeja.

– Bio je dogovor sa trenerom da igram po desetak minuta jer su dve utakmice u dva dana, nije to uobičajeno u ženskoj košarci. Meni jedna sekunda može da promeni stanje, da obnovim povredu. Presrećna sam što sam se vratila i što sam u mom gradu osvojila svoj prvi trofej. Bila sam optimista i pre kupa, rekla sam saigračicama da ćemo da osvojimo Kup.

Iako minutaža nije bila prevelika, Vujisić je bila zapažena u svakom minutu provedenom na terenu, pre svega po dobroj odbrani u polufinalnoj utakmici.

– Polufinale je teško na ovakvim turnirima. Kraljevo je iskusna ekipa, dobili su novog trenera pre finala kupa, ta promena je na njih dobro delovala. Mislim da smo u neizvesnom meču pre svega dobrom odbranom uspele da dođemo do pobede.

Vladanin zadatak u odbrani nije bio nimalo jednostavan, naspram sebe je imala Draganu Gobeljić, jedno od najzvučnijih imena u domaćoj ženskoj košarci.

– Po mom mišljenju Gobeljić je najbolja košarkašica u ligi, iako je veoma iskusna. Stvarno je klasa od igrača. Pre utakmice mi je trener rekao da mi je odbrana primarna u ovoj fazi povratka iz povrede. Inače, volim da čuvam Draganu, veliki mi je izazov kada igram protiv nje. Ima sjajan šut, ali i prodor, izuzetno inteligentna košarkašica. Uživala sam u utakmici i mislim da sam dobro uradila svoj posao.

EKIPA U KOJOJ NEMA SUJETE

U finalu je Mega najvećim delom utakmice delovala sigurno i vodila je ubedljivo. Ipak, na kraju su nekim svojim greškama uvele utakmicu u neizvesnu završnicu.

– Hteli smo malo da zabavimo nišku publiku (smeh). Košarkašice Partizana su stale u neki zonski presing i zbunile smo se, poklonili smo im nekoliko lakih poena, mi smo ih vratili u igru. Tokom sezone smo ih dva puta lako dobile, a inače, i kod njih je reč o izuzetno mladoj ekipi. Pokazale su zube, svako želi da uzme trofej, malo smo podbacile u finalu, ali smo ipak slavile.

U Prvoj ženskoj ligi Srbije Mega se nalazi ubedljivo na prvom mestu na tabeli i prvi je favorit za osvajanje šampionske titule.

– U prvenstvu smo uglavnom sve protivnice pobeđivale velikom razlikom, tako da su nam ovakve utakmice kao u Nišu dobro došle da se pripremimo za završnicu prvenstva i ono što nas čeka. Imamo kontinuitet dobrih rezultata, mlada smo ekipa gde svako zna šta radi. Imamo sistem, svako ima svoju ulogu, nema ljubormore, sjajno funkcionišemo zajedno. Primera radi, nama je startni plejmejker 2007. godište, a menja je košarkašica 2003. godine i tu nema ni trunke sujete. Imamo mladog i ambicioznog trenera Milana Vidosavljevića, selektor je juniorske reprezentacije Srbije, pred njim je sjajna karijera. Čovek zna šta hoće i šta radi. Očekujemo duplu krunu ove godine.

O protivnicima u plej-ofu ne razmišlja mnogo.

– Od početka sezone igra ekipe raste. Početak je bio nesiguran, ali sve bolje i bolje igramo. Moj je zadatak da se uklopim i uđem u ritam i verujem da ćemo u plej-ofu još bolje da izgledamo. Verujem da ćemo tada biti na vrhuncu. Iskreno, ja sam za to da dobijemo Zvezdu u polufinalu na dve dobijene utakmice, a posle toga se finalna serija igra na tri dobijene i tu bih volela da igramo protiv Kraljeva. Ne biramo protivnike, mi smo prve na tabeli sigurno, a one će da se bore za raspored do četvrtog mesta.

Uslovi za rad u Megi su na vrhunskom nivou.

