Fudbalska reprezentacija Srbije porazila je Austriju sa 2:0 na „Marakani“ i potvrdila da joj je mesto među elitnim reprezentacijama u Ligi nacija. Međutim, to nije jedini benefit koji je ostvaren nedeljnim trijumfom.

KVALIFIKACIJE ZA SP: Litvanija u 18.00 dočekuje Finsku, a kvota kladionice MaxBet na tip 2 je 2.20.

FSS će zbog igranja „orlova“ u A diviziji Lige nacija da zaradi ozbiljan novac. Ali ni to nije toliko ključno koliko činjenica da je fudbalska reprezentacija Srbije pokazala jedno novo lice u odnosu na prethodni period i važne utakmice.

FIJASKO U KATARU

Na Mundijalu u Kataru bila je to ekipa koja je igrala „o-ruk“ fudbal. Bez ikakvih taktičkih kočnica. Videlo se to najbolje u utakmici protiv Kameruna kada je prokockano vođstvo od 3:1. Svaka iole taktički zrela selekcija, da ne kažemo taktički zreo selektor, tu utakmicu bi zatvorio, uzeo tri boda i povećao sebi plasman u nokaut fazu.

Ali, to nije uradio Piksi i to nije uradila Srbija, pa je Svetsko prvenstvo okončala sa jednim bodom, osam primljenih golova i na 29. mestu od 32 ekipe.

BLEDO EVROPSKO PRVENSTVO

Usledilo je Evropsko prvenstvo u Nemačkoj, a Dragan Stojković je postao prvi selektor koji je odveo našu reprezentaciju na tri vezana takmičenja. A tamo kao da je želeo da dokaže celoj zemlji da nije trener koji igra na gol više (iako to jeste bio i u klupskoj karijeri).

Primila je Srbija samo dva gola i to u mečevima protiv Engleske (1:0) i Slovenije (1:1), ali je delovala kao tim koji tri dana nikome ne bi mogao da postigne gol, a jedini je mrežu zatresao Luka Jović protiv Slovenije i to u frci u poslednjim sekundama meča.

Kada je suštinski trebalo da pokaže ko je i šta je u odlučujućem meču protiv Danske i da urlikne poput lava, Srbija se umesto toga pretvorila u bezopasnu macu koja nije uspela ni da zagrebe ruku Skandinavcima. Bez ideje, bez cilja, u nekim trenucima i bez svesti da je samo pobeda vodi dalje.

TREĆE LICE U LIGI NACIJA

A onda je došla Liga nacija. U grupi sa evropskim prvakom Španijom, redovnim „krvnicima“ Švajvarcima i Dancima koji su nerešiva enigma za Dragana Stojkovića, svi su otpisali Srbiju. A onda smo videli nešto drugačije. Španija je došla u Beograd u prvom kolu i mogla je lako da se vrati kući sa šamarom. Pamtiće celog života Luka Jović onaj promašaj.

Protiv tradicionalno neugodne Švajcarske osvojena su četiri boda, a kao na Evropskom prvenstvu usledio je meč odluke protiv Danske. Šta je bila razlika? Srbija je dominirala i apsolutno zaslužila pobedu. Ali, ostalo je 0:0, baš kao u Minhenu na evropskoj smotri. Morali su „orlovi“ u baraž, ali već tad su nagoveštavali da su drugačiji tim.

A u baražu kao Muhamed Ali koji je trpeo udarce Džoa Frejzera. Imala nas je Austrija i u Beču (1:1) i u prvih 45 minuta u Beogradu. Najbolje je to opisao strelac prelepog gola u Beču Lazar Samardžić. Međutim, Srbija je pokazala novo lice. Lice ekipe koja se ne predaje i veruje do poslednjeg trenutka. Ta vera se isplatila, pa je golovima Nemanje Maksimovića i Dušana Vlahovića stigla i nagrada (2:0). Ponovo je nacionalni tim u A ligi, iako je selektor rekao da nam je stepenica više po meri.

Možda je i u pravu, a navijačima ostaje nada da bi ova Srbija mogla da se pojavi dogodine na Mundijalu u Americi, Meksiku i Kanadi. Otresita, neustrašiva, takmičarski nastrojna. Onakva kakvu želimo da gledamo. Samo takva može do uspeha na velikom takmičenju. Nije Liga nacija Svetsko prvenstvo, ali nam igre u njoj daju za pravo da ponovo verujemo.