Bek crno-belih je konačno liči na sebe iz prethodnog „mandata“ u njihovim redovima. Počeo je poprilično turbulentno, nije mogao da pronađe idealnu formu, ali je trener Željko Obradović verovao u njega, konstantno mu je davao šansu i po svemu sudeći to mu se isplatilo, s obzirom na to da Kruševljanin u poslednje vreme igra sjajno.
Otkako se vratio u Partizan pred početak tekuće sezone, Ognjen Jaramaz ima problema da uspostavi kontinuitet dobrih partija. Nema sumnje da se radi o kvalitetnom igraču, ali je vidljivo da mu je potrebno vreme da na neki način pronađe samog sebe u novom timu. Deluje da mu je to konačno pošlo za rukom jer je poslednje dve utakmice u Evroligi odigrao odlično.
U oba meča je imao dvocifreni košgeterski učinak, ali nije to ono što je toliko važno kada se analiziraju partije popularnog Jareta. Mnogo važnije je što se vidi da ima mnogo više samopouzdanja. Ne libi se da uzme loptu u ruke i da kreira kako za samog sebe, tako i za druge. Takođe, „pronašao“ je šut, te pogađa u znatno većim procentima u odnosu na početak takmičarske godine.
Tokom razgovora za MaxBet Sport, Ognjen Jaramaz je govorio o detaljima iz svog života i karijere, o Partizanu i njegovim navijačima, treneru Željku Obradoviću, boravku u Njujorku… Kruševljanin je mnogo toga prošao, zbog čega važi za jednog od idealnijih sagovornika.
Kakvi su utisci što se tiče dosadašnjeg dela sezone u Partizanu?
– Što se tiče Evrolige, utisci su poprilično dobri. Mislim da smo u dosadašnjem toku imali nekoliko velikih pobeda i da smo trenutno u dobroj poziciji. Zadovoljan sam učinjenim do sad. Nažalost, bilo je nekih nesrećnih poraza koje smo doživeli i time nisam zadovoljan, ali nadam se i verujem da će u narednom periodu to sve manje da se dešava.
POSLEDICA KONSTANTNOG RADA
Deluje da ste konačno pronašli ritam, da igrate onako kako umete… U početku je bilo dosta oscilacija?
– Mislim da je bilo potrebno u početku da prođe taj period adaptacije, da se upoznam sa novim sistemom rada, sa novim trenerom i novim saigračima. Ne mislim da je nešto sad posebno „kliknulo“ u ovom trenutku, pa su se dogodile te dve odlične utakmice. Mislim da su one došle kao posledice nekog konstantnog rada i nadam se da ću nastaviti da igram u tom ritmu. Bilo je dosta oscilacija kako si spomenuo, ali, napominjem, ne postoji neki konkretan razlog dobrih partija osim napornog rada. Sada je taj naporan rad konačno došao do izražaja.
O čemu ste pričali Vi i Željko Obradović kada ste dolazili u Partizan?
– Razgovarali smo o ciljevima kluba za narednu sezonu, govorio mi je kako me vidi u ekipi. Sad, ne bih ulazio u neke detalje razgovora, ali mogu da kažem da je taj razgovor doprineo i dodatno olakšao odluku da se vratim u Partizan. Iskreno, mnogo mi je značio taj razgovor pre nego što sam došao i eto to neko poverenje koje mi je od samog starta ukazao. Čak iako na terenu provodim pet ili 25 minuta, bez obzira koliko igram, znam da on veruje u moje sposobnosti i u moj kvalitet. Mnogo je tu taktičkih stvari koje se uzimaju u obzir kada se pripremamo za različite protivnike. To apsolutno ne utiče na naš odnos ni na koji način. Daleko od toga. Mislim da imamo super komunikaciju i to mi je najbitnije.
Tokom jedne utakmice u Evroligi ste postigli važne poene i proslavili ih emotivno. Bilo je vidljivo da Vam to mnogo znači…
– Kada prolazim kroz oscilacije i ne igram u željenoj formi, tačnije, na nivou na kome znam da mogu da igram, svaki poen mi znači, svaki dobar potez mi znači, kada uradim nešto što je dobro i korisno za tim na terenu mi znači… Nekad se to odrazi kroz moju reakciju tako da bude vidljivo svima, a nekada ne. Lično, te stvari mi jako znače, jer tako podižem samopouzdanje.
Vaše prezime na turskom jeziku ima zanimljivo značenje. Otomani su tu reč odavno koristili za one koji im smetaju, tačnije, za one koji su se borili za slobodu od njihovog zuluma?
– Jeste, u to vreme je to korišćeno u negativnom kontekstu za naše ljude koji su pravili probleme Turcima i presretali ih, za hajduke i uskoke. Oni su tada na te ljude gledali kao na drumske razbojnike. Danas se ta reč prevodi kao „nevaljalac“. Da budem iskren, ne znam koliko se ta reč sada koristi u turskom jeziku, ali, znam definitivno za kontekst kako se koristila ta reč.
Kada ste se vratili u Partizan, Vaša frizura je privukla mnogo pažnje među navijačima. Da li ste se ošišali zato što ste pročitali komentare ili zato što vam je tako došlo?
– Iskreno, ne. Nisam. Takva vrsta komentara nema neko značenje za mene, da zbog toga promenim frizuru. Samo mi je došlo tako, kao što mi je isto tako prethodno došlo da napravim onakvu frizuru. Stvarno se nisam obazirao na komentare, tako da nisam ni svestan da se uopšte vodila neka polemika.
ISKUSTVO IZ SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA
Svojevremeno ste imali priliku da se nametnete u Njujorku i da zaigrate u NBA ligi. Letnju ligu ste odigrali veoma dobro, ali ste se posle razboleli. Da li biste se izborili za ugovor u Niksima da se to nije dogodilo?