– Kad sam došla u Megu prijatno sam se iznenadila uslovima koje nude za trening pre svega. Sada se dvorana zove Trening centar „Dejan Milojević“, imamo dole teren, gore teretanu, fizio ambulantu uvek na raspolaganju, svi smo pokriveni terapijama, sve je dostupno 24 sata dnevno, mašine za šut… Mislim da u Srbiji niko nema takve uslove za trening. Pri tome mislim i na muške ekipe Zvezde i Partizana.

TETKA VLADANA

Vujisić još nije napunila 26 godina, a u Megi je najstarija košarkašica.

– Saigračice me zovu tetka Vladana, tako se šale sa mnom. Jako mi je lepo sa njima jer su to sve devojčice pune entuzijazma koje vole da treniraju. Ambiciozne su i lepo se osećam pored njih jer i ja volim da radim. Nekada se u igri vidi neiskustvo, dođe to do izražaja, ali ih ne bih menjala, jako su dobre i baš ih volim.

Vujisić je najveći deo karijere provela u niškom Studentu, prati i sada igre svog kluba koji se ove sezone bori za opstanak.

– Student me pozitivno iznenadio jer znam da su loše ušle u prvenstvo i drago mi je da su uspele da prevaziđu probleme i da u drugom delu prvenstva igraju bolje. Nadam se da će da ispune svoj cilj i ostanu u ligi. Gledam ih kada god mogu, to su moje drugarice i podržavam ih. Gledala sam baš meč protiv Crvene zvezde gde su bile nadomak pobede, zaista su ispustile veliku šansu. Uz njih sam i želim ih u ligi i sledeće sezone.

Veliki je jaz u domaćoj ligi što se kvaliteta četiri prvoplasirane ekipe tiče i ostalih timova.

– Mislim da je prošle sezone bila jača konkurencija i liga. Sa par ekipa igramo izjednačene utakmice, ali donja polovina tabele je kvalitetom dosta slabija. Volela bih da se više naših košarkašica vrati i da liga bude jača. Imamo samo sedam, osam jakih utakmica u sezoni. Ne bih da zvučim prepotentno, ali nekada su naši treninzi jači od nekih utakmica.

AMBICIOZNI MORAJU DA NAPUSTE NIŠ

Uz Vujisić koja je iz Niša, u Megi sjajno igra i Marta Mitrović iz Aleksinca. Iz jugoistočne Srbije ima dosta košarkašica koje su kvalitetom prevazišle timove iz svojih sredina.

– Malo je ženskih klubova, ja sam bila posle Studenta i u Vojvodini, ali sam najzadovoljnija radom u Megi. Najviše bih volela da igram u svom rodnom gradu, ali sve što je kvalitetnije ide u Beograd. Tamo su mnogo bolji uslovi i sve je bolje za razvoj košarkašica. Mi u Megi imamo status kao i muški klub, niko nas ne deli, sve uslove za rad imamo i naše je samo da igramo. Toga nema u drugim sredinama, na žalost ni u Nišu, zato odlaze svi koji imaju veće ambicije u sportu. Teoretski, kada bi se vratile košarkašice odavde iz Niša i regiona, bila bi to sjajna ekipa. Ipak, potrebno je da se mnogo toga promeni kako bi se to i desilo.

Vujisić je ambiciozna košarkašica i želi da igra na vrhunskom nivou i u nastavku karijere.

– Moje ambicije su da se nekad u budućnosti oprobam u inostranstvu, na međunarodnoj sceni. Imam ugovor do kraja sezone sa Megom, ali smo imali već neke razgovore i za narednu. Vraćam se iz teške povrede, videćemo. Meni je u Megi sjajno i ne bih imala ništa protiv da ostanem i dalje tu. U klubu postoji kontinuitet dobrog rada, osećam da i dalje napredujem.

Vladana Vujisić ima srebrnu medalju sa U20 Evropskog prvenstva 2018. godine u Mađarskoj, a u Nišu je osvojila prvi trofej u klubu. Tek ulazi u najbolje košarkaške godine i sigurno je da su njene najbolje partije rezervisane za budući period.