Postoji ona stara anegdota kad je u niškom Radničkom igrao neki traljavi centarfor, pa je došao u stopostotnu šansu. Na tribinama dva prijatelja, jedan pokrije oči rukama da ne gleda, a posle pola minuta pita drugara do sebe: „Jel’ ga dao?“. „Još ga daje“, stiže mu odgovor.

Engleska: Na meču Luton – Totenhem, naša kladionica nudi kvotu 2.20 za igru 2-2.

Nešto slično događa se sa ostavkom predsednika FK Partizan Milorada Vučelića. Po ugledu na onog niškog centarfora, još u aprilu je dao ostavku na svoju finkciju. Ubrzo mu Skupština Partizana tu ostavku nije usvojila. Onda se ponovo Vučelić „našao u stopostotnoj šansi“ u avgustu. Ponovo je ponudio ostavku. „Još je daje“ – bio bi najkraći rezime. Pre nekoliko dana viđen je na proslavi 78. rođendana Partizana, a Skupština se još nije sastala da razmotri ovo najnovije Vučelino „davanje gola“.

U međuvremenu Partizan je ostao i bez sportskog direktora, jer je Ivica Kralj kažnjen šestomesečnom suspenzijom zbog komentarisanja suđenja u 1. kolu Superlige. Ne zna se tačno ni ko je predsednik Sportskog društva. Za jedne je to Ostoja Mijailović, predsednik košarkaške sekcije crno-belih, ali od Miloša Vazure, direktora fudbalskog kluba, pa dalje, mnogo je onih koji mu tu funkciju osporavaju. Rat se preneo na Agenciju za privredne registre (APR) ali ima mnogo onih koji ni njoj ništa ne veruju.

VIŠE NAVIJAČA ISPRED, NEGO NA STADIONU

Za to vreme navijača Partizana neuporedivo je više ispred, nego na stadionu. Bojkotuju utakmice svog kluba tražeći da kompletna uprava ode. Nešto slično se već dešavalo kad su navijači masovno bojkotovali utakmice fudbalera, a na mečevima košarkaša izvikivali parole protiv Žarka Zečevića i Ivana Ćurkovića. Na kraju dobili su predsednika u liku Dragana Đurića, koji je bar osvojio neke titule. Sada već bivši predsednik Đurić nedavno je izjavio:

– Lepo sam rekao da će da odu u stečaj. Nikad se ovakva situacija nije desila u moje vreme, dok sam bio predsednik. Ljudi moji, da im se isključi struja. Krajnja tragedija. Ni ja ni prijatelji Partizana ni ljudi koji vole Partizan ne mogu da shvate zašto se tako radi. Mi smo plaćali sve na vreme, postojali su i tad reprogrami. Ali oni ne ispunjavaju i ne plaćaju ništa. Lopuže, došli su sa namerom da unište Partizan. Zadužiće ga, neće niko da ga spase. Dno dna!

Prevario se! I bez struje, i sa ogromnim dugovima, Partizan je ovogodišnje srpsko fudbalsko čudo. Bar za sada. Ovaj tim zauzima prvo mesto na tabeli domaćeg prvenstva, a činjenica je da je tome sam Partizan doprineo – najmanje.

Nije tajna da košarkaše Partizana podrugljivo nazivaju „Kamerun“, zbog mnogo obojenih igrača. Po toj logici, fudbalere ovog tima trebalo bi nazvati – drugoligaši.

KO JE I ODAKLE DOŠAO?

Ovaj klub  je u letnjem prelaznom roku doveo 11 igrača, od kojih više od pola ima status – drugoligaških! Poslednji novajlija je u liku Natana de Medine, angažovan kao slobodan fudbaler pošto mu je istekao ugovor sa Ajntrahtom iz Braunšajvga. Ovaj Belgijanac se stavio na raspolaganje treneru Igoru Duljaju pošto je prethodnu sezonu proveo u Drugoj ligi Nemačke. Slično važi za Franka Kanutea i Alda Kalulula, koji su prošle sezone bili saigrači u Sošou na terenima Druge lige Francuske, uz napomenu da je Senegalac njima špartao kao pozajmljen član belgijskog Serkl Briža. Sošo je završio deveti, ali je usled velikih finansijskih i organizacionih problema ispao u Treću ligu. I Ksander Severina je drugoligaški igrač, on je u Partizan stigao iz Ado Den Haga, s kojim je bio daleko od društva najboljih timova Holandije.

Ni to nije kraj, jer je vezista Aleksandar Šćekić došao iz izraelske Hapoel Haife u koju je stigao početkom godine, ali je prvi deo prethodne sezone proveo u Dibi, a taj klub je ispao iz PRO lige Ujedinjenih Arapskih Emirata. Sličnu sudbinu doživeo je i Himki, odakle se letos u srpski fudbal, tačnije u Partizan, vratio levi bek Nikola Antić.

NIKAD JEFTINIJI TIM

Trenutno, Partizan se na specijalizovanom sajtu Transfermarkt procenjuje na oko 34 miliona evra. To je zbir procenjene vrednosti svih 31 igrača, i ne pamtim kad je tim crno-belih bio jeftiniji. U letošnjem prelaznom roku potrošeno je tek nešto malo više od dva miliona evra na sva pojačanja. Najviše – 1,4 miliona – obećano je japanskom timu Džef Junajted za Brazilca Saldanju. Treba li da napomenem da je Džef Junajted japanski drugoligaš?

Među retkim prvoligaškim pojačanjima Partizana su golman Aleksandar Jovanović (plaćen 450.000 evra kiparskom Apoelu), bek Aranđel Stojković (za 150.000 evra došao iz bačkopalanačkog TSC) i Norvežanin Gajas Zahid, koji je za džabe stigao iz turskog Ankaragičija.

Pa čak ni trener Igor Duljaj nije došao iz nekog značajnog evropskog kluba, nego je na klupu Partizana seo sa pozicije trenera u crno-beloj filijali Teleoptiku.

I sad, posle osam kola domaće lige, taj i takav Partizan je neprikosnoveni lider na tabeli! Ima 22 boda, dva više od TSC, četiri više od Crvene zvezde i čak sedam više od Čukaričkog – sve klubova koji još uvek igraju evropska klupska takmičenja. Zvezda je čak u grupnoj fazi Lige šampiona.

JEDINI POBEDIO U EVROPI

Partizan, takav kakav je, svoju evropsku avanturu je okončao još tokom leta. I – što je poseban kuriozitet – svi naši klubovi u Evropi su odigrali (do sada) 13 utakmica, i ostvarili samo jednu jedinu pobedu. I tu pobedu je zabeležio baš Partizan, protiv azerbejdžanskog Sabaha. Pre nego što ga je deklasirao danski Nortsjeland.

Šta nam sve ovo govori?

Prvo, Partizan nije ni izbliza toliko jak, ni igrački ni organizaciono. Ali, ipak on je lider u prvenstvu i jedini koji je pobedio u Evropi.

Drugo – ovo je slika i prilika lošeg stanja fudbala kod nas. Dok se ovde lome koplja i izdaju saopštenja u kojima se prozivaju sudije, od onih na terenu do onih u VAR sobi, timovi koji su doveli zvučna i skupa pojačanja i isto takve trenere ne pokazuju da su bolji od „Kameruna“. Pardon, „drugoligaša“.

Zaključak: ko je ovde lud? Mi svi? Ili samo pojedinci? Ili će nam biti najlakše da okrivimo onog što „još uvek daje gol“?