Najbolja košarkaška takmičenja ulaze u najzanimljiviju fazu u sezoni. Ljubitelji magične igre pod obručima u Nišu nisu ni ove sezone u prilici da gledaju neki svoj klub u takvom takmičenju, od polovine aprila su svi niški klubovi bez ligaških obaveza.

LIGA ŠAMPIONA: Kvota naše kladionice na pobedu Pari Sen Žermena u Dortmundu (21:00) je 2.45.

Ipak, ako se gleda startna pozicija prošlog leta, zaključak koji može da se izvede da je ova sezona korak napred u odnosu na prethodnu. U muškoj konkurenciji šest ekipa je igralo u istom rangu takmičenja, Prvu regionalnu ligu Srbije. Na kraju sezone je KK Niš takmičenje završio na prvom mestu i plasirao se u Drugu ligu. Na drugom mestu je završio Konstantin, Ratnici su četvrtoplasirani, debitant Trijumf sedmi, Marinos osmi i OKK Junior je sezonu završio kao deseti na tabeli.

KK NIŠ U DRUGOJ LIGI

KK Niš se posle velikih problema pre četiri godine stabilizovao 2022, a sada se plasirao u Drugu ligu i muški je kolektiv koji će da igra najviši rang takmičenja u košarci. Od kada je pre dve godine postavljena nova uprava cilj i jeste bio da se plasiraju u viši rang, a stigao je ranije nego što su ga najavljivali. Zahvaljujući odličnom poslu u prelaznom roku, Niš je okupio sjajnu grupu igrača koje je iskusni trener Vladimir Đorđević vodio do prvog mesta i promocije u viši rang. Da strategija za sport u Nišu ne postoji odavno je jasno, a dokaz je i finansiranje klubova za 2024. godinu. KK Niš, klub koji će da igra Drugu ligu od septembra, za kalendarsku godinu je dobio par stotina hiljada dinara. Klub je i u nedavno završenoj sezoni pokazao da je sposoban da veliki deo sredstava obezbedi iz privrede, ali za Drugu ligu i rezultat u njoj će da bude potrebna i pomoć Grada ukoliko postoji volja da se ostvari rezultat.

Zadovoljni sezonom mogu da budu i Ratnici, mladi kolektiv osnovan 2020. godine, čiji je početak direktno i vezan sa pomenutim problemima KK Niša. Ratnici su za četiri sezone postali srpskoligaška ekipa sa impresivnom organizacijom za taj rang takmičenja, verovatno sa najvećom posetom u ligi jer su veoma aktivni u animiranju publike. Treniraju veliki broj dece u školi košarke i iz svog pogona prave okosnicu seniorske ekipe. Ove sezone su, uz pomoć dva iskusna igrača koja su iznad srpskoligaškog nivoa, uspeli da budu ravnopravan protivnik favoritima za viši rang, jednog čak i da pobede. Mogu argumentovano da kažu da su napravili iskorak u odnosu na prethodni period.

Trijumf je bio debitant u Prvoj regionalnoj ligi. Ekipa koja je postala prepoznatljiva kao sjajna škola košarke sa velikim takmičarskim ambicijama u mlađim kategorijama debitovala je na seniorskom nivou sa momcima iz sopstvenog pogona i bila je najmlađa u ligi. Većina klubova ih izdvaja kao najprijatnije iznenađenje takmičenja jer su u premijernoj seniorskoj sezoni sa najmlađom ekipom završili na sedmom mestu i nisu se obrukali ni protiv najjačih ekipa.

KONSTANTIN NIJE OSTVARIO CILJ

OKK Junior nikako ne može da bude zadovoljan početkom sezone, ali drugim delom može. Od ekipe koja se prvih 13. kola grčevito borila da ne bude poslednja na tabeli, u drugoj polovini sezone Junior je postao tim koji je ostvario više pobeda nego poraza što je pohvalno za mladu ekipu jer je dokaz da su mladi košarkaši kvalitetno trenirali i napredovali tokom takmičenja. Kao Ratnici i Trijumf, Junior je takođe ekipa koja iz sopstvenog pogona mlađih kategorija vuče osnovu za seniorska takmičenja.

