U sedmici u kojoj se Srbija plasirala na Mundijal u basketu i u kojoj je Fudbalski klub Partizan potrošio još jednog trenera, moj utisak nedelje je (još jedan) rekord Novaka Đokovića. Sa 378 nedelja na vrhu ATP liste nadmašio je za jednu sedmicu Nemicu Štefi Graf.
Neću reći ništa novo o Novaku, ali hoću da se setim mog pokojnog prijatelja Ivka Plećevića, jednog od najboljih srpskih tenisera, koji mi je svojevremeno pričao da je prvi „meč“ na terenu stadiona Tašmajdan odigrao do -21! Došao je sa drugom, kako nisu znali pravila igrali su po stonoteniskim, do 21 poena sa promenom servisa posle 5…
Srbija, po tradiciji, dobrim delom i zbog klimatskih uslova, nije bila zemlja tenisa. Generalni talenat za igre sa loptom nije se mnogo odnosio i na tenis, mada je bilo talentovanih igrača poput Ike Panajotovića. Nije mnogo bolje bilo ni u drugim delovima nekadašnje Jugoslavije, mada smo imali Paladu, Punčeca, Mitića, Kukuljevića….
„BURŽUJSKI“ SPORT
Tenis je dugo smatran „buržujskim sportom“. Nije bio masovan, tereni su bili retki, treneri još ređi, igrači su uglavnom bili samouki. I u takvim okolnostima imali smo dobre igrače, od Nikole Pilića i Željka Franulovića u Splitu preko Bore Jovanovića u Zagrebu do Nikole Špeara u Subotici i Slobodana-Bobe Živojinovića u Beogradu. Kad su, čini mi se 1962, Pilić i Jovanović ušli u finale dubla u Vimbldonu obeleženo je kao veliki uspeh našeg sporta.
Da ne zaboravim teniserke: Imali smo Moniku Seleš, Anu Ivanović i Jelenu Janković. Sve su bile broj 1 na WTA listi i osvajale brojne turnire, uključujući i ona najveće.
Pomenuti Ivko Plećević pričao mi je da nije verovao da će Srbija ikada da osvoji Dejvis kup i da će imati svetskog igrača broj 1. Novakovo prvo mesto na svetu čak 378 nedelja nije rezultat nekog sistema, posledica je njegovog talenta i napornog rada, kao i žrtvovanja familije koja ga je slala u Nemačku, kod Nikole Pilića, kad je bio samo talenat, bez garancija da će uspeti u svetu „belog sporta“.
Novak nije bio sam, Dejvis kup sa njim zajedno osvojili Janko Tipsarević, Viktor Troicki i Nenad Zimonjić. Zahvaljujući njima Srbija je među 20-tak zemalja koje su osvajale Dejvis-kup, najveće ekipno takmičenje u tenisu. Neke veće zemlje poput Nemačke ili Rusije osvajale su Dejvis kup po 3 puta, a Italija ima jednu titulu, koliko i Kanada, Argentina i – Srbija.
I TO JE NOVAK
Novak ima 1.043 pobede u karijeri ili 83,5% uspeha. Osvojio je 93 titule i nije nerealno da več ove godine dostigne „stotku“. U Melburnu je pobeđivao 10, u Vimblonu 7, u Njujorku 3, a na „Rolan Garosu“ u Parizu 2 puta.
Prvi put je bio broj 1 na svetskoj listi još jula 2011. Padao je , uglavnom zbog povreda, ali se vraćao i sakupio 378 nedelja. Niko kao on.
Đoković je najbolji ambasador Srbije. Govori nekoliko jezika, odmeren je u izjavama, veliki je humanist i donator. Ja lično uvek ću mu biti zahvalan za intervju koji mi je dao tokom jednog turnira u Barseloni. Pošao sam redovnim putem, preko predstavnika ATP koji su me danima zavlačili. Posle jedne obavezne pres-konferencije požalio sam se Novaku. Rekao je: „Hajde za mnom“. Otišli smo u svlačionicu i pričali 15-tak minuta dok me je predstavnica ATP tura „streljala“ očima i svaki čas gledala na sat.
I to je Novak Đoković, najbolji teniser sveta.