Završen je kvalifikacioni ciklus za Prvenstvo Evrope, dogodine u Nemačkoj. Srbija je nekako uspela da skine to fudbalsko prokletstvo i da prvi put izbori mesto na evropskom festivalu fudbala. Neko bi rekao, posle 24 godine, ali to nije sasvim precizno, jer se selekcija države u kojoj živimo te 2000. takmičila pod imenom SR Jugoslavija.

Brazil: Na meču Fortaleza – Botafogo, naša kladionica nudi kvotu 1.95 za igru ug 2-3.

Kvalifikacije su prošle bez većih iznenađenja. Jesu bili vladajući prvaci Italijani na tihoj vatri, bili su i Hrvati, ali se sve završilo prema predviđanjima. Šest selekcija je takmičenje završilo bez poraza. Francuska, Belgija, Engleska, Mađarska (iz naše grupe), a, pazite sad, i Rumunija… Ipak, jedna se izdvojila. To je Portugalija.

LAKA GRUPA, ALI I DOMINACIJA

Neka se ne naljute komšije s druge strane Drine, Ronaldo i društvo su imali prilično laku grupu. Bili su tamo Slovačka, Island, koji je sada daleko od onog hita s kraja druge decenija 21. veka, Bosna i Hercegovina, Luksemburg i Lihtenštajn. Portugalci su kvalifikacije završili sa svih 10 pobeda uz gol razliku 36:2!

Portugalci su više nego ubedljivo počeli. Prvi gol, tačnije dva, primili su tek u sedmom kolu, kao domaćini Slovačkoj. Ispostaviće se da su to i jedine dve lopte koje su tokom kvalifikacionog ciklusa završile u njihovoj mreži za pobedu od 3:2. Čak i pre tog meča su bili sigurni putnici za Nemačku, a sve su podvukli pobedama u Zenici (5:0) i kod kuće protiv Islanda, za kraj (2:0).

Portugalija je delovala moćno. Na primer, bez Kristijana Ronalda u sastavu, demolirala je Luksemburg, pre samo nešto manje od dva i po meseca (9:0).

Ovakav učinak je u najvećoj meri zasluga jednog čoveka koji stoji iznad svih. On je komšija, tu sa istočne strane Pirineja. Njegovo ime je Roberto Martinez.

Španac je trenersku karijeru gradio u Engleskoj, gde je proveo i veći deo igračke. Počeo je u Svonsiju, od Vigana napravio hit, a to mu je bila ulaznica za veću scenu. Vodio je Everzon pre nego što je leta 2016. nasledio Marka Vilmotsa na klupi Belgije.

KLJUČNI FAKTOR JE – ŠPANAC

Od „crvenih đavola“ je napravio mašinu. Naravno, imao je i „materijala“, tada još fudbalski živog Edena Azara, Kevina de Brujnea, Romelua Lukakua… Martinez je septembra 2018. doveo na prvo mesto rang liste FIFA na kojem će Belgija da ostane tri i po godine. Kako? Svi se sećaju briljantnog fudbalskog predavanja u četvrtfinalu Mundijala u Rusiji protiv Brazila (2:1). Francuzi su imali više iskustva u polufinalu (1:0), ali je Belgija smogla snage da u meču za treće mesto, još jednom sjajnom partijom, slomi Engleze (2:0).

Španski trener je na mestu selektora nasledio pomalo konzervativnog Fernanda Santoša, čoveka koji je Portugaliji doneo prvi i jedini trofej ikada (ne računajući Ligu nacija), titulu evropskog šampiona 2016. I šta je uradio? Ofanzivni način igre (jer drugačije ne može, kada u timu imate Ronalda), učinio je još moćnijim.

Što se Santoša tiče, angažovali su ga Poljaci i nisu se usrećili. Smenjen je posle nešto više od sedam meseci.

Portugalija pod Martinezom igra uglavnom u formaciji 4-3-3. Pored dva izrazito ofanzivna beka, Daloa i Kansela, štoperi su najčešće Injasio i Dijaz. Svi ključevi su kod Bruna Fernandeša, a ispred njega, široko polje. Osim Kristijana, pred njim su Bernardo Silva, fudbalski oživeli Žoao Feliks, Rafael Leao, nova zvezda Gonsalo Ramos… Ko sve da ih pohvata? Teško je, čak i lasom.

Za kraj, rekosmo da je Roberto Martinez doveo Belgiju do prvog mesta na svetskoj rang listi. Može li i Portugaliju? Nemačka će da pruži odgovor.