Bez onih najboljih ne možemo da pobedimo Belgiju u Srbiji. Muke košarkaške. One Tantalove su male naspram onih koje nas čekaju u nastavku kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, ali još više naspram onih koje nas očekuju u bliskoj budućnosti.
Kako stvari stoje, pravićemo Sašu Đorđevića od blata. Nije ni on bio bezgrešan, ali ko jeste? Ko radi, taj i greši. Međutim, Đorđević je nemerljivo više doneo dobrih stvari srpskoj košarci. Naravno, o igračkim dostignućima nećemo, ovde je samo reč o njemu kao treneru.
Na kormilu „orlova“ bio je od kraja 2013. do 2019. godine. S njim smo osvajali srebrne medalje na SP 2014, OI 2016. i EP 2017. godine. Malo li je? Podneo je ostavku posle petog mesta na Svetskom prvenstvu u Kini. Sada su šanse da se naši košarkaši nađu na Mundobasketu – minimalne.
I tada je bilo nekih „čudnih“ poziva za dolazak u nacionalni tim, i tada se dešavalo da igrači izaberu neku drugu opciju od dolaska na pripreme, ali kult reprezentacije je postojao. I on, za razliku od, recimo, Pešića, nije tražio alibi za neočekivane poraze.
Posle Đorđevića šansu je dobio Igor Kokoškov. Period njegovog rada obeležio je neuspeh u kvalifikacijama za Olimpijske igre u Tokiju, iako su naši momci bili domaćini te kvalifikacione grupe. Italija je bila neuporedvo bolja u finalu. Praktično odmah posle toga Kokoškov je digao sidro.
Njega je nasledio Svetislav Pešić. Veliko trenersko ime, bez ikakve sumnje. Čini se, ipak, da je popularni Kari prešao zenit i da, vrlo verovatno, i sa njim sledi novi neuspeh reprezentacije. I on će, verujemo, u tom slučaju da podnese ostavku. Da li će samo na njoj da ostane? Videćemo.
Srbija više nije zemlja košarke. Bila je sa Aleksandrom Đorđevićem.
PROČITAJTE JOŠ:
Bajern odvaja 100 miliona evra za napadača! Levandovskom se sprema zamena