Igranje za reprezentaciju je na dobrovoljnoj bazi igrača. I nedolazak može da bude opravdanje nekoliko puta, ali nikako da se to dešava pred svaki spisak u Ligi nacija! Treba biti iskren i reći da se temelj pravi sa drugima, ako već ne postoje motivi za igranje u dresu „orlova“…

EVROLIGA: Kvota naše kladionice na pobedu Partizana protiv Monaka (20:45) je 1.90.

Jasno je da braća Sergej i Vanja Milinković  Savić neće da igraju za Srbiju. Vezista inače retko kad ima medijske istupe i nije se oglašavao na temu reprezentacije posle Evropskog prvenstva. Ostaće zabeleženo da je pred mečeve sa Španijom i Danskom istovremeno trenirao u Al Hilalu, a našem timu prijavio povredu. U razgovorima sa selektorom Draganom Stojkovićem traži alibi, pa kada je tako treba podvući crtu i dati mu zahvalnicu za period koji je proveo u nacionalnom timu.

Slična je priča sa golmanom, Vanjom. Tri puta je bio pozivan, a onda posle utakmice pred okupljanje žali se na povredu. Posle reprezentativne pauze brani kao „mačka“ za Torino. I njemu treba da se napiše ista zahvalnica…

Možda ih boli što su ispali iz tima „orlova“? Piksi im je bio dobar kada su bili standardni, upisivali nastupe, a bilo je onih kada nisu bili na nivou. Nekada zbog drugih ne mogu stalno da dobijaju kredit. I klupa je za igrače, pogotovo vrhunske profesionalce.

Za svoju zemlju se igra srcem, treba da se ima velika želja, ako se hoće napred. Braća su tu, a kao da nisu… Imaju naslednike, bez svakog se može. Selektori se menjaju, dok odnos i pristup igrača mora da bude isti.

Ne vredi na silu. Izgleda da Sergej i Vanja Milinković Savić imaju samo klupske planove. Ako je tako…