Saša Obradović je bio deo reprezentacije Jugoslavije koja je devedesetih godina harala evropskim i svetskim terenima. Sa nacionalnim timom je osvojio tri evropska i jedno svetsko zlato. olimpijsko srebro iz Atlante 1996. godine, kao i bronzu na Evropskom prvenstvu 1999.
Te 1999. godine je igrao za Virtus iz Rima, a za njega se ozbiljno zainteresovala Barselona. Sve je bilo dogovoreno, a na kraju nije bilo ništ od toga.
– Dolazi ta godina kada mi je pukla Ahilova tetiva igrajući za reprezentaciju. Aito je bio trener Barselone i sve je bilo toliko izgledno da će to da se desi… Za mene samo pomisao da treba da završim u jednoj od najvećih ekipa ne treba da pričam koliko je meni značila – rekao je Obradović u podkastu Jao Mile.
LEKARI ZABRANILI DA IGRA
Iako su mu lekari zabranili da se takmiči, on se pojavio na pripremama.
– Završio sam sezonu sa povredom, dobro mi se upalila tetiva. Savet lekara je bio da ne igram za reprezentaciju, opet mi je bilo ponovljeno kroz druge analize koje sam radio prvo u Rimu, a onda u Berlinu da ne bi trebalo da igram, da treba da se oporavim jer je to ozbiljna stvar i da tako treba da prihvatim to. Međutim za mene je tada, pa i sada, uvek velika čast i odgovornost bila da igram za državni tim i nisam mogao da razmišljam na drugi način. Pa čak i po cenu onog što se dogodilo, da ne dobijem ugovor u najvećem timu – istakao je Obradović.
Iako je propustio veliku šansu, ni danas ne žali zbog svog postupka.
– Meni je to ipak i dalje ostala najveća privilegija. Ne žalim. U tom momentu kada sam se povredio ostao sam tamo negde u sobi i isplakao se posle dijagnoze, posle toga došao u hotel, istuširao se, najnormalnije spavao kao da se ništa nije dogodilo i sutradan je došao novi dan – objasnio je Obradović i dodao:
– Ja sam ekstreman slučaj, ja sam dosta toga izgubio, igrački, reputacijom, jer nisi više isti igrač kad se povrediš.
PROČITAJTE JOŠ:
Kalinić: Teodosić je naš drugar i kapiten… Pritisak je rat u Ukrajini, a ne ovo