Skoro čitave sezone popularni Žoc radi sjajan posao, ali se posebno istakao u utakmici sa „kraljevskim klubom“. Istina, protivnik crno-belih je po mnogo čemu specifična ekipa, pa nije čudno što je trebalo da se izađe iz okvira uobičajenog i konvencionalnog kako bi se došlo do uspeha.

SUPERLIGA SRBIJE: Kvota kladionice MaxBet da će Partizan da pobedi Vojvodinu u Novom Sadu je 1.93. Utakmica počinje u 20.00.

Crno-beli deo Beograda, Srbije (i šire) slavi kolosalnu pobedu Partizana protiv Real Madrida u Evroligi. Ne samo što je ona možda i ključna za eventualni prolaz u Top 8 fazu, već i zbog toga što su one retke protiv pomenutog rivala (tek treća u poslednjih 18 utakmica). Koliko je trijumf značio srpskom predstavniku pokazuju i reakcije igrača i navijača – euforija i nekontrolisana radost.

Ovakav epilog je zapravo i očekivan, pošto je u dvorani „Štark arena“ bilo 20.068 ljudi (najviše u ovoj sezoni na jednom meču elitnog takmičenja), a važnost susreta je samo doprinela spektaklu o kome priča cela Evropa. Tim iz Humske je sada na deobi šestog mesta na tabeli i samo je čudo potrebno da se ne plasira u četvrtfinale (po dve pobede Žalgirisa i Baskonije, odnosno dva poraza Partizana u poslednja dva kola).

Ono što je posebno zanimljivo sa utakmicom je i to koliko su crno-beli ubedljivo slavili. Malo ko je verovao da tako lako može da se savlada gigant kakav je „kraljevski klub“, koji je pritom, kao i obično, jedan od glavnih pretendenata na titulu šampiona „starog kontinenta“. Radi se o timu koji je mešavina „suvog“ kvaliteta i iskustva, fizičke superiornosti i kao beton tvrdog sistema.

Pa, kako je onda Partizan uspeo maltene da ga pregazi i da u jednom trenutku stekne prednost od 20 poena razlike? Razlog je poprilično jednostavan – Željko Obradović. Evo koje je taktičke minijature iskoristio kako bi svome timu doneo uspeh.

ALEN SMAILAGIĆ

Verovatno ključni igrač u sinoćnjoj postavci popularnog Žoca je bio Alen Smailagić. Pošto se u Realu skoro sve vrti oko Valtera Tavaresa, koji je nezaustavljiv za skoro sve centre u Evropi, po tom pitanju je moralo nešto da se učini. Matijas Lesor ne može da mu parira visinom, što čak ni njegove izvanredne fizičke predispozicije ne mogu da nadomeste. Bila mu je potrebna pomoć, a tu je mladi Kotežanin uradio ogroman posao.

Ideja je bila da popularni Smajli izvlači gorostasa iz reketa Madriđana. Način na koji je to činio je bio iz takozvanog „popa“, okrećući se spolja, na trojku, posle postavljenog bloka za igrača sa loptom. Tu je postojala jedna začkoljica. Morao je da pogađa sa te distance, kako bi u kontinuitetu primoravao Tavaresa da izlazi na njegov šut.

Srećom po Partizan, Alen je iz prve pogodio svoj prvi šut, što je umnogome odredilo tok susreta. Da nije, vrlo je moguće da bi mu čuvar ostavljao slobodan prostor da šutira sve dok ne pogodi, računajući na to da će da uđe u crnu seriju, što bi centra „kraljevskog kluba“ zadržalo da „kampuje“ u reketu i lupa rampe.

Tavares je bio toliko opterećen da je ušao u problem sa faulovima. Na kraju ih je sakupio pet, plus jednu tehničku, koja je nastala iz frustracije. Onog trenutka kada je popularni Edi napustio parket, prednost Partizana je dostigla maksimum. Na kraju je duel završio sa samo sedam poena i četiri skoka, što dovoljno pokazuje koliko je bio zaustavljen.

BRŽI TEMPO

Trener Obradović se opredelio da utakmicu odigra sa što više poseda. Napadi su trajali kraće, a ovome je doprinelo i trčanje u leđa protivniku, tačnije, mnogo više kontranapada nego ranije. Čak ni Matijasu Lesoru nije bilo strano da „povuče“ napred posle skoka, što nismo u prilici često da viđamo.

Kao rezultat ovakve ideje je veliki broj lakih poena na obruču. Na kraju krajeva, konačan rezultat pokazuje u koliko brzom tempu se igrala utakmica. Naravno, predvodnik ove taktike je bio Dante Eksum, čija je napadačka tranzicija možda i najbolja u Evropi. Real se nije preterano dobro snašao u odbrani ovog segmenta, ali jeste uspevao da uzvrati na isti način, doduše, iznuđujući veliki broj faulova i slobodnih bacanja.

KRUŽENJE

Pošto je jedan od glavnih zadataka Partizana bio kako da se neutrališe Valter Tavares, trebalo je da se smisle i načini kako da se igra oko njega. Crno-beli nisu prezali od ulaska u reket, iako to druge ekipe masovno čine. Štaviše, insistirali su na tome, ali ukoliko bi se našli blizu pomenutog košarkaša, napravili „krug“ i produžili dalje u potrazi za boljim rešenjima.

Tačnije, nije se po svaku cenu polazilo u realizaciju, već bi lopta po izlasku iz reketa onoga ko je drži nastavila da kruži. Neretko bi on potom naskočio na poludistancu i pogodio ili iznudio „mis-meč“ situaciju, odnosno preuzimanje, pa bi Valter Tavares ostao visoko na nižem igraču od sebe.

KONCEPCIJSKI RIZIK

Kako bi se zatvorio Valter Tavares, potrebno je bilo da se odrede koncepcijski rizici. Oni su se sastojali u vidu pomaganja sa nešto lošijih šutera kako bi se centar udvajao u reketu. Uglavnom je Gabrijel Dek tu bio okarakterisan kao najslabija karika, te je Argentinac imao skoro sav prostor ovog sveta da šutira trojke.

Ponekad se dešavalo da i Džanan Musa bude ostavljen sam, kao i Mario Hezonja i Rudi Fernandez. Sa drugom dvojicom je Partizan imao određenu dozu nesreće i sreće u isto vreme, pošto je Hrvat bio ubojit i kažnjavao je to što mu je ostavljen prostor, dok je Španac zakazao u šutu van linije 6.75 metara iako je imao mnogo povoljnih pozicija.

PROČITAJTE JOŠ:

POŠTEDA ZA KAPITENA Borjan obišao pola planete! Ostali reprezentativci u timu

JEDNOM NOGOM U TOP 8 Samo je čudo potrebno da se Partizan ne plasira! Ovo je računica