Umesto „It’s coming home“, prošle godine bilo je „coming to Rome“, a ove su opet prerano fudbaleri, a ne fudbal, vratili svojim kućama da gledaju završnicu Mundijala iz svojih fotelja.
Engleska je ponovo razočarala svoje navijače, javnost i svoje ambicije. Od 1966. godine Englezi i dalje čekaju jedan veliki reprezentativni trofej, ali jasno je da ova ekipa ima kvalitet, samo je pitanje – kako da se nadmeće sa najjačima?
Prokletstvo bele tačke ponovo je stiglo Engleze, iako nisu ispali u penal seriji, promašaj Harija Kejna sa 11 metara u finišu meča sa Francuskom koštao ih je eliminacije. Niko ne može da kaže da su Francuzi bili toliko bolja ekipa i da bi bilo nezasluženo da su Englezi došli do 2:2, produžetaka i potencijalnog plasmana u polufinale. I to im je jedina uteha – da su opet bili blizu i da ova ekipa ima kvalitet.
Ako premotamo malo kasetu unazad, Englezi su u ovom veku na penale ispali dva puta na evropskim i dva puta na svetskim šampionatima. Prvo 2004. godine. Portugalci su eliminisali Engleze u četvrtfinalu EP, tragičari su bili Dejvid Bekam i Darijus Vasel. Samo dve godine kasnije, isti rivali igrali su i četvrtfinale Mundijala u Nemačkoj, ovog puta su Frenk Lampard, Stiven Džerard i Džejmi Karager očajno izvedenim penalima poslali svoju ekipu kući, a Portugalce u polufinale.
Portugalce su u novoj deceniji zamenili Italijani. Na EP u Poljskoj i Ukrajini, Italijani su na penale prošli u četvrtfinale, Ešli Jang i Ešli Kol su promašili sa 11 metara. I poslednji put, svima još uvek svež u sećanju dogodio se u prošlogodišnjem finalu EP i to na Vembliju, posle 1:1 usledila je penal serija. Geret Sautgejt je baš zbog penala uveo Saku, Rašforda i Sanča i sva trojica su promašila svoje udarce i Italijanima doneli evropski trofej.
Nije na odmet da se vratimo i koju godinu prošlog veka, kada je sadašnji selektor Geret Sautgejt bio tragičar u penal seriji u polufinalu EP 1996. Engleska je takođe bila domaćin, u polufinalu se sastala sa Nemačkom, jedini penal u šestoj seriji promašio je Sautgejt.
DORKING – MEJDENHED 1&GG DOMAĆI SU TAKVA EKIPA
ENGLEZI NISU VELIKA REPREZENTACIJA
Premijer liga je jedno, engleska reprezentacija nešto sasvim drugo. Jedan veliki trofej za vek i po postojanja najstarijeg saveza u istoriji, ipak je premalo. Uz to, Englezi drže rekord od osvajanja poslednjeg trofeja, do Mundijala u SAD, Kanadi i Meksiku proći će tačno 60 godina od kako su poslednji put osvojili jedino veliko takmičenje.
Pogledajte samo rezultate Engleza protiv velikih reprezentacija na Mundijalima u ovom veku.
2006: Pobede nad Paragvajom, Trinidadom i Tobagom, Ekvadorom, remi sa Švedskom, eliminacija od Portugalije.
2010: Remiji sa SAD i Alžirom, pobeda nad Slovenijom, eliminacija od Nemačke
2014: Porazi od Italije i Urugvaja, remi sa Kostarikom – eliminacija u grupi!
2018: Pobede nad Tunisom i Panamom, poraz od Belgije, pa pobede nad Kolumbijom i Švedskom i onda porazi od Hrvatske u polufinalu i opet Belgije u meču za treće mesto
2022: Pobede nad Iranom, Velsom, Senegalom, remi sa SAD i eliminacija od Francuske.
Ako prelistamo i evropske šampionate, Englezi su ispadali redom od – Portugalaca (2004), 2008. se nisu ni kvalifikovali, Italije (2012), Islanda (2016) i u finalu 2021. opet od Italije.
