Posle nešto dužeg čekanja konačno je počela finalna serija u ABA ligi. Ujedno, ona će da označi i kraj sezone za srpske klubove. Samim tim, nema više mesta za kalkulacije, već se sa 100 odsto angažmana i bez razmišljanja za predstojeći period ulazi u mečeve.
Uz određene poteškoće koje je možda mogao i da izbegne, Partizan je savladao Crvenu zvezdu u dvorani „Štark arena“ i tako poveo sa 1:0 u seriji finala plej-ofa ABA lige. Važno je da se napomene da je u jednom trenutku vodio i sa 22 poena razlike i da je došao u situaciju da skoro ispusti pobedu, pošto mu se protivnik vratio na samo minus šest i imao je dva napada da dodatno smanji zaostatak.
Crno-beli su tada imali dosta sreće, s obzirom na to da je Nemanja Nedović promašio otvorenu trojku, a Fakundu Kampacu je pri čistom polaganju lopta volšebno ispala iz ruke, da bi Argentinac potom napravio veoma loš faul, koji je Kevina Pantera poslao na liniju za slobodna bacanja. Ispostavilo se, taj momenat je odlučio pitanje pobednika.
Ipak, pokušaćemo da se osvrnemo na ključne segmente susreta, koji su doveli do toga da tim iz Humske ostvari trijumf.
„IKS“ FAKTOR
Kada su crveno-beli ozbiljnije pripretili, Partizanu se ukazao Alen Smailagić, inače rezervista u redovima ekipe Željka Obradovića. Kada igrač sa klupe napravi veliki doprinos, to je uvek „bonus“ na utakmici od značaja kakav ima večiti derbi. Pomenuti Beograđanin ne samo što je poenima usporio nalet protivnika, već je i atraktivnim zakucavanjima, kao i ekstremnom požrtvovanošću doneo preko potrebnu energiju svome timu.
Sa druge strane, Zvezda nije od svojih rezervista dobila mnogo, već su oni poslužili više kako bi se „udarne igle“ odmorile. Zbog toga je uloga popularnog Smajlija bila poprilično značajna i moguće je da je upravo on bio taj „matematički dodatak“, koji može da se vidi kroz rezultatsku razliku.
BEKOVI
Razlika u doprinosu spoljne linije. Jednostavno, Partizan ima više bekova sa poenima u rukama i skoro svaki igrač sa tih pozicija je pretnja po koš protivnika. S druge strane, Zvezda u svojim redovima ima kvalitetne igrače, ali i one koji nisu previše opasni strelci, pa su crno-beli imali taj luksuz da ne obraćaju previše pažnje u odbrani na njih. Primera radi, Stefan Marković je postigao samo tri poena, Nikola Ivanović i Branko Lazić se nisu upisali u listu strelaca… Zapravo, odsustvo povređenog Luke Vildoze se u utorak najviše osetilo, pošto su pomenuti rezervisti morali mnogo više da drže loptu u rukama, a to nije njihova specijalnost.
Generalno, od njih se i ne očekuje da postignu mnogo poena, dok je kod crno-belih drugačija priča. Čak i bek sa najmanjom minutažom je opasnost po koš, kao što je, recimo, Danilo Anđušić. Iako se on ne nalazi u preterano dobroj formi, pogubno bi bilo da se ostavi sam na trojci, jer čak i kada ga ne ide, sposoban je da „pocepa“ mrežicu. Samim tim, Partizan je svojom postavkom širio odbranu crveno-belih, što je umnogome doprinelo da realizacija bude efikasnija.
ODBRANA NA VISOKIM IGRAČIMA
Partizan je skoro u potpunosti neutralisao unutrašnju liniju Zvezde. Koliko je njihov doprinos bio slab, pokazuje i to što je Duško Ivanović pokušao sa Daliborom Ilićem, inače igračem koji ne dobija šansu tako često, da napravi neku promenu u reketu. Skoro ništa nije dalo rezultata. Zapravo, posebno je vidljiva bila odbrana crno-belih na Luki Mitroviću, koji je opasan iz kratkih otvaranja posle postavljenog „pika“, što je jedna od osnovnih i najučestalijih akcija tima sa Malog Kalemegdana.
Domaćin je visokim igračima večitog rivala dozvolio da postignu ukupno 33 poena, uz napomenu da su dvojica bila koliko-toliko na visini zadatka – Filip Petrušev i Ben Bentil. Ovaj podatak dodatno dobija na značaju ako se uzme u obzir da su samo dvojica unutrašnjih igrača Partizana imala iole značajniju minutažu na terenu – Zek Ledej je igrao čak 35 minuta, a Matijas Lesor skoro 30, pa može da se kaže da su samo njih dvojica uradili sjajan posao na protivničkim centrima. S druge strane, visoki igrači Partizana zabeležili su 44 poena…