Najbolji i najveći u istoriji „belog sporta“. Možete da ga volite ili ne, ali morate da poštujete sve ono što je uradio tokom svoje karijere koja je i dalje na vrhuncu i u ovim godinama.
Prvi reket sveta, Novak Đoković, gostovao je u emisiji „60 minuta“ sa poznatim novinarem Džonom Verthajmom, na stanici „CBS“. Naš as je otvorio dušu i pričao o mnogim temama o kojima do sada nije.
– Pobeđujem tenisere koji su bliži po godinama mojoj deci nego meni? Ne znam baš koliko to dobro zvuči, ali da, mislim da su mladi veoma gladni i da su me inspirisali da igram svoj najbolji tenis protiv njih i da pronađem dodatnu motivaciju. Probudili su zver u meni – rekao je Đoković.
NAJVEĆA BITKA JE UVEK UNUTRA
Postao je najbolji kada je ojačao svoju metalnu snagu. Od tog trenutka mu niko nije ravan na turu.
– Treniram kao kada treniram servis ili forhend. Postoje različite tehnike, disanje igra vrlo bitnu ulogu, u momentima kada ste napeti. Verujte mi, u meni je oluja. I znate, najveća bitka je uvek unutra? Imate svoje sumnje i strahove. Osećam to svaki meč. Ne sviđa mi se način razmišljanja koji često srećem u sportu, kao budi optimista, samo pozitivne misli, nema mesta za neuspeh i slične stvari… To je nemoguće.
Nikada ne krije svoje emocije, uvek ih pokaže na terenu i ne zadržava ih dugo u sebi.
– Razlika, pretpostavljam, između momaka koji umeju da budu najveći šampioni i onih koji se bore da dođu do najvišeg nivoa je u sposobnosti da ne ostanu predugo u tim emocijama. Za mene je to zaista relativno kratko. Tako da čim to doživim, priznajem… Možda, znate, puknem. Vrištim na terenu, šta god da se desi. Ali onda sam u stanju da se vratim i resetujem.
Ponekad u iskazivaju tih emocija Novak ne može da kontroliše i bes.
– Nisam ponosan na to. Stidim se sebe kada to radim, bez sumnje. Ali u isto vreme prihvatam sebe kao ljudsko biće sa manom.
Prisetio se Novak i čuvenog finala Vimbldona kada je posle čudesnih pet setova i velikog preokreta, uspeo da savlada Rodžera Federera.
– To je bio epski meč sa Rodžerom. Imao je dve meč lopte. Toga se dobro sećam. Pobedio sam ga 13:12 u petom setu. Setove sam dobija u taj brejkovima. Ako vidite statistiku bio je mnogo bolji u svakom pogledu. Ali, dobio sam taj meč. To vam govori da i dalje možete da pobedite ako birate u kojom trenucima meča ćete biti najbolji, da igrate najbolje kada je najvažnije.
NADALOV ORMARIĆ JE BIO PORED MOG…
Ostaće zauvek priča o velikoj trojci – Đokoviću, Nadalu i Federeru. Ispričao je Novak jedan zanimljiv detalj sa Rolang Gorasa još na početku svoje karijere.
– Igrao sam protiv Nadala na Rolan Garosu. Njegov ormarić je pored mog, pokušavamo da damo jedan drugom prostora, a u tim momentima svlačionica nije toliko velika. Način na koji Nadal skače pre nego što izađe na teren, u svlačionici radi sprint pored tebe… Čak mogu da čujem muziku koju sluša. Sve to nervira.
Retko kada je Novak taj koji ima veću podršku sa tribinama. Pokazao je mnogo puta da ga te stvari samo još više motivišu.
– Količina pritiska i stresa je mnogo veća ako je gomila protiv vas.Tokom većeg dela moje karijere za mene je to bilo neprijateljsko okruženje. Ali, naučio sam kako da napredujem u tom okruženju. Kada me ne vole, to nekako izvlači najbolje iz mene što se tiče tenisa. Takođe, više uživam u okruženju kada imam podršku – rekao je Novak.
Dotakao se Đoković potom problema koje je imao u Australiji zbog vakcine.
– U suštini, imao sam većinu sveta protiv sebe. Imao sam takvo iskustvo na teniskom terenu sa publikom koja me možda nije bodrila, ali nikada ranije u životu nisam imao ovo posebno iskustvo.
Osvojio je sve, oborio rekorde, pokazao celom svetu da je najbolji. Motivacija za dalje uspehe su mu deca.
– Zapravo pre mnogo godina sanjao sam da će moja ćerka i moj sin moći da me gledaju kako osvajam Vimbldon. To se desilo nekoliko puta. Imao sam veliku sreću da sam to doživeo – zaključio je Novak Đoković.