Zaključak – Englezi na poslednjih pet prvenstava nisu pobedili nijednom protiv najjačih rivala. Na EP su takođe gubili kada je bilo najvažnije. Dakle, jasno je – reprezentaciju Engleske ne možemo smatrati velikom gledajući rezultate na Mundijalima u novijoj istoriji.
NOTS KAUNTI – GEJTSHED 1-1&3+ NEPOŠTENA BORBA
VELIKI ZNAK PITANJA IZNAD SAUTGEJTA
Osim prokletstva sa 11 metara i očajne tradicije, mora se otvoreno postaviti pitanje i da li je Sautgejt pravi čovek za klubu Gordog Albiona.
Istina, Sautgejt je doveo Engleze do polufinala SP 2018 i finala EP 2020, ali je i objektivno, dobio generaciju od koje su polufinala i finala potpuno očekivana. Englezi u timu imaju ponajbolje igrače Mančester sitija – Vokera, Stounsa, Fodena, uz Griliša, koji igra promenjivo i u klubu, dok se Kalvin Filips tek oporavio. Hari Kejn je godinama među najboljima napadačima sveta i Evrope. Bukajo Saka je zvezda u usponu, jedan od najboljih na ovom turniru, Henderson je kapiten Liverpula, Deklan Rajs je Englez procenjen na preko 100 miliona evra i kao šlag na torti tu je Džud Belingem, i sadašanja i buduća zvezda evropskog i svetskog fudbala, trenutno među top 5 najvrednijih igrača na svetu. Treba istaći i to da je Sautgejt iz sebi znanih razloga i dalje verovao Džordanu Pikfordu, a ne Niku Poupu i Aronu Ramsdejlu, dvojici najboljih golmana Premijer lige od početka ove sezone.
Rezultati Engleske uoči Mundijala svakako su upalili sve alarme, ali FA ipak nije reagovao. U junu i septembru, u dva reprezentativna prozora, Englezi nisu nijednom pobedili, uz skor 0-3-3, pritom su do poslednje utakmice sa Nemcima, kada su dali tri gola (3:3), postigli samo jedan gol i to iz penala na pet mečeva! Dupli poraz od Mađara i to drugi 4:0 usred Engleske, takođe nisu bili dovoljni da se preisipitaju opcije za Sautgejta i u toj atmosferi, tim je otišao u Katar.
Grupa je bila laka, videli smo to ubrzo, Vels i Iran su među najgorima na prvenstvu, SAD su lako ispale od Holandije, te je ubedljiva pobeda nad Senegalom, bez Sadija Manea, samo zamazala oči pred povratak u realnost i poraz od Francuske.
BUDUĆNOST, IPAK, SVETLA
Ono što opet vraća Englezima optimizam, što oni najviše vole, jeste generacija koja je tek sada stupila na scenu. Od najboljih i najtalentovanijih igrača očekuje se da budu u svom zenitu karijere na Mundijalu 2026, što pokazuje koliko će imati godina najbolji među njima:
Džud Belingem – 23
Fil Foden – 26
Harvi Eliot – 23
Deklan Rajs – 27
Bukajo Saka – 25
Ris Džejms – 26
Ben Vajt – 29
Markus Rašford – 29
Džejms Medison – 29
Aron Ramsdejl – 28
Takođe, nije nemoguće da će moći da pomognu i dalje Džon Stouns (32), Hari Kejn (33), kao i da se očekuje da se pojave neki novi klinci, koji će se tek pojaviti u naredne četiri godine. Sa pravim selektorom, ova generacija može da postigne mnogo više.
Posebno mnogo očekujem od ove ekipe na EP 2024. u Nemačkoj, gde će takođe u prajmu biti gorepomenuti igrači. Na prošlom su igrali finale, na ovom moraju i taj korak više.
I ne sa ovim selektorom.
I samo da ne šutiraju penale.
Ako opet ne uspeju, zaokružiće šest decenija bez trofeja na sledećem Mundijalu.
To nije dostojno veličine kolevke fudbala, zar ne?
Dulle Varney