Ovih dana je u centru pažnje zbog svega što se dešavalo na finalnom meču Kupa Radivoja Koraća između Crvene zvezde i Partizana. Njegovi nastupi na konfrencijama za medijie izazivaju veliku pažnju.
Trener košarkaša Partizana Željko Obradović bio je gost nove sezone podkasta „Neuspjeh prvaka“. Prethodni voditelji bili su bivši fudbaler Mario Stanić i nekadašnji rukometaš Mirza Džomba, a sada je trofejnog trenera ugostio Slaven Bilić, nekadašnji fudbaler i bivši selektor Hrvatske. Jedno od brojnih pitanja na koje je popularni Žoc odgovarao bila je i teza Nemanje Vidića da saigrači ne moraju nužno da budu u dobrim odnosima da bi pravili vrhunske rezultate.
– U surovi profesionalizam ne verujem, ja Vidića mnogo volim, mislim da je fantatičnu karijeru imao, on ima iskustvo i neke razloge zbog kog je to pričao, ali ja ne verujem u to. Ja mislim da smo mi pre svega ljudi nego profesionalci, i da to poverenje između nas je nešto što to je preduslov da bi se napravila hemija u timu i da bismo svi mogli da funkcionišemo. Ja vrlo često tokom utakmice se naljutim na igrače i pomoćne treninge, to je taj trenutak, posle znaju da je završeno, ćao, ali ako ti ja ponovim dvadeset puta ponovim jednu stvar, a ti 21. radiš opet, onda moram da odreagujem, ili oni na mene. Slobodno mi recite, pogrešio si, ili naravno da si u pravu, šta je problem. Ko je čovek koji ne greši, je l’ ima takav, ja ga ne znam – rekao je Obradović.
Strateg crno-belih poručio je da je filantrop, da nikada neće prestati da veruje u ljude i da u životu nije teško reći „izvini“.
– Ja sam filantrop, ja volim ljude i verujem ljudima. Ako je tako verujem i njima. Naravno da poverenje dovodi ponekad do toga da se razočaraš, ne samo u trenerskom poslu, nego u životu. Ne mogu ja tebe da promenim jer sam možda tri puta udario glavom u zid, ne mogu, nastavljam da volim ljude i voleću. To iskustvo nekada pomogne da uzmeš ručnu kočnicu, ili da ti ta situacija da za pravo da razgovaraš. ‘Izvini ja sam tebi verovao, a ti mi vraćaš ovako, hajde malo da vidimo da li ti ili ja grešim’. Razgovor je najbitniji da bi se ljudi razumeli, reći zvini kad pogrešiš, to je toliko lako, a ljudi ne koriste baš često.