Biće zanimljivo da se vidi kako će crno-beli da izgledaju kada budu bili na vrhuncu snage. Deluje da će, kako bi dostigli taj nivo, morati da odrade mnogo posla. Naravno, važno je da se napomene da su se oni relativno skoro okupili i da je potrebno vreme kako bi se našli u optimalnoj formi. Ipak, vremena je sve manje, pošto dva najvažnija takmičenja uskoro počinju.
Partizan nije opravdao očekivanja kada je propustio priliku da osvoji ABA Superkup. Bio je favorit da se domogne trofeja ovog takmičenja, individualnim kvalitetom je daleko ispred svojih rivala… Ipak, na put mu je u finalu stao SC Derbi, ekipa koja, sada sa sigurnošću može da se kaže, ne odgovara crno-belima, s obzirom na to da ih je umalo eliminisala u četvrtfinalu ABA lige prošle sezone.
Iako regionalni šampion nije igrao kako ume, upravo ta činjenica može da posluži kao ohrabrenje za nastavak priprema i početak nove sezone. Prosto, i u pomenutoj seriji sa Podgoričanima nije bio na nivou, pa je, kako je plej-of odmicao, bio sve bolji, te je na kraju došao do titule i tako krunisao briljantnu takmičarsku godinu.
Naravno, potrebno je da se ukaže na ono što ne valja, što će trener Željko Obradović sigurno da uradi sa svojim izabranicima, a mi sa našim čitaocima. Postoje stvari u igri crno-belih na kojima je potrebno da se radi kako bi izgledali kvalitetno kao lani.
NOVAJLIJE
Ono što je najinteresantnije kada dođe leto i okončaju se sva takmičenja jesu pojačanja klubova. Tada mašta navijača dolazi do izražaja, pa po društvenim mrežama i sajtovima možemo da pročitamo razne želje, kako realne, tako i nerealne. Što se tiče Partizana, on je uradio sasvim dobar posao i deluje da je uspeo da se izvuče iz čitave sage sa Nikolom Mirotićem.
Ognjen Jaramaz
Prvo je stigao Ognjen Jaramaz. Povratnik u Humsku zna šta znači nošenje crno-belog dresa, ali deluje da njemu još nije pronađena adekvatna uloga na terenu. Imali smo prilike mnogo puta da vidimo kako se razmišlja šta tačno da uradi sa loptom u rukama, pa se onda često dogodi da se sve završi šutom iz očaja u poslednjim sekundama napada. Dakle, kako bi se iz njega izvukao maksimum, potrebno je da se modifikuje njegova igra (nešto slično što je urađeno sa Aleksom Avramovićem).
Mateuš Ponitka
Poljak je bio drugo pojačanje Partizana. Sve ono što Željko Obradović voli kod igrača – pokriva više pozicija, u odbrani je odličan u preuzimanju, poseduje sportsku drskost… Iako zbog povrede nije nastupio na ABA Superkupu, tokom priprema smo mogli da se uverimo da će da predstavlja veoma dobro pojačanje za crno-bele. Zanimljivo je da ga popularni Žoc često koristi kao plejmejkera, iako je u svojoj karijeri najčešće pokrivao mesto krila. Ovaj potez potencijalno može da donese veliku prednost crno-belima, s obzirom na to da je Mateuš Ponitka poprilično visok za tu poziciju i bio bi u konstantnom „mis-meču“ sa svojim čuvarima.
Pi Džej Doužer
Ovaj poznati NBA igrač se za sada pokazao kao najbolje pojačanje. On je tačno ono što je Partizanu bilo potrebno – zamena za Dantea Eksuma. Pi Džej Doužer je u dosadašnjem toku priprema demonstrirao sjajne defanzivne sposobnosti, kao i moćnu igru u tranziciji. Čak je i šut „namestio“, iako, kao i Australijanac, nije preterano kvalitetan u tom segmentu. Takođe, već je izjavio kako je oduševljen atmosferom koju prave „grobari“, pa bi, isto kao i Dante Eksum, mogao da crpi energiju sa tribina i da je prenese na parket.
Frenk Kaminski
Američki centar srpskih korena je definitivno najveće pojačanje za sada u Partizanu. Uprkos tome, sa njime će da bude potrebno možda i najviše rada. Nenaviknut na evropski stil košarke sa mnogo kontakta i agresivnosti, Frenk Kaminski nije u potpunosti opravdao očekivanja. Naravno, njegov napadački doprinos je i na vrhunskom nivou. Prosto, na protivničkoj strani terena zna sve da radi, ali na sopstvenoj nije tako kvalitetan. Rivali crno-belih ga konstantno uvlače u pikenrol akcije, napadaju ga svakom prilikom, a on i dalje izgleda nesnađeno na ono što se dešava oko njega. Važno je da se napomene da vreme radi za Amerikanca i da njegov doprinos defanzivi može da se unapredi, a to će da bude možda i od ključnog značaja za eventualne uspehe Partizana u sledećoj sezoni.
AMPLITUDE
Prošle sezone, Partizan je imao velikih problema sa neshvatljivim padovima u igri. U jednom trenutku bi briljirao, a već u sledećem bi se potpuno pogubio i iz čista mira ispustio prednost koju je stekao i tako poništio sve dobro što je uradio do tog trenutka. Tako nešto se desilo i protiv SC Derbija u finalu ABA Superkupa. U poslednjoj četvrtini je vodio sa osam poena razlike, delovalo je da je konačno slomio otpor rivala i onda mu je dopustio da mu on uzvrati serijom od 10:0, zbog čega je na kraju i izgubio.
Ako neko može da spreči ovakve amplitude u igri, onda je to Željko Obradović. Na kraju krajeva, to je pokazao i prošle sezone, pogotovo u decembru kada su crno-beli ušli u veliki niz poraza koji je bio okončan pobedom u Istanbulu protiv Anadolu Efesa i onom čuvenom trojkom Džejmsa Nanelija. Od tada je sve krenulo nabolje. Ipak, potrebna je velika doza opreza, jer što se više ovakvi porazi dešavaju, to je teže da se izađe iz krize.
UPRAŽNJENE POZICIJE
Očigledno je da Partizanu fale bar dva igrača. Na pozicijama plejmejkera i centra. Posebno je vidljivo da nedostaje „petica“, pošto su crno-beli pokazali da imaju određenih problema u zagrađivanju obruča. Ukratko, potreban je neko dominantan kao Matijas Lesor u ovom segmentu, potrebna je „masa“ u reketu, sirova snaga…
Takođe, nedostaje i klasični organizator igre. Mnogi smatraju da je Ognjen Jaramaz „taj“, ali prosto nije, jer je čitave karijere bio „kombo bek“, odnosno igrač koji tek u određenim situacijama može da pomogne na poziciji „jedan“. Ipak, potrebno je da se nađe pravi plejmejker ukoliko Partizan ponovo želi da konkuriše za plasman na Fajnal for Evrolige.
Predsednik Ostoja Mijailović je na početku priprema najavio da „najvažnije pojačanje tek treba da dođe“. Ostaje da se vidi kada i o kome se radi.