OKK Konstantin je ekipa koja je poslednju deceniju i više od toga bila sinonim za nišku mušku košarku. Ipak, ne može da bude zadovoljan drugim mestom na kraju ove sezone jer nije ostvario cilj, povratak u viši rang. Iako je na kraju takmičenja delovao kao najkvalitetniji tim u ligi, porazi iz prvog dela sezone su skupo koštali Konstantin. Ono što Grad Niš nije uradio ranije kada je Konstantinu trebalo za opstanak u višem rangu, uradio je ove godine i dao solidan budžet ekipi koji će da im bude dovoljan da i sledeće sezone napadnu najviši plasman u Prvoj regionalnoj ligi i to je pozitivno za donedavno vodeći gradski klub, daje im osnovu da zadrže stabilnost u organizaciji.

Osmo mesto na tabeli Marinosa nije toliki problem koliko igra i izgled ekipe tokom sezone. Klub koji je osnovan 2018. godine i tada je počeo da se takmiči u seniorskom rangu za šest godina postojanja je malo uradio od onoga što je tih godina bilo najavljeno. Još uvek zvaničnih potvrda nema, ali se u košarkaškim krugovima govori o tome da je sudbina seniorskog tima Marinosa pod znakom pitanja za sledeću sezonu.

POMAK U ŽENSKOJ KOŠARCI

U ženskoj košarci Student je ispunio cilj, opstao je u elitnom srpskom takmičenju u koje je ušao prošlog leta. Utisak je da je klub mogao da napravi i bolji rezultat jer je sezona bila izuzetno mučna i teška za gledanje navijačima niškog tima. Ipak, kada se uzme u obzir na kom je nivou Student bio pre dve godine kada je ispao iz Prve lige, a kakvo je stanje danas, deluje da klub ide u dobrom smeru. Napravljen je ozbiljan pomak u mlađim kategorijama, a postoji i dobra osnova da se klub u seniorskoj konkurenciji sledeće sezone pomakne nekoliko mesta napred na tabeli i nastavi sa napretkom.

Niš je prošlog leta dobio još jedan ženski klub, Nibak je već u prvoj sezoni postojanja napravio iskorak u seniorskoj kategoriji i plasirao se u Drugu žensku ligu Srbije. Ni njih nisu zaobišle dečje bolesti koje su karakteristične u istoriji niške klupske košarke. Na samom početku je došlo do nesuglasica i promena kadrova unutar kluba, ali je krajnji rezultat pozitivan za Nibak, ostvaren je cilj zacrtan pre početka sezone.

Ostvareni rezultati daju za pravo niškim košarkaškim radnicima da kažu da je napravljen pomak napred, ali prosečan ljubitelj košarke u gradu na Nišavi sigurno ni sada ne može da bude zadovoljan jer jedan od najvećih srpskih gradova nema klub na visokom nivou i još uvek je daleko od toga da ga napravi. U Srbiji trenutno više od 20 gradova gleda bolju ligašku košarku nego što je gledaju Nišlije, a ispred najboljeg niškog kluba je po kvalitetu najmanje 30 klubova u državi, a verovatno i više od toga.

NEOPHODNI SU AMBICIOZNI KOŠARKAŠKI RADNICI

Leto pred nama je još jedna prilika da svi kojima je košarka iskreno u srcu pokušaju da naprave ono što je u njihovoj moći da Niš postave na košarkašku mapu. Interesantna je činjenica da su korak napred o kome govori ovaj tekst, napravili klubovi sa mladim ljudima na rukovodećim pozicijama, koji su na tim mestima zamenili mnoge koji su decenijama unazad bili samo jaki na rečima, još jači u traženju opravdanja, a slabi u praksi i na tabeli.