– Realno, mislim da bih, ali da li bi se desilo, to već ne mogu da znam. Tako je, kako je, desilo se šta se desilo. Svaka dalja diskusija o tome bi mogla da bude beskorisna, tako da se time nikada ne bavim i ne ulazim u te analize. Nije trebalo da se desi i to je to. Na sreću, danas sam tu gde jesam i to mi je važno. To šta se dešavalo, mislim da sam opet na ličnom planu ostvario veliki uspeh.
Kakve utiske nosite iz Njujorka? Mnogi kažu da je to najbolji grad na svetu?
– Pa dobro, s obzirom na to da sam imao zdravstvene probleme imam mnogo negativnih utisaka, ali kada to ostavim po strani, ima i pozitivnih. O gradu, ljudima… Grad kao grad je fascinantan, ogroman, impresivan, ali nije grad u kome bih proveo ceo svoj život. Svakako, lepo je mesto da se vidi i obiđe.
U tom periodu ste bili saigrač sa Frenkom Nilikinom, koji se tokom sezone pominjao kao potencijalno pojačanje Partizana. Da li ste se čuli kada se ta vest pojavila?
– Nisam generalno ni sa kim u kontaktu iz tog perioda kada sam igrao Letnju ligu i iskreno, nisam ni znao za tu priču da bi Nilikina mogao u Partizan. Tako da nisam ni imao povoda u tom smislu da se čujemo jer nisam imao tu informaciju uopšte. Nije se desilo, što bi se reklo (smeh).
Nekada ste rigorozno vodili računa o ishrani. Niste jeli brašno i slične stvari, a generalno deluje da ste uvek u vrhunskoj formi kada je fizička sprema u pitanju. Da li i dalje tako nešto praktikujete?
– Ne na taj način na koji sam praktikovao tada. Mislim da sam tada bio na nekom specijalnom režimu ishrane iz ko zna kojih razloga. Tada sam bio rigorozan pri unosu hrane, ali sada ne. Mislim da je umerenost ključ u svemu, tako i u ishrani. Normalno, vodim računa o tome šta jedem, kao profesionalni sportista moraš da imaš svest o tome šta jedeš, da ne jedeš gluposti, ali to nije više taj strogi režim ishrane. Što se tiče fizičke spreme, hvala na lepim rečima, ali svi mi radimo na tome, pa tako i ja. Ako odajem takav utisak, drago mi je zbog toga. Radim sve da bih bio spreman i da mogu da ispunim sve zadatke na terenu.
ŽELJKO JE ZAHTEVAN TRENER I TO JE DOBRA STVAR
Kada već spominjemo rad, kakva je saradnja sa Željkom Obradovićem? Deluje da je on poprilično pristupačan, ponekad strog, ponekad opušten… Generalno, kod njega je timska hemija uvek na vrhunskom nivou. Kako je Vama delovalo kada ste se susreli sa time?
– Delovalo mi je super. Došao sam u tim koji je bio šampion prošle godine, koji je igrao odlično, pa sam se trudio da se što pre prilagodim tom sistemu rada. Hemija je fenomenalna u ekipi, veliki broj igrača je od ranije tu i oni su mi pomogli da „pohvatam“ neke stvari. Željko je zahtevan trener, mnogo pažnje posvećuje detaljima, zbog čega stalno ističe da je najbitnija koncentracija na terenu. Mislim da je to dobra stvar. Ako hoćemo da postignemo velike rezultate, treba da se bavimo detaljima i verujem da je to pravi put, a moje je bilo samo da se što pre prilagodim tome. Ni u kom smislu nisam iznenađen što je to ovde tako i to je po mom mišljenju dobra stvar.
Kada navijači Partizana pričaju o Vama, generalno su stava da ste dobra osoba… Šta kažete na to?
– Meni je drago ako tako ljudi misle. Na kraju, suština svega je kakav si čovek. Ako me gledaju kao dobrog čoveka, onda sam uspeo u životu.
Možete li da uporedite atmosferu koju prave „grobari“ iz prvog „mandata“ i sada?
– Oni su uvek vatreni i glasni i pružaju ogromnu podršku. To je opšte poznato. U svom prvom „mandatu“ je bio period korone. Mada, bio je i taj period sa Andreom Trinkijerijem kada smo odlično igrali u Evrokupu i tada smo isto punili „Arenu“, obarali rekorde… Tako da je i tada bila ogromna podrška i onda je došao taj period korone kada su bile prazne tribine. To je bilo onako tužno, a iza nas, koji smo navikli u Partizanu da igramo pred punim tribinama i vatrenim navijačima, bilo je deprimirajuće. Nedostajala nam je ta podrška. Sada, kada sam se vratio, podrška je fenomenalna svaku utakmicu. Prosto je neverovatno. U Evroligi je hala stalno puna, a i u ABA ligi imamo sjajnu posetu. Možda tada nije puna hala, ali utakmicu dođe da pogleda 10.000 ljudi, što je neverovatno. Podrška koju imamo od naših navijača i ljudi koji vole Partizan i na utakmicama i u gradu je neverovatna. To se oseća na svakom koraku. Ja to osećam na svakom koraku, pogotovo kroz period kada sam imao turbulencije u svojoj igri i tada sam osećao konstantnu podršku navijača. I meni je to lično mnogo značilo, a da ne govorim koliko to znači timu.
Za kraj razgovora, imate li neku poruku za „grobare“?
– Samo bih da se zahvalim na toliko podršci koju nam pružaju. Poruka je da ćemo da radimo na tome da osvojimo sve što možemo i da ponovimo uspehe od prošle godine i možda odemo korak dalje. To je želja svih nas, a verujem da je to želja i navijača.