Čitam da će Olimpijakos 17.septembra povući dres sa brojem 7 koji je nosio Vasilis  Spanulis. Neću o legendarnom Biliju, već o običaju koji kod nas nikako da se primi. Pametni ljudi koji su dizali našu košarku kopirali su sve što su mogli, ali povlačenje dresova zaslužnih igrača je nekako izostalo.

Naša kladionica nudi kvotu 1.90 da će na meču Partizan – Barselona biti ubačeno više od 164 poena.

Koliko je meni poznato, samo je OKK Beograd povukao „peticu“ Radivoja Koraća i to zato što je veliki strelac poginuo. Klub je dobio saglasnost da umesto dresa sa brojem 5 ima  broj 16.

Godinama sam u „Barsinoj“ dvorani gledao pod krov okačene dresove Huana Antonia San Epifania (15), Andresa Himeneza (4), Naća Solosabala (7), Huan Karlos Navara (11) i Roberta Duenjasa (12). Njihovi dresovi bili su uz asove iz drugih sekcija, pre svega rukometa (Urdangarin, Masip, O Kalagan)

Tema nije jednostavna kako bi se na prvi pogled moglo pomisliti. Malo klubova ima svoju dvoranu a u salama koje se dele sa drugim klubovima postojala bi realna opasnost da navijači rivalske strane skinu „neprijateljske“ dresove. To je tehnički problem koji bi se mogao rešiti ako bi postojala dobra volja.

PRIMERI IZ SRBIJE

Današnji navijači malo znaju o nekadašnjim asovima kluba za koji navijaju pa bi dresovi pod svodom neke dvorane imali i edukativni karakter. Svaki klub bi trebalo da uspostavi kriterijume za povlačenje nečije majice. Bez namere da „presuđujem“ ko zaslužuje povlačenje broja ne mogu, kad je Crvena zvezda u pitanju, a da ne pomenem generaciju koja je posle rata 10 puta uzastopno bila prvak. Nebojša Popović, Saša Gec, Srđa Kalember i još nekolicina zaslužuju, u najmanju ruku, mesto na listi kandidata. Boru Stankovića i Acu Nikolića može da kandiduje i OKK Beograd. Partizanovi prvi asovi bili su Miloš Bojović i Bata Radović, na Crvenom  krstu u dresu Radničkog afirmisali su se Nemanja Đurić,  Dragoslav Ražnatović, Dragutin Čermak…

Iz vremena pune afirmacije naše košarke imamo Vladimira Cvetkovića, Ljubodraga-Ducija Simonovića, Dragana Kapičića, Zorana-Moku Slavnića (svi Crvena zvezda), Partizanovu istoriju stvarali su i Dragan Kićanović, Dražen Dalipagić, kasnije Vlade Divac, Saša Đorđević, Predrag Danilović, Žarko Paspalj, Željko Obradović…sve do trenera Ranka Žeravice i  Dušana-Dude Ivkovića. Radnički je 1973. do šampionske titule stigao sa generacijom koju su predvodili Srećko Jarić, Miroljub-Dugi Damjanović, Milun Marović i Dragi Ivković, a sa klupe ih je vodio legendarni Slobodan-Piva Ivković.

OKK Beograd je u onoj prvoj velikoj generaciji uz Koraća imao Slobodana-Ricu Gordića, Miodraga-Siju Nikolića i Trajka Rajkovića, kasnije Blaža Kotarca, Momu Pazmanja, Rajka Žižića…

LJUBLJANA, SARAJEVO, ZAGREB…

Ta vrsta zaboravnosti nije specifičnost samo Beograda. Ako mi nešto nije promaklo, ne znam da je Borac Čačak povukao broj 11 Radmila Mišovića…Nije bolje ni u komšiluku. Ivo Daneu je toliko zadužio Olimpiju da bi njegov dres sa brojem 13 trebalo odavno da bude pod krov „Tivolija“ ili „Stožica“. Ne znam ni da je „Zadar“ povukao dresove Kreše Ćosića i Josipa Đerđe, niti da je Cibona iz upotrebe povukla „desetku“ Dražena Petrovića.

U Sarajevu bi na ovaj način mogli da se oduže Mirzi Delibašiću i Žarku Varajiću, u Skoplju Blagoju Georgijevskom…

I ne treba čekati da neki velikan umre. U NBA su dresovi povučeni mnogim živim zvezdama a ceremonija je obavljena u njihovom prisustvu.

Ako klub nema svoju dvoranu, povučeni dres mogao bi da krasi klupske prostorije. Deo košarkaške istorije čuva se u vitrinama zgrade KS Srbije i to je moguća prelazna forma dok se ne steknu uslovi za dres pod svodom dvorane ili dok se ne nađe mesto za muzej košarke koji je naš basket odavno zaslužio.