To verovatno ni sada neće da bude znak komentatorima na društvenim mrežama, stručnjacima iz kafića i onima koji se slikaju sa pobednicima iako sa njihovim uspehom nisu povezani, da se sklone iz posla u kome višedecenijsko iskustvo činjenicama kaže da je njihov krajnji domet Druga liga. Trebalo bi da bude znak onima koji opredeljuju novac košarkaškim klubovima, kao i sponzorima koji možda požele da ulože u sport, da poverenje daju mlađim i ambicioznijim sportskim radnicima koji treći grad po veličini u Srbiji žele da dovedu tamo gde je to i logično, u najkvalitetnija takmičenja, pa zašto da ne, i u borbu za trofeje.

Za najviše ciljeve, ne treba tu mnogo da se pametuje, potreban je ogroman novac. U Nišu ga nema i pitanje je kada će da ga bude i to je ono što i najboljim sportskim radnicima u ovom gradu realno otežava posao. Ipak, sigurno je da postoji deo za koji su odgovorni sami klubovi i koji, ako žele napred, moraju i mogu sami da reše. Moraju da nađu pre svega do koje tačke imaju zajednički interes, da stave klubove u kojima rade ispred ličnih sujeta i svađa koje imaju sa ljudima iz drugih klubova. Mnogi se ponašaju kao da su klubovi njihovi lično, a u zemlji Srbiji još uvek privatni klubovi ne postoje.

SELEKCIJE POTREBNE ZA NEZAVISNOST U RADU

Napredak u seniorskoj konkurenciji je bitan iz mnogo razloga, zbog publike, imidža grada, tradicije, ali bitan je i zbog onih koji dolaze, Niš je veliki grad, univerzitetski centar i ogromna košarkaška baza na jugoistoku Srbije. Upravo su ti mladi i talentovani košarkaši u mlađim kategorijama najbitniji i najveća odgovornost klubova koji međusobnim razumevanjem i dogovorima mogu da im pomognu. Napredak u saradnji bi pomogao i klubovima i trenerima, a dugoročno, najviše deci koja će da se bave košarkom.

Samo u prethodnih mesec dana smo bili svedoci brojnih incidenata na utakmicama mlađih kategorija u kojima su učestvovali roditelji. Da sada zaobiđemo opštu kulturu i vaspitanje, ali i slabosti institucija da reše te probleme, plaćanje članarine „daje za pravo“ mnogim roditeljima da prave incidentne situacije jer misle da će tako da pomognu svom detetu. To koriste košarkaški radnici kojima je samo članarina svetinja, a osim košarkaškog znanja kojim podučavaju decu primenjuju i obećanja roditeljima da će deca brzo do NBA, osim ako ih u tome ne spreče sudije „koje ih mrze“ ili konkurentni klubovi iz grada.

Zato je poželjno, a za napredak neophodno, da se čelnici klubova dogovore oko pravljenja najboljih selekcija po generacijama u gradu. Da se manu malo menadžerskih poslova i pogledaju širu sliku koja će u budućnosti i njima da pomogne. Sigurno postoji model po kome bi najbolja deca mogla da budu u jednom klubu uz podršku drugih, a istovremeno toj deci da obezbede i najbolje trenere koji postoje u Nišu, najviše termina za trening i prostor za individualni rad. Na taj način bi deca dobila mogućnost da napreduju i ravnopravnije se bore sa klubovima iz ostatka Srbije. Treneri bi dobili mogućnost da bezobraznu decu i roditelje izbace sa treninga i utakmica jer više ne bi zavisili od njihovih članarina. Klubovi bi dobili kvalitet za takmičenja koja igraju, a Niš bi dobio mnogo više košarkaša koji košarku igraju na visokom nivou.

Ima ih i sada, ali je razvoj malo koga od njih vezan za niške klubove. Ponosne su Nišlije i ove sezone na Stefana Jovića, Danila Tasića, Aleksu i Pavla Stepanovića, Pavla Stošića, kao i trenere Marka Cvetkovića, Milana Josića… Oni su dokaz da je i Niš košarkaški grad, a cilj košarkaških radnika mora da bude pravljenje kluba za taj kvalitet košarkaša i trenera. Veliki ciljevi mogu da donesu i velike rezultate, mali ciljevi ponekad donesu korak napred kao u niškoj košarci ove sezone, ali uglavnom posle toga i ona „dva nazad“.